KOLIKO VREDI RUDNO BLAGO SRBIJE? Velika istraživanja 327 eksploatacionih polja pokazala FRAPANTNE CIFRE!

U Srbiji traje ekspanzija rudarskih aktivnosti, u rudnom blagu Srbije "kriju" se značajne količine različitih metala i nemetala, a trenutno je najzastupljenija eksploatacija bakra, olova, cinka, srebra, zlata.

Stručnjaci iz ove oblasti ukazuju da je važno da se, paralelno sa otvaranjem rudnika, razvija i prateća industrija kako bi se maksimalizovala korist same sirovine, i da je primetno da daleko veća pažnja počinje da se posvećuje zaštiti životne sredine u rudarskom sektoru nego što je to bio slučaj ranije.

Miroslav Ignjatović iz Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo Privredne komore Srbije kaže za Tanjug da u Srbiji postoji 200 eksploatacionih i 127 istražnih polja u kojima se obavljaju velika istraživanja.

Najnovija vest koja se ovih dana pojavila jeste da je kanadska istraživačka firma "Medgold risorsis", koja je ranije nagovestila da je u južnoj Srbiji, na samoj granici sa Bugarskom i Makedonijom, pronašla odlične indikatore da se u tom kraju nalaze bogata nalazišta plemenitih metala - sada i potvrdila te rezultate. Iz ove kompanije navode da su na samo jednoj lokaciji u okviru projekta po nazivu "Tlamino" pronašli oko sedam miliona tona rude, sa oko 680.000 unci, odnosno 19,3 tone zlata, vrednih nešto više od milijardu dolara, a ispitivanja se i dalje nastavljaju.

Ignjatović ističe da je ta vest ohrabrenje za razvoj rudarskog sektora u Srbiji, s tim što će od daljih geoloških ispitivanja zavisiti da li postoje realni uslovi za ozbiljniji rudarski projekat.

Navodi da će se u narednom periodu dobiti jasnija slika o perspektivi samog ležišta i ističe da je primetno da u ovoj godini daleko veća pažnja počinje da se posvećuje zaštiti životne sredine u rudarskom sektoru.

"Projekat Katastar rudarskog otpada koji je trajao tri godine obezbedio je Srbiji jasnu sliku kada je reč o ovom otpadu, što predstavlja osnovu za analizu stanja životne sredine i planiranje daljih koraka za rešavanje pitanja ovog otpada“", navodi sagovornik Tanjuga.

Takođe, što se tiče ulaganja, Ignjatović kaže da se u naredne tri godine očekuje najviši stepen ulaganja u rudnik Čukaru peku, projekat Jadar, kao i ulaganja u kopove Bora koji su sada u vlasništvu Ziđina.

Ne treba zaboraviti i razvoj površinskih kopova u ogranku RB Kolubara koji će u narednom periodu predstavljati osnovicu za stabilan elektroenergetski sistem Srbije i proizvodnju energije iz termokapaciteta, dodaje sagovornik.

Inače, procenjuje se da oko dva odsto BDP-a Srbije pripada rudarskom sektoru. Po strukturi, oko 90 odsto učešća u procenjenih dva odsto BDP čine energetske mineralne sirovine, ugalj, nafta i prirodni gas, kao i bakar kao metalična mineralna sirovina. Ostatak od 10 odsto po strukturi čine proizvodnja olova i cinka i nemetalične mineralne sirovine, uglavnom kameni agregat, pesak i šljunak i sirovine za cementnu industriju.

Stručnjaci u Geološškom zavodu Srbije navode da je budućnost ove grane u Srbiji svakako svetla. Geolog Predrag Mijatović za Tanjug kaže da su ipak potrebna značajna ulaganja.

"Ulaganje u istraživanje metaličnih sirovina vrlo su dugotrajna i to nije proces koji se može završiti za godinu-dve, za to je potrebno sedam do deset godina", ističe Mijatović.

Što se tiče toga kako je rudno blago Srbije stacionirano po regionima, u istočnoj Srbiji dominiraju bakar i zlato, a ponegde i olovo i cink. Takođe, na Staroj planini ima i ležišta urana. U centralnom delu Srbije karakteristična su ležišta olova, cinka, urana, kao i zlata i srebra, navodi Mijatović.

U zapadnom delu Srbije, Podrinjskom delu, ima dosta ležišta antimona, koji se više ne eksploatiše, a takođe ima i olova i cinka, objašnjavaju u Geološškom zavodu.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Blic)