S POLICIJOM SE NAŠAO KAKO BI POPIO PENDREK, A SADA SE VRATIO ŽELJKO NINČIČ: Ovog lika sigurno niko nije zaboravio!

U pitanju je lik Mostarca Marinka Ćutuka kojeg glumi bosanskohercegovački glumac Željko Ninčić, a malo je onih koji se ne sećaju Marinka s majicom koja je na jednoj strani imala lik Tita, a na drugoj Miloševića, pa se okretao u zavisnosti od toga pred čijom policijom se našao kako ne bi "popio" pendrek.

- Da sam normalan poludeo bi - rečenica je ovog lika koju sigurno niko nije zaboravio. Mnogi se možda sećaju i Bosanca Veselog i njegovog "Primi meee"? E, pa ako je ovo slučaj, čeka vas prava poslastica 6. februara u Akademiji 28 kada će biti izveden svojevrsni nastavak "Audicije" čiji je Ćutuk autor, pod nazivom "Ero s onoga svijeta".

I dok u ovoj novoj predstavi Ćutuk, Ero sa ovoga svijeta, govori o "našem svetu" i regionalnim promenama, Veseli kao Bosanac, izbeglica, govori o iskustvima iz "bijelog" sveta.

- To je ustvari po prvi put u stand up monološkoj formi i varijanti, i nije klasična predstava s dijalozima. Dva centralna lika, Marinko Ćutuk i Bosanac Veseli, govore o svojim iskustvima u vezi sa "Audicijom", a i svim ovim okolnostima koje su bile unazad 20 godina. Dok je Hercegovac više priča o regionalnim promenama koje su nas sve zadesile, dakle, ex-Yu, Veseli priča svoja izbeglička iskustva iz inostranstva i o povratku ovde - rekao je Željko Ninčić u razgovoru za portal Direktno.rs.

Ljubitelji "Audicije" neće biti razočarani novim temama, jer će ova predstava takođe sadržati mnogo podsetnika na ono što već decenijama unazad neumorno gledamo i ponavljamo iznova i iznova.

- Biće i sve ono što je publika do sada imala prilike da vidi, kao neko prisećanje određenih scena, gegova i dogodovština tih likova iz one predstave. Kao i svaka "Audicija", i ja kao autor, uvek sam nastojao da to bude aktuelno i da prati vreme i zbivanja oko nas. To je ono što je i krasilo predstavu, ona je uvek bila prisutna u tom trenutku i hvatala je životne momente iz okruženja - istakao je Ninčić i dodao da se ova predstava nekada odigravala u daleko boljim vremenima:

- "Audicija" je nekad radila u nekom srećnom i bezbrižnom vremenu, a onda se desilo sve od ratova pa nadalje i mnogo je veći kuriozitet bio napraviti predstavu posle svega toga. Nastojao sam uvek da se predstava tiče onih bitnih, egzistencijalnih tema, tako da ovaj posao koji radim uopšte ne posmatram kao neko zabavište već kao način moje komunikacije sa svetom. A, koliko god to da je smešno, to ne znači da su moje teme manje vredne, naprotiv, one govore o mnogo bitnim stvarima u našim životim.

I dok, čini se, ljudi u našem okruženju sve više na nesreće odgovaraju smehom (ili su tako oduvek i radili), Ninčić ističe da komedija mora imati meru, kao i da nije tu samo da zabavi, već prvenstveno da ukazuje na važne stvari.

- U tim svim temama, čovek mora biti izuzetno ozbiljan na neki način - koliko god da se radilo o komediji. U stvari, on mora da ima granicu. Da li govorim o politici i političarima, da li govorim o ratovima, a govorim, da li i o izbeglištvu, pa do onih esencijalnih pitanja imanja/nemanja, to se ne sme svesti na sprdnju, već kroz jedan takav način pokazati i ukazati na svu problematiku onoga što živimo. Nažalost, tako je kako jeste. Ipak živimo u jednom proizvoljnom vremenu i sistemu koji ne ide nikome na ruku, ali po meni, zadatak umetnika i autora je da pokušavaju da menjaju stvari na bolje. Ne mogu da shvatim da danas u našim produkcijama ima toliko grubosti. Mi smo preslikali matricu američkog filma, pa sve obiluje grubostima i preozbiljnim facama - to je ipak neka vrsta preterivanja. Komedija je ipak varijanta ukazivanja na sve to - rekao je glumac za naš portal i istakao:

- Meni je izuzetno bilo teško da napravim nešto posle rata što će moći da prođe, a da me niko pogrešno ne shvati i da navedem jedan bitan primer, a to je da sam ja jedini autor, glumac i režiser predstave koja je imala turneju po celoj bivšoj Jugoslaviji. Ja sam sve ukupno za ovih petnaestak godina odigrao 1.300 predstava i manje-više su svuda jednako dobro prihvaćene.

Kada je reč o kulturnoj sceni u Srbiji, Željko smatra da je ona postala "zabavište" i da se niko više i ne pita za kulturu.

- Kultura je marginalizovana. Ko priča još o kulturi? Naša kultura je postala zabavište, a zabavu i kulturu treba razdvojiti. Ja se bavim komedijom, ali to ne znači da sam zabavljač. Moje delo može da bude smešno, ali to ne znači da sam zabavljač. Ogroman problem je to što nijedna država i nijedan sistem ne sme da dozvoli da se kultura privatizuje. Jedno je naše učešće privatno, autorsko i umetničko prema vremenu i prostoru u kojem radite, a drugo je vi kao neki moćnik da privatizujete sve to. Nažalost, novac je postao jedino sredstvo komunikacije i on određuje pravila igre, tako da mi imamo slučajeve da ljudi daleko od kulture vladaju upravo medijskim prostorima koji se toga tiču.

U vremenu kada, kako glumac smatra, vladaju "grubosti", komedija nije često prisutna...

- Pa, znate zašto? To je najteći oblik autorskog delovanja. Najteže na svetu je nasmejati čoveka na pravi način. To je bogomdan čovek koji to zna i ume. A, upravo su takvi sadržaji kod nas marginalizovani i nije im dato mesto u ovom našem društvenom životu. Dovoljno je reći kako je završio Gordan Mihić, verovatno jedan od najvećih naših pisaca i mnogo drugih ljudi. Takve ljude treba čuvati i negovati, a ne sklanjati u stranu zbog promovisanja primitivizma i lake zabave.

I dok s radošću čekamo 6. februar i novi materijal od čoveka čija predstava može da traje večno, Željko Ninčić zaključuje:

- Ovo je povratak otpisanog, a ja ću nastojati da vratim moju predstavu ovde koja već dugo u Beogradu nije bila i da okupim kolege iz stare i nove "Audicije", pa tako napravim jaku ekipu koja ce ponovo da bude na onom nivou od nekada. Vremena se jesu promenila i nista nam ne ide na ruku, ali mislim da se neke istinske i prave vrednosti ipak poštuju i treba im naći mesta.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Direktno.rs)