MARKO PAVELIĆ JE AMERIČKA LEGENDA: Danas prolazi kroz ŽIVOTNI PAKAO!

Mark Pavelić (61) sin je hrvatskih emigranata koji su se pre Drugog svetskog rata iz Like emigrirali u SAD i naselili se u mestašcu Evelet (3.500 stanovnika) u hladnoj Minesoti.

Mark je od malena pokazivao talenat za klizanje i oduševljavao sve s kakvom lakoćom jezdi preko ledenih površina.

Obožavao je hokej, roditelji su ga terali sa leda. Sedam godina je igrao u najjačoj hokejaškoj ligi sveta NHL-u, a u istoriju je ušao kao važan akter najveće utakmice u istoriji hokeja, "Čuda na ledu", kada je na Zimskim olimpijskim igrama u Lejk Plesidu 1980. SAD pobedio SSSR 4:3. Nije to bilo finale, za medalje su u grupi razigravale četiri ekipe, ali to je bio okršaj najjačih, utakmica vredna olimpijskog zlata.

Rusi su u poslednju trećinu ušli s vođstvom 3:2, a Pavelić je nakon jedne ranije asistencije, asistirao i za pobednički gol. Ludnica u dvorani, američki hokejaši su srušili omraženog rivala, dovoljno da postanu besmrtni.

No, taj "besmrtni" junak četiri decenije kasnije doživeo je krah. I to baš zbog - hokeja. Stručnjaci su na sudu utvrdili da je Pavelić zbog brojnih udaraca u glavu tokom karijere pretrpeo brojna oštećenja mozga. Zato je sada, u februaru, oslobođen zatvorske kazne i određeno mu je obavezno lečenje.

Sudija Majkl Kaco proglasio ga je "nesposobnim da racionalno razgovara s advokatom, da shvati proces i učestvuje u iznošenju odbrane zbog mentalne bolesti.

Prethodnih godina, uoči incidenta, policija je dobijala prijave zabrinutih komšija i članova porodice. Jednog je komšiju Pavelić optužio da mu ubacuje mulj u rezervoar automobila, jednom je, navodno, maljem razbio čamac, jedan je član porodice prijavio Marka da je uveren kako mu neki komšija daje otrovne kolače.

A onda je stigao poziv iz mesta Lucen:

- Halo, policija, Pavelić me napao i pretukao palicom.

Pavelić je priveden zbog napada hladnim oružjem jer mu je žrtva "začinila pivo", a policija mu je pronašla i vatreno oružje za koje nije imao dozvolu.

Nekad junak u američkom dresu sad je u sudnici sedeo odsutnog pogleda i slušao psihologa kako objašnjava da je u toliko lošem mentalnom stanju da predstavlja opasnost i za sebe i za druge.

Pavelić je bio oženjen za Karu Burmačuk, nisu imali dece, a ona je preminula s 44 godine nakon pada s balkona spavaće sobe 2012. dok je hvatala signal na mobilnom telefonu, a Mark je dremao. Tada je Mark, primetila je rodbina, počeo da se menja.

- Bili su nerazdvojni, od tada je bio izgubljen - priča njegova sestra Džin Gevik.

Pavelić je 2014. na aukciju stavio svoju zlatnu olimpijsku medalju, ponudio ju je po početnoj ceni od 62.500 dolara, a prodata je za 262.900 dolara. Bio je drugi igrač iz te generacije koji je prodao svoju medalju.

- Time je hteo da otplati kredit, rekao nam je, ali stalno je menjao mišljenje o iznosu. Bio je jako konfuzan - rekla je Džin.

Opisivali su ga kao ljubaznog, introvertnog čoveka, koji nije bio u stanju da započne svađu ni sa kime. Ali se poslednjih godina počeo ponašati zbunjeno, paranoično i da preti. Sve to zbog, uvereni su, previše udaraca u glavu, sudara u borbi za pak. Zbog CTE-a, bolesti koja se ispoljava nasiljem, impulsivnošću i paranojom.

- Ne bih smeo da dajem intervjue, to je škakljivo dok traje proces - kratko je poručio novinarima "The Tribune".

- Možda njegova priča pomogne drugima, tome se nadam - rekla je njegova sestra, a njen muž Mark DeĆenco seća se:

- Kara je slikala i neke sam slike vozio njegovoj majci u kuću, kao što me Mark zamolio. I onda me optužio da ih kradem!? Tada sam uočio da se nešto s njim događa.

Gevik je takođe psiholog i razgovarala je s bratom da potraži pomoć, ali on nije hteo ni da čuje. Samo je postao sve više ljut. Potražila je savet i tada je čula da on verovatno boluje od CTE-a. Lekar je ustanovio da je to posledica mnogobrojnih udaraca u glavu.

- Naravno da je gubitak supruge uticao na njega, jer s takvim stanjem ljudi koji imaju nečiju konstantnu podršku lakše se nose - rekao je dr Benet Omalu.

No, udarci u glavu kao uzrok CTE-a još je u fazi istraživanja i čvrste pretpostavke, baš kao demencija.

- CTE nije jedini tip oštećenja mozga koji može pogoditi sportiste i može svakako povećati verovatnoću onima koji u porodici imaju istoriju sličnih oboljenja - kaže dr Omalu.

- Dobar si ceo život - govorila je sestra plačući.

- Rekla sam mu da sad možemo pomoći drugim ljudima s takvim problemom.

Nikad nije, tvrde njegovi saigrači, počinjao tuču na utakmicama, ali nije ni bežao od nje, niti se bojao biti u prvom redu. S 18 godina pogodila ga je prva životna tragedija: u lovu je slučajno ubio svog prijatelja Rikija Holdžersa (15). Ispalio je metak, koji se odbio u nesrećnog dečaka.

- Mark je trčao više od kilometar i po kroz šumu po pomoć, pa još toliko da pomogne bratu da nosi Rikija. Nakon toga je nestao u šumi i tragači su ga pronašli sklupčanog uz drvo, prekrivenog prijateljevom krvlju - seća se njegova sestra i dodaje:

- Nije se o tome puno razgovaralo, tada niste znali kako da se nosite s tragedijama i samo ste takve stvari gurali pod tepih nadajući se da će nestati.

Došao je do NHL-a, u više od 350 utakmica postigao je 99 golova. Puno je puta bio nokautiran i svaki put je odmah ustajao i nastavljao. Bio je zatvoren, velikodušan i novčano je pomagao široj familiji i prijateljima. A nakon karijere vratio se lovu i ribolovu, te je provodio vreme sa psima.

Mark Pavelić i danas je, od 1981/82., rekorder Njujork Rendžersa sa 76 bodova u debitantskoj sezoni. A nakon NHL karijere vratio se životu u šumama severne Minesote. Nikad nije dolazio na okupljanja, čak ni zlatne olimpijske generacije. Došao je nakon 22 godine, 2002. na Ol star u Los Anđeles. Taman na vreme da vidi trenera Herba Bruksa, koji je ubrzo nakon toga poginuo u saobraćajnoj nesreći.

No, premda je otišao iz hokeja, taj je sport ostavio velik trag na Paveliću. Nakon napada i hapšenja prošlog avgusta, sudija ga je u decembru proglasio mentalno bolesnim i opasnim za okolinu. Na saslušanju prošle nedelje je potvrđeno da ne mora u zatvor nego na lečenje. Psiholog je utvrdio da boluje od post traumatskog stresa, deluzije, paranoje i ostalih stanja uzrokovanih povredama glave. Protivio se lečenju...

Beri Bek, jedan od njegovih saigrača iz Rendžersa, u kontaktu je s Markovom sestrom Džin i organizovao je prikupljanje pomoći za lečenje. I za Pavelicća, ali i za ostale hokejaše koji imaju problema s mentalnim zdravljem. Markova sestra tvrdi da od NHL-a i klubova nema pomoći.

- Marku treba pomoć i ako bude u pritvoru makar godinu dana, bojimo se da neće izdržati. Prisilan odlazak u institucije neće mu pomoći - tvrdi Bek, koji se nadao da bi sud mogao Paveliću odobriti da terapiju odradi u Nevadi, na ranču bivšeg NHL-ovca Klinta Malarčuka, koji se takođe borio s mentalnim zdravljem i sad radi s bivšim igračima koji imaju iste probleme.

- Naravno da moramo slušati lekare, stručnjake, ali teško je verovati da nema boljeg načina nego zatvoriti nekoga i nadati se da će se sistem pobrinuti za njega - rekao je bivši golman Kori Hirš, još jedan s istim tegobama, veteran koji zagovara skidanje stigme s problema mentalnog zdravlja bivših vrhunskih sportista.

- Kuda će ga poslati i kakvu će pomoć tamo dobiti? Je li reč o oštećenju mozga, može li se to izlečiti? Mogu li NHL ili Sindikat profesionalnih igrača pomoći? Razočarani smo tretmanom mentalnog zdravlja sportista u hokeju.

No, NHL i dalje tvrdi da nema dokazane veze između potresa mozga i simptoma hronične traumatske encefalopatije (CTE), od koje, čini se, boluje i Pavelić.

- Ko će pomoći Marku i njegovoj sestri? Ko će pomoći ostalim hokejašima i njihovim porodicama? I onima u Evropi je potrebna pomoć. Šta s igračima koji odbijaju pomoć? Svi osećaju da ih je liga kojoj su toliko dali sad izdala. Možda zbog ponosa, možda im se povrede ne mogu izlečiti. A treba im pomoć - zaključio je Bek.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs / 24sata.hr)