ŠTA JE ZAVET ĆUTANJA I ZAŠTO JE ON VAŽAN KOZA NOSTRI? Sve istine i zablude o najpoznatijoj mafiji na svetu

Decenijama je priča o mafiji, Koza nostri, odnosno Našoj stvari, jedna od intrigantnijih tema u običnim i stručnim razgovorima, u medijima, istraživanjima, knjigama i filmovima. Iako bi se moglo reći da je italijanska mafija obeležila celokupan 20. vek, a pod tim imenom se prvenstveno misli na sicilijansku kriminalnu organizaciju koja se prva iz postojbine otisnula u Ameriku, mafija je učinila mnogo štete ugledu Sicilijanaca. Pogotovo dospevši u Holivud i na bioskopsko platno.

Legendarni film “Kum”, sniman na Siciliji i po knjizi Marija Puza, zatim “Bilo jednom u Americi”, “Skarfejs” ili “Karlitov put”, odigrali su ključnu ulogu u obeležavanju Sicilijanaca i na posredan način uticali da se svim Sicilijancima dodeli etiketa mafijaša. Građani Sicilije se grčevito trude da se te etikete oslobode, ali medijska industrija je za većinu upečatljivija od bogate istorija ovog dela Italije.

Prvih sto porodica

Mnogo je zabluda i stereotipa prisutno kada se govori o mafiji. Najvažnije, a ogromnoj većini gotovo nepoznato, jeste da mafija nije nastala kao zločinačka organizacija. Onakvom kako je većina danas doživljava postala je tek pre oko od sto godina. Pre toga je mafija, više od 600 godina, bila tajno udruženje rodoljuba nastalo na Siciliji. Organizacija je stekla ugled tokom 13. veka kao pokret otpora protiv stranih osvajača. Siciliju su vekovima osvajali mnogi – Arapi, Normani, Nemci, Francuzi i Španci. Zbog toga je nastalo tajno udruženje za borbu protiv okupatora i stotinama godina se na okupu održavalo isključivo kruz duh otpora prema stranim neprijateljima, piše Ekspres.net.

Prvo zajednička pobuna u duhu mafije zabeležena je upravo u 13. veku, kada su nezadovoljni svojim položajem i promenom Palerma kao prestonice, mafijaške porodice pobile brojne Francuze na Siciliji.

U 19. veku “zvanično” počinje delatnost tajne organizacije Koza nostra, koja je zapravo neformalni i tajni savez stotinak mafijaških porodica. Njihova struktura imala je strog hijerarhijski sastav. Glave porodica zvali su se donovi i bili su zaduženi za mafiju u svakom selu. Do 19. veka mafija je za ljude postala neka vrsta religije, “poštovano društvo”. Povećavala se i prerasla u moćnu frakciju orijentisanu ka kriminalu. Imala je sopstvena pravila i ovlašćenja, i ignorisala sve druge oblike naređenja. Ubistvo je bilo krajnja cena izdaje.

Ojačana Koza nostra se početkom i tokom 20. veka uvukla i popela na sve nivoe državnog aparata, čime je sebe učinila neuništivom.

Jedini ko je bio imun na delatnost mafije u Italiji i ko je uspeo da je donekle ograniči bio je fašistički vođa Benito Musolini. Početkom dvadesetih godina Musolini je odlučio da očisti Italiju od mafije. Širom zemlje, a posebno na jugu, brojna hapšenja i nemilosrdna suđenja dovela su do masovnog bekstva italijanskih kriminalaca u SAD. Ujedno, oni su Ameriku videli kao zemlju potencijalno dobre zarade od ucena, prostitucije, kockanja i šverca. Fašistička epoha Italije nije dugo trajala, pa je završetak Drugog svetskog rata značio i ponovni procvat mafije, još jače nego ranije.

Od Njujorka do Čikaga

Početkom 20. veka se veliki broj, prema nekim procenama čak tri miliona Italijana, preselio u “obećanu zemlju”, Sjedinjene Američke Države, pri čemu ih nije sačekao nikakav obećani ovozemaljski raj, već nezaposlenost i siromaštvo. U takvim uslovima drugo se i nije moglo očekivati, nego da velike italijanske komune na istočnoj obali SAD postanu prozor za proboj mafije u ovu zemlju. Najveći talas italijanskih imigranata zapljusnuo je Ameriku između 1890. i 1910. godine i upravo u takvim zajednicama doseljenika pojavilo se iznuđivanje novca od sunarodnika, koje je u početku organizovala banda pod nazivom “Crna ruka”.

Prvo mafijaško središte bila je njujorška luka, potom se dvadesetih godina preselilo u Čikago, da bi se nakon hapšenja Al Kaponea ponovno vratilo u Njujork.

Uspon mafije u SAD, onakvom kakvu smo upoznali kroz brojne holivudske filmove, započeo je upravo zahvaljujući ogromnoj zaradi od krijumčarenja alkoholnih pića, što joj je otvorilo put ka moći. Mnogi od onih najtvrđih mafijaša, koji su preživeli pobesnele dvadesete godine i dane ratova bandi, tridesetih godina su postali gospodari organizovanog kriminala i zadržali svoju moć narednih decenija. Među njima su Frenk Kostelo, Vito Đenoveze, Mikele Miranda, Toni Arkado, Džozef Profaći, Majkl Spinela, Tomas Lukeze, Entoni Karfano…

Decenijama je najveća tajna uspeha mafije bilo povezujuće pravilo organizacije sažeto u italijanskoj reči omerta, varijaciji sicilijanske reči “umerta” koja znači „poniznost”. U primitivnom dijalektu ta reč znači plemenito ćutanje. Zavet ćutanja pred svakim, nekada tradicionalni zaštitni znak mafije, kruto se poštovao, a svakog ko ga je prekršio neminovno je čekao brz i okrutan kraj. Gnevni članovi izvršavali su osvetu na sebi svojstven način.

Vreme likvidacije

Don Vito Fero bio je prvi sicilijanski “capo di tutti capi”, odnosno šef svih šefova. U Ameriku, tačnije Njujork, pobegao je 1893. godine kada je optužen za ubistvo bankara Emanuela Notarbartoloa, otmicu, iznude i pretnje. Smatra se da je upravo on odgovoran za uspostavljanje komunikacije između sicilijanske i američkog ogranka mafije sa Sicilije poznate pod nazivom “Crna ruka”. Članovi ove grupe bili su okoreli kriminalci pobegli sa Sicilije.

Don Vito Fero postaje poznat kao otac američke mafije. Bavio se prodajom i švercom droge, iznuđivanjem novca, a držao je i više ilegalnih kockarnica. Uhapšen je i u zatvoru je preminuo.

Vrlo važno ime u razvoju mafije bio je Laki Lučano. Rođen je 1897. na Siciliji, a u Ameriku dolazi na samom početku 20. veka. U vrlo kratkom roku je u Njujorku ustoličio carstvo prostitucije. Bio je poznat kao novi šef i kao prvi mafijaški kum.

Posle krvavih sukoba bandi i perioda bezvlašća na mafijaškoj sceni, šef nad šefovima u Čikagu je postao Alfonso, poznatiji kao Al Kapone, koji je mafiju načinio jednom od najmoćnijih organizacija na svetu. Njegove veze s mafijom počele su kada je imao samo 11 godina. Već 1925. Al Kapone preuzima kontrolu nad Čikagom i godišnjom zaradom od 50 miliona dolara! Nakon nekoliko atentata Kapone je organizovao osvetu poznatu pod nazivom “Krvavi Valentin”, ali policija nije imala dokaza protiv njega. Međutim, pronašla ih je na drugoj strani, pa je Al Kapone osuđen zbog neplaćanja poreza na 11 godina zatvora u čuvenom Alkatrazu. Njegova sedmogodišnja vladavina kao šefa organizacije organizovanog kriminala završila je kada je imao svega 33 godine.

Odgovor policije

Veliki mafijaški sastanci nisu često održavani, a i kada su se mafijaši okupljali to je rađeno u velikoj tajnosti. Međutim, osokoljeni svojom moći i novcem koji su posedovali, s vremenom su se opustili. Tako se njihov skup 1957. godine pretvorio u divovski promašaj. Sastanak je planiran da se održi na raskošnom imanju mafijaša Džozefa Barbare, na vrhu brda u mirnom seocetu Apalačin, u državi Njujork. Taj “Kongres” potvrdio je sumnje tada još nedovoljno dobro organizovane policije za borbu protiv mafije, da ova zloglasna organizacija zaista ima svojevrsnu vladu.

Policajci države Njujork su 14. novembra 1957. godine, predvođeni narednikom Edgarom Krosvelom, zajedno sa agentima Ministarstva finansija SAD upali u Barbarinu vilu.

Sastanku su prisustvovala 63 po poslednjoj modi odevena mafijaša. Na pojavu agenata i policajaca zgrabili su svoje kapute i krenuli u beg, ostavivši za sobom stotinak kilograma mesa spremljenog za roštilj. Policajci su uspeli da uhvate 57 mafijaša u različitim fazama bekstva – neke na rampi na putu, druge kako pešice tumaraju po gustoj šumi.

Pozdrav sa omertom

I pored naširoko znane reputacije koju je imala američka verzija Koza nostra, veliki broj kriminologa veruje da ona nije ni približno snažna i ozbiljna italijanska. Svojevremeno je mafija imala svoje ogranke po čitavoj Americi, ali se osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka svela uglavnom na dva grada iz kojih je i potekla – Njujork i Čikago.

Danas nemaju “velikih igrača” uz sebe. Ipak, pet poznatih porodica iz Njujorka, Gambino, Đenoveze, Lukeze, Kolombo i Bonano, još postoje. Ali, nakon dugo godina bespoštednih progona i tužbi protiv njih, nijedna od porodica nema lako prepoznatljivog i istaknutog bosa.

Što se omerte u Americi tiče, s tim su se mafijaši davno pozdravili. Nelojalnost je postala jedna od osobina organizacije, ukoliko se takvom i dalje može zvati. Nakon usvajanja federalnog RICO statuta, koji je izmenio Zakon o prisluškivanju, javni tužioci su dobili ono što im je trebalo. Hiljade članova mafije je pogazilo omertu zbog suočavanja sa dugotrajnim zatvorskim kaznama, te su postali državni “dokazni materijal”.

(Espreso.co.rs / Ekspres.net)