ŠTA GLEDATI NA FESTU 2020? Kritičari Espresa biraju za vas, ovo je izbor Đorđa Kalijadisa (VIDEO)

Čini mi se da je ponuda na ovogodišnjem FEST-u veoma bogata i raznovrsna. Nezgodno je preporučiti neke naslove na neviđeno, jer se može dogoditi da budu osrednji ili da budu totalni promašaji, ali svakako neki od kriterijuma odabira obično se odnose na ranije radove pojedinih autora i/ili glumaca ili već geografsko porekla filma. Izabrao sam desetak naslova koji su mi se učinili zanimljivijim.

1. Otpisan - Zaharias Mavroeidis (Grčka) 2019

Od balkanskih kinematografija, najefektnije se na festivalima nametnula rumunska jer su uspeli da stvore nešto što se danas prepoznaje kao „Novi rumunski film“. Ostali se nisu baš proslavili nekakvom stilskom prepoznatljivošću. U toj potrazi za filmskim identitetom bauljaju i novi grčki autori. Ima tu svega i svačega ali jedan od najboljih grčkih filmova koje sam pogledao u poslednjih nekoliko godina je film „Suntan“ Argirisa Papadimitropoulosa. Pretpostavljam da bi filmu mladog Zahariasa Mavroeidisa trebalo dati šansu i proveriti da li je ovo još jedan film po kojem bi Grci mogli da traže svoju stilsku prepoznatljivost u kinematografiji. Ipak je to civilizacija koja je svetu podarila neprolazne vrednosti.

2. Prva ljubav - Takashi Miike (Japan/UK) 2019

Svaki film Takaši Mikea je preporuka, tako da ni ovaj film neću tretirati drugačije. U pitanju je jedan od najamblematičnijih i najkontraverznijih japanskih režisera. Nastavljač slavne tradicije japanskog žanrovskog filma.

3. Greh – Andrej Končalovski (Rus/Ita) 2019

Pre par godina, posle obilaska znamenitosti Rima i Firence, reprizirao sam film „Agonija i ekstaza“ Kerola Rida u kojem je Čarlton Heston igrao Mikelanđela. Bio sam zapanjen koliko je taj film prevaziđen i koliko ga je vreme pojelo. S druge strane videla se upadljiva praznina, odsustvo italijanskog renesansnog duha, koje jedan Anglosaksonac nije umeo da prenese na veliko platno. Nadam se da je Končalovski, kao autor i pripadnik velike evropske kulture, uspeo da snimi dobar film o velikom Mikelanđelu.

4. Samo 6,5 - Saed Rustaji (Iran) 2019

U pitanju je jedna krimi-drama sa zanimljivim zapletom, što je neuobičajeno za geografsko poreklo odakle nam ova filmska priča dolazi. Doduše, mi smo imali uvid isključivo u iranske arthaus filmove gde smo se upoznali sa velikim autorima od Kjarostamija do Farhadija. Sada nam dolazi neko ko ima sluha i za žanrovski film. To se mora proveriti.

5. Veličanstveni gubitnici - Sebastián Borenstajn (Argentina/Spanija) 2019

Ovaj film preporučujem zato što ga je režirao čovek koji je režirao odlični film Chinese Take-Out (2011) i zato što u njemu opet igra fenomenalni Rikardo Darin.

6. Za vreme rata - Alehandro Amenábar (Argentina/Španija) 2019

Priča u kojoj je glavni lik Miguel De Unamuno, sama po sebi je preporuka. Jedan od najvećih umova španske kulture, pisac i filozof, esejista i jedna od najznačajnijih figura „Generacije 1898“. Ovo je jedna epizoda iz Unamunovog života u kojoj je došao u situaciju da preispituje svoje principe i suoči se sa jednom svojom zabludom.

7. Loža - Veronika Franc, Severin Fiala (Velika Britanija, Kanada, SAD) 2019

Ipak, biće nešto i za ljubitelje horor filmova na FEST-u. Ove godine je uvršten film austrijskih režisera Veronike Franc i Severina Fiale, koji su kao gastarbajteri snimili za anglosaksonske novce jedan pravi horor film. Porodica sa dvoje dece odlazi na zimovanje u neku šumsku brvnaru, gde zavejani i izolovani od ostatka sveta, otkrivaju pravo lice užasa.

8. Sutra je još uvek juli - Dejan Vlaisavljević Nikt (Srbija) 2020

Dejan Vlaisavljević Nikt je režiser koji je imao dobre učitelje i čiji se bioskopsko i kinotečko iskustvo kvalitetno preliva u dela koja stvara. Pre nekoliko godina na FEST-u je imao svoj film „Paluba ispod Terazija“ u kojem je glavni lik privatni detektiv Džoni Paluba. Sada je snimio još jedan meta-noir sa novom avanturom Džonija Palube. Trenutno jedini autor srpskog andergraunda koji fetišizuje noir stil. Meni je to dovoljno.

9. Sumrak u bečkom haustoru – Mladen Đorđević (Srbija) 2020

Mladen Đorđević se svojim prethodnim filmovima dokazao kao jedan od najtalentovanijih srpskih filmskih autora i svakako bi trebalo pogledati njegov novi dokumentarac o taksistima gastarbajterima.

10. Uzrok smrti ne pominjati – Jovan Živanović (Jugoslavija) 1968

Iz programa Fest klasik u kojem će biti prikazani neki stariji vredni filmovi, preporučio bih „Uzrok smrti ne pominjati“ Jovana Živanovića. U pitanju je jedan skrajnuti film, koji je Joca Živanović snimio kao odgovor na film “Skupljači perja” Aleksandra Saše Petrovića. Njih dvojica su bili antipodi. Na značaj ovog filma za nacionalnu kinematografiju nedavno je ukazao i filmski kritičar i publicista Bogdan Zlatić u knjizi „Crni talas u srpskom filmu“.

Kada se završi FEST idite obavezno idite u bioskope i pogledajte novi film Klinta Istvuda „Ričard Džuel“ i „Divan dan u komšiluku“ Marijel Heler sa uvek sjajnim Tomom Henksom.

Bonus video: