KO JE HRVAT KOJI JE SLUŽIO MISU ZA KOBIJA? Bivši košarkaš koji je otvorio fejs crkvi, izlazio, imao devojke...

Nema onoga ko nije prokomentarisao svetu misu zadušnicu za preminulog košarkaša Kobija Brajanta, održanu nedavno u župi sv. Spasa na splitskim Mejašima.

I košarkaška 24 šuta na obližnjem igralištu koje je nakon izrečene molitve predvodio mladi sveštenik don Josip Ulić. Svi su govorili o tome, pitajući se ko je taj mladi župni vikar, kako je uopšte odlučio realizovati ideju mise zadušnice za Kobea, ko mu je dao podršku za taj nesvakidašnji verski događaj i ko još stoji iza te genijalne ideje, koja je, doduše, imala i online kritičara. Ali ideje koja je na svetu misu privukla ogromno mnoštvo vernika, među kojima i nekoliko sportiste, piše Slobodna Dalmacija.

- Ne pitajte mene ništa, sve to smislio je moj župni vikar don Josip Ulić. On ima svoje veze među košarkašima, i sam je bio košarkaš, i to u KK Split. Ja sam samo dao blagoslov - s osmehom kaže don Hrvoje Dragun, župnik župe na Mejašima.

A pazite ovo - don Josipu je 27 godina, don Hrvoju 39. Mlada su, pokretačka sveštenička snaga puna svežih ideja. Po godinama su najmlađi tandem među svojim podmarjanskim kolegama. I jedan i drugi imaju Facebook profile, a koliko im pastoralne obaveze dopuštaju, aktivni su na društvenim mrežama. Otvorili su 'fejs' za župu, a odnedavno i Instagram. Komuniciraju preko VhatsApp. Otvorili su vrata mladosti, koja im pristiže u velikom broju. Oni su budućnost svesna snage koju virtuelni svet vrlo plodonosno može doneti u promovisanju pozitivne verske poruke.

- Misa za Kobea privukla je ogromnu pažnju javnosti, došlo nam je mnogo mladih ljudi i sportista. I kako sam video na internetu, imala je dvoznačne reakcije. Većina nas je hvalila, manji deo je pitao, kritikovao kako to da u misu nismo uključili naša dva tragično preminula pilota. jesmo, uključili smo i njih. No kad smo planirali misu za Kobea, tad se ta tragedija još nije bila dogodila. Kobe je bio katolik, praktični vernik, čovek koji je živeo veru. I to je ono što nas povezuje, on je, kao i svi mi, čovek za koga treba moliti. Ali kažem vam, ne pitajte mene, to je ideja mog vikara. On ima mnogo zanimljivih ideja. On je to inicirao, isto kao i 24 šuta, to su sve njegove sportske veze - objašnjava don Hrvoje mladalački veselo, bacajući košarkaški balun, na svog kolegu, pomoćnika, vikara don Mrvicu.

On ima mnogo zanimljivih ideja. On je to inicirao, isto kao i 24 šuta, to su sve njegove sportske veze - objašnjava don Hrvoje mladalački veselo, bacajući košarkaški balon, na svog kolegu, pomoćnika, vikara don Mrvicu.

A zašto don Mrvica? Zato što su ga, dok je bio mali, u porodici zvali Mrvica. A posle, kad se zaredio za sveštenika, to su čuli mladi i prozvali ga don Mrvica. Iako ga je tad krasilo već 190 centimetara visine, uz još jedan kuriozitet - sad već bivša košarkaška karijera. Mladi župe obožavaju mladog sveštenika, kao i župnika. Pun je novih ideja, ali ima i zanimljiv životni put. Za razliku od don Hrvoja, koji se za sveštenički poziv, kako je priznao Slobodnoj Dalmaciji, opredelio još u ranom detinjstvu, don Josip imao je drukčiji put.

Don Hrvoja su praktično odgajali sveštenici, s njima deli put od završetka osnovne škole. Kod don Josipa sve je bilo drugačije. Znate kako to već biva, život piše romane i kako god okreneš, uvek je pun iskušenja, razmišljanja, obrata. E, pa sličan scenario pratio je i don Josifov život.

- Bio sam živahan dečak iz Tugara koji se s braćom igrao loptom u dnevnom boravku. Rušili smo sve oko sebe, luster nam je bio koš. Mama bi poludela zbog nereda koji smo stvarali. I tako sam završio na košarci. U petom osnovne moj prvi klub bio je KK Split. Vodio sam uobičajen život, škola, sport, ponekad izlasci. Simpatije. Uobičajeno kao i kod drugih mladih. Da, izlazio sam i ja s prijateljima, imao sam i devojke. Kako ne, bilo je i toga. Ali negde putem susreo sam se sa verom na jedan drugačiji način, bilo je to nakon srednje škole. Uobičajeno kao i kod drugih mladih. Da, izlazio sam i ja s prijateljima, imao sam i devojke. Kako ne, bilo je i toga. Ali negde putem susreo sam se sa verom na jedan drugačiji način, bilo je to nakon srednje škole. Uobičajeno kao i kod drugih mladih. Da, izlazio sam i ja s prijateljima, imao sam i devojke. Kako ne, bilo je i toga. Ali negde putem susreo sam se sa verom na jedan drugačiji način, bilo je to nakon srednje škole.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Slobodna dalmacija)