ISKRENO
EMIR KUSTURICA: Srbi i Rusi su bratski narod čija je ljubav počela još od Prvog srpskog ustanka
Kod nas često kažu da je Rusija daleko, a to je neka inercija te britansko-nemačke ideje da je ovo deo Srednje Evrope, odnosno deo engleskog uticaja i da treba da se preseče ruski uticaj, kaže Emir Kusturica odgovarajući na pitanje kako vidi odnose Srbije i Rusije i šta nam može pomoći da ostanemo još bliži?
Kod nas često kažu da je Rusija daleko , a to je neka inercija te britansko-nemačke ideje da je ovo deo Srednje Evrope, odnosno deo engleskog uticaja i da treba da se preseče ruski uticaj, kaže Emir Kusturica odgovarajući na pitanje kako vidi odnose Srbije i Rusije i šta nam može pomoći da ostanemo još bliži?
On dodaje da na putu zbližavanja Rusije i Srbije postoji čitav niz geostrateških problema.
-Ako pogledate na kartu , glavni grad Uzbekistana je isto toliko daleko od Moskve kao i Beograd. Ali sad nam je NATO presekao put do Rusije, uključivši Alijansku Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku. Svoj strateški pohod oni su realizovali veoma pažljivo. Bugarska i Rumunija su postali deo Evropske Unije, iako oni nisu bolji od nas ni po jednom kriterijumu. Ali vremena se menjaju i mi ćemo na kraju postati deo Evroazije. Narednih 20 godina će se sve drastično promeniti. I činjenica da će u Srbiju doći ruski energenti govori o tome da imamo zajedničku ekonomsku budućnost.
Momenat kada postajemo još bliži pomoću gasovoda i energenata nastupa upravo sada. Ali problem je i što je trgovinska razmena između Srbije i Rusije veoma mala u poređenju sa trgovinskom razmenom između Srbije i Rusije veoma mala u poređenju sa trgovinskom razmenom sa Zapadom. Bez obzira na to što imamo jedan posto poreza na eksport i import. Nažalost, moramo da priznamo da ekonomska saradnja gotovo i da ne postoji. Tako da moramo pre svega da uvećamo trgovinsku razmenu.
Rusko-balkanski gasovod je već skoro izgrađen. Da li će postojati i sličan kulturni tok koji će povezati naše dve države? Ili smo previše daleko?
- Rusija je kapitalistička zemlja gde se sve vrti oko novca, ali srećom postoji crkva i duhovnost kao nasleđe. Ja sam jedan od retkih koji podržavaju kulturne veze između naših država na visokom nivou. U saradnji sa Gaspromom pokušavam da otvorim vrata ruskoj kulturi - od klasične muzike do teatra i filma.
- Kultura je uvek imala manje važno mesto od ekonomije. A sada ona dobija na značaju i postaje jedan od glavnih faktora. Za Slovene je kultura uvek puno značila. Posebno za nas Srbe: ona je deo našeg identiteta, mi se borimo za nju. Nadam se da će Rusija u budućnosti finansirati ne samo fudbal i „Crvenu zvezdu", već i više ulagati u kulturnu budućnost.
U čemu je tajna ljubavi između Rusa i Srba? Naša je istorija različita, čak je i socijalizam svako imao svoj. Pravoslavne tradicije se u detaljima razlikuju: u Rusiji nema porodične slave, a u Srbiji nema dana Petra i Fevronije. Možda se tako jako volimo jer se ne poznajemo? Možda je to ljubav prema dalekom i nepoznatom bratu?
- Ne. Ta bratska ljubav počinje još od Prvog srpskog ustanka protiv Turaka 1804. i od prvog Srpsko-turskog rata 1876. Kad je carska Rusija oslobađala Bugarsku poginulo je preko 2000 ruskih vojnika, onda je dobar deo dobrovoljaca došao da pomogne da se Srpska kneževina oslobodi od Otomanske imperija. Otad nas i povezuje ljubav.
- Mi smo bratski narodi, mi smo braća i sestre. To je veoma jednostavno, tu se nema šta pričati. Naši jezici i naša vera su identični. Naše ideje su lako povezive. Sudbine naših naroda i u prošlom veku i sada su veoma slične. Srbi su 90-ih doživeli ono što se spremalo Rusima. Srećom, na vlast je došao Vladimir Putin koji je promenio vašu sudbinu.
Inače, o Vladimiru Putinu. Da li ćete snimati film o njemu kad ne bude više bio predsednik? Snimili ste dokumentarni film posvećen bivšem legendarnom predsedniku Urugvaja Hoseu Muhiki.
- Ako govorimo o Vladimiru Putinu, o njemu sigurno neću snimati umetnički film. Biće to dokumentarni film.
Šta mislite o tome kada umetnici počinju da se bave politikom? Znamo takve primere: glumac Sergej Trifunović je na čelu opozicionog pokreta, reditelj Nikita Mihalkov vodi politički TV program, pisac Zahar Prilepin se aktivno bavi rusko-ukrajinskim problemima.
- Ja nikada ne bih postao političar. Ja sam politički posmatrač. Volim da učestvujem u akcijama koje imaju konkretnu intelektualnu u emocionalnu misiju. Politika je đubrište u kome čovek uvek ostane nesretan i nezadovoljan. Trudim se da se ne mešam u to. I ako sam se na neki način nekad bavio politikom, toga će biti sve manje.
I još jedno političko pitanje. Smatrate li da se srpske zemlje mogu ujediniti u jednu državu?
- Za mog života se to dogoditi neće. Ali Srbija, Republika Srpska i Kosovo su uvek želeli da budu u jednoj zemlji.
Šta biste još želeli da uradite u ovom životu? Kakvi su vaši planovi? O čemu maštate?
- Sanjam da snimim film po delu Čingiza Ajtmatova „Beli oblak Džingis-kana". Biće to netipičan pogled na život tog osvajača, na njegove moralne dileme. Kad je Džingis-kan želeo da osvoji čitav svet, zabranio je da se u njegovim logorima rađaju deca. I drama počinje kada je tu zabranu prekršio njegov drug i najbolji vojskovođa. Prorok je rekao Džingis-kanu da će ga bogovi čuvati belim oblakom nad glavom. I dok je tog oblaka sve će biti dobro. Kraj filma je tragičan: zbog toga što je Džingis-kan uradio svom drugu beli oblak nestaje. A sem toga, krajem sledeće godine planiram da počnem snimanje filam „Zločina bez kazne".
Scenario za svoj ruski film Emir Kusturica piše već devet godima. Možda će se upravo na snimanju tog fila ispuniti mašta još jednog čuvenog Srbina, Miloša Bikovića, koji bi veoma želeo da glumi u Kusturičinom filmu i odigra ulogu Porfirija Petroviča?U šta se pretvorio savremeni film? ako se uloga kulture i filma promenila od početka 20. veka?
- Ako uporedimo savremeni film s onim što je bio početkom 20. veka, možemo slobodno reći da je jako izgubio u kvalitetu. Snima se puno filmova, ali oni su glupi. Nemaju nikakvu duboku duhovnu ideju. Kinematografski populizam se bazira na istim principima kao i potrošačko tržište: bolje je prodati više pa makar nekvalitetno. Isto je i sa filmom. Ranije je film svojom idejom objedinjavao milione gledalaca, a sada je to samo proizvod.
Šta je uzrast za umetnika? Da li se sa 33 godine stvara drugačije nego sa 55?
- Rezultati su uvek bolji kada je umetnik mlad i ne zna mnoge stvari, živi osećanjima. Vremenom se osećanja troše, a znanje se povećava. Srećni su oni koji do kraja života mogu da miksaju ta dva suprotna pola. Stalni interes da se stvaraju velika dela zapravo utiče podmlađujuće.
Bonus video:
(Espreso.co.rs / Iskra)