REKAO JE DA NAS VOLI I IZAŠAO U SUZAMA: Nikad ispričana priča o odlasku Vujoševića - iz ugla najbližeg saradnika!

Profesor dr Vladimir Koprivica radi u stručnom štabu novog selektora Srbije Igora Kokoškova, ali i u Partizanu.

On je preuzeo ulogu kondicionog trenera u crno-belom taboru posle određenog vremena van kluba, a Trinkijeri za njega kaže da je jedan od najboljih na svetu, kada je ova.

- Veliki je svet. Takođe moram da budem iskren i da kažem kako mi komplimenti ove vrste više ne prijaju. Da sam mlad, ja bih zbog svega verovatno porastao. Jedna indijska mudrost kaže: “Kad sebi pripišete u zaslugu što kiša pada pa će nešto da nikne, onda očekujte i da vas obese kad krenu poplave ili suše”. Ja uvek tako razmišljam, kad me neko hvali, to je strašna obaveza - kaže Koprivica za Ekspres.

Šta on misli o Trinkijeriju?

- On je neobična pojava za ove naše prostore. Kad sam počeo sa njim da radim, postavio mi je nekoliko pitanja, ali ta pitanja nisu bila vezana za sport nego za naše srpsko nacionalno biće i to kako i zašto ratujemo, zbog čega se neke stvari dešavaju u Srbiji. Bile su tu neke njegove dileme, želeo je da čuje kako ja koji sam sa ovih prostora gledam na te neke stvari, to su bila neka psihosociološka pitanja, što samo govori o tom njegovom holističkom pristupu i celovitom sagledavanju onog što se dešava na terenu. To mu pomaže da bolje vidi, da spozna kako, koliko i na koji način može da utiče na našeg igrača. Spreman je za saradnju. Verovatno nijedan naš trener ne bi izrekao ono što je on izrekao za mene jer oni malo čuvaju taj svoj imidž i celovitu dominantnu poziciju. Sve je to potpuno logično, oni hoće to da kažu u nekoj meri, ali ne u meri u kojoj je to Trinkijeri izneo. Posle svakog treninga kaže mi hvala, a ja ne znam zašto mi to kaže.

Višegodišnja saradnja sa Vujoševićem ima zasigurno posebno mesto u Vašoj karijeri?

- On je mlađi od mene, znam ga kad je bio student, rano je počeo da se bavi trenerskim poslom i pomogao sam mu u nekom smislu da malo drugačije gleda na trening. Njegova maksimalna posvećenost, skoro do samoubistva, fascinantna je. Takvu vrstu posvećenosti da čovek sve radi sa ciljem da dođe do rezultata ne vodeći računa o bilo kakvim posledicama po sebe retko se viđa. Još nešto. Svi ga vide kao čoveka koji vređa. Nisam nikada video da je vređao protivničke igrače ili protivničkog trenera, niti svoje igrače sem u onim situacijama kad su mu vređali košarku onakvom kakvom je on vidi. Dakle, ako je dogovorena košarka bila da moram da čuvam njegov levi ulaz i ja se pomerim i čuvam njegov desni, tog trenutka je on dobijao napade. To je Dule Vujošević koji je stvarno radio nemoguću misiju da dođe do rezultata i paralelno razvija mlade igrače. On je čovek koga treba stvarno ceniti tim pre jer je platio cenu tog svog emotivnog neverovatnog izliva prema drugim ljudima, prema mladim igračima. Pamtim jednu scenu na kraju sezone u kojoj smo postigli veliki rezultat i prvi put ušli među osam u Evropi. Sedeli smo u Partizanovim prostorijama i Dule je ušao, trebalo je da održi sastanak i da odgovor šta i kako u narednoj sezoni. Međutim, bio je nešto vidno potresen i samo je rekao jednu rečenicu: “Nemojte da bilo ko među vama pomisli da ga ne volim”. Izašao je sa suzama u očima. Bila je jedna neverovatna scena. Pored mene je sedeo igrač koji je bio prilično zapostavljen te godine, nije igrao skoro uopšte, ali mu je Dule posvećivao vreme. I njemu su pošle suze i samo je rekao: “Kakav car”.

Da je znao engleski, kažu, bio bi jedan od najvećih evropskih trenera svih vremena.

- Pitanje je zašto je neko endemska biljka kako njega zovu. Pitanje je takođe koliko čovek može na tuđem jeziku da izrazi osećanja i kako to zvuči. Balkanska emocija je čudo. Radio sam s njim četiri godine u reprezentaciji Crne Gore. Jednog dana ga je boleo zub i taj trening je 30 odsto bio slabiji od prethodnog jer on nije mogao da kaže ono njegovo “hajde”, posle koga su svi za njega bili spremni da poginu na terenu. Na tom treningu on to nije mogao da izgovori. Ta njegova stimulacija glasom i vladavina prostorom i ljudima zbog glasa je mnogo značajna. I tu je taj srpski jezik, da je to na ruskom ili bilo kom drugom jeziku trebalo da kaže, to ne bi bilo to i on ne bi bio on. I još nešto. Dule Vujošević nije stvarao samo igrače već i trenere. Pored njega su stasali Jovanović, Džikić, Kesar i mnogi drugi. Obaveza je svakoga ko radi u sportu da ne gleda samo igrača ako je trener nego i druge trenere i da prati kako igrač stvara igrača i da mu to omogući.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Ekspres)