KUVARICA ARKANOVE GARDE OTKRILA JE STRAŠNU ISTINU: Plašilo ga se i staro i mlado, I SRBI I HRVATI

Zaštićena svedokinja optužbe RFJ-102 potvrdila je ranije na jednom od suđenja Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću Frenkiju u Hagu, da su nesrbi u jesen 1991. bili pritvarani, prebijani i ubijani u bazi paravojske Željka Ražnatovića Arkana u Erdutu, u Istočnoj Slavoniji.

U iskazu, čiji je veći deo protekao iza zatvorenih vrata, svedokinja je opisala kako su je krajem 1991. Ražnatovićevi ljudi priveli u bazu u Erdutu, gde su je "ispitivali i pretili da će je ubiti".

Svedokinja je u pisanoj izjavi, uvedenoj u spis, izjavila i da je, dok su je Ražnatovićevi ljudi ispitivali, "čula kako premlaćuju" druge privedene osobe.

U sažetku izjave RFJ-102, koju je pročitala u sudnici, zastupnica optužbe naznačila je da je svedokinja opisala "zatočenje i zlostavljanje žrtava navedenih u optužnici" protiv Stanišića i Simatovića. Po navodu te optužnice, krajem decembra 1991. Ražnatovićevi ljudi i druge srpske snage, uključujući Teritorijalnu odbranu, "pritvorili su sedam civila, Mađara i Hrvata" u centru za obuku Srpske dobrovoljačke garde (SDG) u Erdutu.

"Na dan 26. decembra ubili su sedam pritvorenika. Šest pritvorenika je pokopano u daljskom ataru", piše u optužnici.

Prema optužnici, Ražnatovićeva formacija tada je delovala u sastavu Službe državne bezbednosti Srbije, čiji su vodeći zvaničnici bili Stanišić i Simatović.

U unakrsnom ispitivanju, branilac prvooptuženog Stanišića, Jan Edvards (Ian Edwards) sugerisao je da svedokinja nije bila očevidac ubistva dvojice pritvorenika, već da je o tome čula od druge osobe.

RFJ-102 to je prihvatila kao tačno. Potvrdila je da ni osoba od koje je za ubistva čula nije bila očevidac, već je o tome imala posredna saznanja.

Iskaz dala i svedokinja koja je radila kao kuvarica u Arkanovoj gardi.

Danas je o bazi Ražnatovićeve garde u Erdutu iskaz dala i zaštićena svedokinja RFJ-038, koja je tamo 1991. radila kao kuvarica.

Sažimajući njenu pisanu izjavu, koju je sud prihvatio kao dokaz, tužioci su u sudnici preneli da je svedokinja opisala "nasumična pritvaranja" i zlostavljanje nesrba u erdutskoj bazi, kao i proterivanje i nestanke Hrvata i Mađara iz tog sela. U javnom delu suđenja, od RFJ-038 se, međutim, o tome malo čulo. Na pitanje tužioca "kada su Hrvati počeli da odlaze" iz Erduta, odgovorila je da je "najveći deo otišao 1. avgusta 1991. organizovano iz Sarvaša, nedaleko od Erduta".

Upitana "kako su se osećali oni koji su ostali", svedokinja je kazala da su "svi živeli u strahu, bojali se" i da "nisu imali kome da se obrate". Za Ražnatovića, koga je svakodnevno viđala u bazi u Erdutu, rekla je da su ga se "svi bojali, i staro i mlado".

Na sugestiju Simatovićevog branioca Mihajla Bakrača, svedokinja je potvrdila da su se Arkana plašili "i Srbi i Hrvati". Na pitanje sudije Seona Ki Parka zašto su se "i Srbi i Hrvati" plašili Ražnatovića, ona je odgovorila: "Bio je strog u svemu... Mislim da je on stajao iza svega što se dešavalo u selu, racija i privođenja. Naravno da su se vi bojali".

U centru SDG, RFJ-038 viđala je, kako je rekla, svakodnevno i Gorana Hadžića, tadašnjeg predsednika vlade samoproglašene srpske autonomne oblasti Slavonija, Baranja i Zapadni Srem, te Radovana Stojičića Badžu, komandanta TO te oblasti.

U optužnici su Ražnatović, Hadžić i Stojičić, koji je bio visoki zvaničnik MUP Srbije, navedeni kao saučesnici Stanišića i Simatovića u udruženom zločinačkom poduhvatu trajnog uklanjanja nesrpskog stanovništva s velikog dela teritorije Hrvatske.

Stanišićev branilac Edvards pitao je svedokinju da li je ikada videla da se u bazu dovode zarobljenici.

- Nisam, ali je moja koleginica videla kad su doveli mog muža sa lisicama na rukama - odgovorila je RFJ-038, bez otkrivanja detalja o tome šta se s njenim suprugom zatim dogodilo.

Svedokinja je prihvatila sugestiju branioca da nije znala kakvu je ulogu igrao Hadžić, dok je za Ražnatovića, koga ranije nije znala, rekla da se sam predstavio kao komandant jedinice.

Izjavila je i da je sam Ražnatović rekao da su neki od pripadnika njegove jedinice "zatvorenici iz Srbije": "'Svima sam vam skinuo ne znam ni ja koliko godina zatvora i ima da me slušate' - to je on sam rekao".

Svedokinja je naznačila da "nije istina" da su Ražnatovićevi borci bili samo Srbi, zato što je među njima bilo "i Mađara i Hrvata".

Simatovićev branilac Bakrač predočio je, tokom unakrsnog ispitivanja, Hadžićevu naredbu kojom je u septembru 1991. postavio Ražnatovića za "komandanta centra TO u Erdutu". Svedokinja je prokomentarisala da "to nikada nije videla", ali je potvrdila da je u to vreme viđala Ražnatovića u bazi.

U skladu s ranije utvrđenim rasporedom, ponovljeni haški proces Stanišiću i Simatoviću biće nastavljen 31. oktobra.

Stanišića (66), koji je od 1992. bio šef SDB Srbije, i njegovog pomoćnika Simatovića (67) optužnica tereti za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. U četiri tačke optuženi su za zločine protiv čovečnosti, a po petoj za kršenje zakona i običaja ratovanja.

Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovođenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana s velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije. Na čelu zločinačkog udruženja bio je, po tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Posle prvog suđenja, koje je posle jednog neuspelog pokušaja počelo 2009, prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je 29. maja 2013. Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Apelaciono veće Tribunala usvojilo je 15. decembra 2015. ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.

(Espreso.co.rs / Mediji)