CAR NIKOLAJ ROMANOV JE 1905. POBIO VIŠE OD 1.000 RUSA NA ČELU SA SVEŠTENIKOM! Zbog ovoga su ga nazvali KUKAVICOM!

Ruska revolucija 1917. godine bila je jedan od najdramatičnijih istorijskih događaja, koji je u potpunosti izmenila političku i društvenu sliku zemlje, ali i je i kasnije oblikovao istoriju čitavog sveta.

Iako je do revolucije i nasilnog unišavanja tada već oslabljenog carstva došlo zbog više faktora, najznačajniji je bila Krvava nedelja, što je naziv za nemire koji su izbili u Sankt Peterburgu 1905. godine.

Nove ideje o reformi društva i pravima radnika rodile su se u 19. veku, i od tada stalno jačale. Ono što je posebno neverovatno je da su ih carskoj Rusiji širili i pravoslavni sveštenici - što je potpuna ironije u svetlu kasnijeg sloma crkve pod komunističkom vlašću boljševika.

Jedan od istaknutih sveštenika koji je prihvatio socijalističke ideje o reformi zemlje i pravima seljaka i radnika bio je Gregorij Gapon, koji je i jedan od osnivača radničkog pokreta u Carigradu, kako se tada zvao Sankt Peterburg.

Gapon je bio jako harizmatičan u svojim predanjima o novom poretku i pravednijoj raspodeli bogatstva, pa je brzo stekao veliku popularnost. Takođe se zalagao za okončanje rata sa Japanom, koji je Rusiji zadao velike nevolje.

U ratu sa Japanom za prevlast nad Mandžurijom i Korejom, ruska vojska je doživela težak poraz. Izgubila je pacifičku i baltičku flotu. Na taj način izmenio se balans snaga u Istočnoj Aziji. Japan je postao nova svetska sila.

Porazi su u Rusiji izazvali veliko narodno nezadovoljstvo neefikasnom carskom i autokratskom vlašću, koje je kombinovano sa unitrašnjom potrebom za većim pravima radnika i seljaka dovelo do krvavih događaja 1905. godine.

Te godine u srcu carstva izbili su veliki protesti. Demonstranti, koje je vodio t Georgij Gapon, su zahtevali prekid rata sa Japanom, uvođenje opšteg pravog glasa, ali pre svega poboljšanje radničkih prava.

Brutalna odluka cara Nikolaja tada je izazvala buru koja se nije smirivala čitavu narednu deceniju, i konačno je dovela do sloma njegove vladavine 1917.

Namera demontranata bila je da uše u Zimski dvorac, rezidenciju vladara, i uruči peticiju sa svojim zahtevima. Kako su u pitanju bili i vernici predvođeni sveštenikom Gaponom, oni su nosili Nikolajeve slike i pevali patriotske pesme.

Ruski car je 1905. na najavu povorke napustio Zimski dvorac i otišao u obližnje Carsko Selo, a pre toga je vojnicima izdao surovu naredbu - da se nasilno obračunaju sa demontrantima.

Demonstranti nisu znali za tu odluku svog cara. U sveopštoj zbrci je, prema službenim podacima, ubijeno 96, a ranjeno 333 osoba; anti-caristička opozicija je kasnije tvrdila da je ubijeno najmanje 4000 ljudi; većina današnjih istoričara veruje da je ubijeno ili ranjeno oko 1000 ljudi, najvećim delom kao posledica panike i stampeda po gradskim ulicama.

Surova odmazda Nikolaja prema svom narodu bila je njegova smrtna presuda. Pobesneli i osiromašeni građani ubrzo su formirali Sanktpeterbuški sovjet, samo jedan od niza sovjeta koji su kasnije digli revoluciju.

Na vesti o krvoproliću su u Sankt Peterburgu, kao i drugim ruskim gradovima izbili masovni štrajkovi, pa se taj događaj smatra katalizatorom Prve ruske revolucije.

Iako je Nikolaj nakon dve godine iz tih sukoba izašao kao nominalni pobednik, njegov je režim bio trajno oslabljen zbog toga što je stvorio reputaciju slabića i kukavice, ali pre svega zbog toga što je oružjem nasrnuo na svoje navernije i najfanatičnije podanike.

Nikolaj je sa čitavom svojom porodicom streljan u revoluciji koja je usledila godinama kasnije. Zanimljivo je da su boljševici streljali i sveštenika Gapona, koji je tada optužen da je "izdajnik" jer je navodno sarađivao sa Ohranom, tajnom carskom policijom.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)