OTKRIVEN JOŠ JEDAN RIZIČAN FAKTOR ZA DIJABETES: Za ovo smo SAMI KRIVI!

Istraživanje je pokazalo da i zagađenost vazduha doprinosi upalnim procesima u organizmu i dovodi do smanjenja proizvodnje insulina. Veći rizik za dijabetes prisutan je pri koncentracijama zagađenosti vazduha po odredbama Svetske zdravstvene organizacije (WHO).

Prljav vazduh doprinosi pojavi 3,2 miliona novih slučajeva dijabetesa godišnje, kažu rezultati ovog istraživanja. To je 14 posto od svih novih slučajeva šećerne bolesti koji se pojave godišnje. Procenjuje se da od dijabetesa boluje 420 miliona ljudi.

Vrlo važno je da obratite pažnju na ove simptome:

1. MASNOĆE OBLAŽU ORGANE

Fruktoza, sastojak šećera tera jetru da efikasnije skladišti masti i to na čudnim mestima. Vremenom dolazi do stvaranja masnih naslaga oko jetre, što izaziva oboljenje jetre, koje je bilo retko pre osamdesetih godina prošlog veka.

2. PRIPREMA NASTANAK DIJABETESA

Svakih dodatnih 150 kalorija dobijenih usled unosa šećera dnevno povećava šanse da se dobije dijabetes za 1,1 posto. Često mokrite.

3. HAOS OD HOLESTEROLA

Kad se izuzmu osobe sa visokim holesterolom i/ili dijabetesom i gojazne osobe, kod osoba koje unose mnogo šećera beleži se najveći porast lošeg holesterola i opasnih triglicerida, i ujedno smanjenje nivoa dobrog holesterola (HDL). Prekomerni šećer dovodi to toga da jetra proizvodi više lošeg holesterola dok u isto vreme sprečava organizam da ga izbaci.

4. LOŠE UTIČE NA SRCE

Srčana oboljenja i dijabetes su usko povezani. Srčani i moždani udar su najveći uzročnici (65 odsto) smrti kod osoba sa dijabetesom tipa 2.

5. KRVNI PRITISAK

Dolazi do prekomernog lučenja insulina, koji loše utiče na sistem za cirkulaciju i na arterije. Hronični visoki nivo insulina izaziva brži rast mišićnih ćelija oko krvnih sudova, a to uzrokuje stvrdnjavanje zidova arterija, što je korak do visokog krvnog pritiska.

6. IZAZIVA DIJABETES TIPA 3 Neuropatolog sa Univerziteta Braun, Suzan de la Monte, smislila je termin „dijabetes tipa 3“ nakon što je njen tim saradnika prvi otkrio vezu između rezistentnosti na insulin, ishranu bogatu mastima i Alchajmerove bolesti. Po mišljenju ovih naučnika, Alchajmer je bolest metabolizma, u kojoj je oštećena sposobnost mozga da koristi glukozu i proizvede energiju.

7. POSTAJETE PROŽDRLJIVI Redovno unošenje velikih količina šećera ometa slanje poruka mozgu da smo siti. Leptin, hormon koji šalje signale da smo siti, ne vrši svoju funkciju, dok fruktoza koju smo kroz šećer uneli stalno izaziva glad.

8. POSTAJETE ZAVISNIK OD ŠEĆERA Šećer izaziva lučenje hemikalija koje utiču na centar za zadovoljstvo u mozgu, to jest na lučenje opioida i dopamina. Kao i kod osoba koje uzimaju drogu, u ovom slučaju razvija se tolerancija na šećer, što znači da je potrebno sve više šećera da bi se postigao osećaj zadovoljstva. Prilikom proučavanja uticaja šećera na pacovima primijećeno je da životinje počinju da cvokoću zubima, imaju tremor, drhtanje i postaju anksiozne kada im se oduzme šećer.

9. UMOR Previše šećera u organizmu dovodi do stalnog osećaja umora. Dolazi do stalnih promena nivoa šećera u krvi, zbog čega organizam traži da jedete nešto slatko, i tako se vrtite u začaranom krugu.

10. DEPRESIJA Postoji veza između depresije i uzimanja slatkiša. Osobe koje jedu puno slatkiša vremenom postaju sklonije depresiji.

11. POSTARUJE LICE Šećer u krvi vezuje se za proteine i tako se formiraju štetni molekuli nazvani AGE, koji napadaju okolne proteine, uključujui i proteinska vlakna u kolagenu i elastinu, sastojcima koji čine da koža izgleda čvrsta i elastična. Kao rezultat, dolazi do stvaranja bora i opuštanja kože.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Novi.ba)