SMAKLI SU GA SAMO 3 NEDELJE POSLE ARKANA! Ubistvo ovog gospodina i 20 godina kasnije je pod velom misterije

Ministar odbrane bivše Savezne Republike Jugoslavije Pavle Bulatović ubijen je u večernjim satima 7. februara 2000. godine.

Bulatović je kobnog dana pre tačno 20 godina sedeo u restoranu na stadionu Rada na Banjici u društvu Vuka Obradovića, direktora Ju garant banke, i Mirka Kneževića, upravnika restorana.

Ubica je preko fudbalskog terena prišao zadnjoj strani restorana i kroz prozor ispalio nekoliko rafala iz automatskog oružja. Ministar je usmrćen na mestu, dok je Knežević lakše ranjen. Ubica je neprimećen pobegao s mesta zločina, pisali su tada mediji.

Ministar Bulatović, skromnog ponašanja i načina života, nije želeo da ga prati obezbeđenje.

Verovao je da mu nikakva opasnost ne preti jer je svoj posao obavljao odgovorno, po propisima. Upitan zašto ne vodi više računa o svojoj bezbednosti, jednom je odgovorio: „Ako bi mene ubili, ni manje štete, ni veće bruke za državu”. Nije bio u pravu – posle njegove likvidacije niko od najviših predstavnika države nije pomenuo državnu bruku.

Istragu ubistva ministra vojske zajednički su vodili kriminalistička policija i vojna bezbednost. Uprkos pretpostavkama da je vojska imala moćnu obaveštajnu službu, do većine informacija koje su kasnije predstavljene kao plod zajedničkog rada došla je civilna policija. Ali to nije bilo od velikog značaja. Između ostalog, saslušana je i nekolicina kriminalaca čiji su pozivi s mobilnih telefona evidentirani na baznoj stanici koja pokriva okolinu mesta ubistva. Pokazalo se da neki od njih stanuju u blizini, da su drugima tu poslovne prostorije, dok su treći imali čvrst alibi za boravak u tom delu grada.

Savezna vlada i vladajuće političke partije saglasile su se u oceni da je likvidacija teroristički čin naručen iz inostranstva. Skupština SRJ poverila je lideru radikala Vojislavu Šešelju predsedavanje anketnim odborom koji je ispitivao ubistvo.

Zaključak obimnog izveštaja koji je odbor objavio bio je da je Bulatović likvidiran jer je pokušao da spreči mahinacije prilikom nabavke vojne opreme. Nikakve strane službe nisu pomenute.

„Saznali smo ko je ubica Pavla Bulatovića, ko je neposredni izvršilac, koji su mogući motivi i, što je najvažnije, da su sve strukture sistema učestvovale u zataškavanju. I da niko ozbiljno nije ni vodio istragu. Da nikome u vlasti, ni ranije ni danas, nije stalo do toga da se ubice otkriju. Boje se da rade, neće da rade, ili su dobili nalog da ništa ne rade. Ja sve što sam saznao, saznao sam saslušanjem policijskih i vojnih generala. Što ih tužioci nisu pozivali i saslušavali”, pitao je kasnije Šešelj.

Izveštaj anketnog odbora Skupština SRJ nije usvojila, mada se u njemu pominje i identitet navodnog ubice, na koga je kasnije neuspešno izvršen atentat. Stenogrami razgovora sadrže pregršt podataka koje su izneli saslušani oficiri vojske i policije, kao i pripadnici Državne bezbednosti. Niko od njih nije demantovao izjave na osnovu kojih se moglo zaključiti da je Bulatović ubijen jer je onemogućavao prljave poslove s nabavkama za vojsku. Mada je takav zaključak suzio mogući krug naručilaca ubistva, istraga nije dala rezultate.

Ubica i nalogodavac zločina nisu otkriveni, niti je ikada pomenuta mogućnost da se istraga ponovo sprovede.

Smaknuće ministra vojske dogodilo se tri nedelje posle ubistva Željka Ražnatovića Arkana, o čemu su mediji mesecima izveštavali. Likvidaciji ministra vojske, uz svetle izuzetke, nije dat značajniji medijski prostor, piše Eskpres.net.

(Espreso.co.rs)