JA SAM JEDINA ŽIVA OSOBA IZ TE PRIČE KOJA MOŽE NEŠTO REĆI: Njega ZAVADLAV navodno nije stigao da ubije, OTKRIO SVE!

- Prvo i prvo, nisam u begu. Ne skrivam se od ničega. Žao mi je što do ovog došlo, ali ja s ovim nemam nikakve veze. Filipa nikad nisam poznavao niti sam imao dodira s njim - počinje svoju stranu priče za 24sata Jerko Malvasija.

Od one subote kad je Filip Zavadlav krenuo u krvavi pohod s kalašnjikovim, svi izvori govore kako je upravo Malvasija bio njegova glavna meta. Svedoci su ispričali kako je Zavadlav čak došao na vrata kuće u kojemu je verovao da živi Malvasija. Nije ga našao.

Jerko Malvasija je odavno poznat policiji i crnoj hronici. Osuđen je zbog dilovanja nakon što ga je 2013. policija uhvatila s vozilom punim marihuane. On i saučesnik su pokušali da pobegnu, ali pukla im je guma. Pronađena su im dva i po kilograma marihuane, a Malvasija je osuđen na dve godine i osam meseci zatvora. Međutim, iza rešetaka je zaglavio na više od šest godina.

- Zašto sam ja isturen u celoj ovoj priči? Poslednje godine života proveo sam po zatvorima ili u begu. Nakon što sam pao s marihuanom, bio sam prvo u istražnom zatvoru u Splitu, pa sam tokom leta otišao da živimu Zagreb. Iz Zagreba bežim za Sarajevo jer nisam hteo izdržavati kaznu. U BiH sam završio u centralnom zatvoru, pa u Zenici. Isporučen sam Hrvatskoj po molbi ministra pravosuđa 2016., robijao sam tada u Remetincu, Šibeniku, Gospiću. Na slobodu izlazim 11. 6. 2019. Nikad u životu nisam koristio slobodne izlaske ni vikende. Nisam imao ni posete, osim nekoliko očevih dolazaka. To se može videti u zatvorskom kartonu. Nisam imao kontakt s spoljnim svetom - priča Malvasija.

Ispričao je šta se događalo onog dana kad je Filip Zavadlav ubio troje ljudi.

- Spavao sam kući kad je počela pucnjava. Javili su mi na telefon da su mi ubijeni otac i brat. To je bila prva informacija koja mi je stigla. Nisam se nigde pokupio ni otišao. Pokušao sam dobiti oca. Nisam ga mogao dobiti. Telefon mi je samo zvonio. U glavi mi je bila katastrofa. Nakon minutu su mi javili čak da sam ja mrtav. Dobivao sam poruke 'počivaj u miru', da mi je brat ubijen i takve stvari. Mislio sam prvo da se neko ruga sa mnom, da je san. Onda sam pokušao dobiti prijatelja da ode do Varoša i pogleda šta se događa. Kad mi je rekao da su ubijeni Torlak, Boban i Paić te da se mene traži, da me se ubije, nisam mogao verovati. Seo sam u auto i krenuo prema ocu. Javila mi se policija i rekla da dođem u stanicu. Nisam hteo doći dok mi ne objasne što se događa - tvrdi Malvasija.

- Javio mi se otac i rekao da je sve u redu i ja sam se dogovorio s policijom da dođem u stanicu jer je uhapšen ubica. Nisam se hteo predati dok ne vidim da je sve u redu s mojom porodicom i s mojom curom. Nisam od nikoga bežao ni sakrivao se. Policija me uhapsila i vezala me lisicama. Bio sam vezan, odveli su me u Omiš, nisu mi dali da uzmem hranu ni piće. Ponašali su se kao da sam ujica. Izvršili su pretrese objekata koje mi koriste otac i brat. Dovodili su i psa. Pretresali su stan koji ne koristim 15 godina. Nisu našli ništa. Nisam hteo potpisati papire sve dok ne obave pretres mog vozila, stana ili garaže. Ako već traže drogu, zar ne bi bilo normalno da to čuvam u stanu kojeg koristim, a ne negde što ne koristim godinama? Neki su me hteli tući, ali ja ne dam na sebe. Gospodo, napravite posao kako treba, a ne mi raditi probleme ocu i bratu! I sad kad niste našli ništa, šta sada? Gde je sada ta droga o kojoj se priča? Ako sam diler, onda bi se valjda nešto našlo, bar nekakva vaga - burno priča Malvasija.

Na pitanje da li je poznavao Filipa, odgovara:

- Iz viđenja sam poznavao Filipovog mlađeg brata Stanislava. Nisam izlazio ni družio se s njim, ni preko telefona ni posrednika. Nije to moj krug ljudi s kojima se družim - odgovara.

A je li znao ubijene?

- Torlak mi je dalji rod. Nismo mi bili nešto dobri, nismo se družili. Nismo imali dodirne tačke. Bobana sam poznavao. Od njega sam uzeo motor kad sam izašao iz bolnice nakon nedavne saobraćajne nesreće. U osmom mesecu sam vozio crvenu Yamahu. Radio sam mu servis na motoru i bio je kod mene deset dana. Od tada, od osmog meseca, Boban i ja smo se čuli nekoliko puta na telefon. Taj telefon sam dao da se veštači na policiji. Nije bilo nikakvih poslovnih ni prijetećih poruka među nama. Bobana sam znao i bio sam dobar s njim, ali nismo se družili i nismo izlazili skupa i provodili zajedničko vreme. A tu Yamahu za koju se tvrdi da je moja, nije. Ne znam kad ju je on kupio. Nikad nisam posedovao ni plavog Burgmana na kojem je ubijen Paić. Nikad nisam ni vozio takav motor plave boje. Vozio sam takvog sivog možda sedam dana pa ni ne znam zašto se priča da je zamenio Paića za mene. Ovim putem želim poručiti da se duboko izvinjavam svima kojima sam naneo bol i zlo. Želim izraziti duboko saučešće svojim prijateljima kojima nisam mogao ni doći na sahranu jer me okolina proglasila krivim - kaže Malvasija.

Novinari "24 sata" pitali su ga i da li sada diluje drogu.

- Ja svoju prošlost ne mogu menjati. Možda jesam okoreli jer ne sarađujem s policijom, ali sada nisam diler - odgovorio je.

A tvrdi da sada ne bavi nezakonitim radnjama.

- Ne bavim. Izašao sam nedavno iz zatvora, imao sam saobraćajnu. Bavim se preprodajom auta. Otkad sam izašao, prodao sam deset auta. I u Nemačku idem da preprodajem aute. Nikad u životu nisam radio s heroinom. Stanislavu nikad nisam prodao 'cvit' trave. Ja nemam prijatelje narkomane. Ja nemam ništa s takvom klijentelom. Za travu sam imao klijentelu i bila je dobra - tvrdi Malvasija.

Negira navode svedoka da ga je Zavadlav tražio u porodičnoj kući.

- Tamo ne stanujem više od 15 godina. S mojim bratom nije imao kontakta. Kažu ljudi da je kucao i lupao. Imam psa koji bi reagovao na svaki šum. Susedi kažu da su ga videli, ja ne znam odakle im to. Nakon par minuta od navodnog kucanja Filipa, došla je policija i odvela mi i brata i oca - tvrdi Malvasija.

- Ja Filipa ne poznajem niti znam išta o njemu. Nisu se prebijali moji dugovi, ja nemam veze s tim. Policija mi je rekla da se neko ranije pozivao na mene, da su se u moje ime nabijali dugovi. To nije istina. Čuo sam više različitih verzija. Jedna od njih je da sam ja slao maloga Filipa ili Stanu, ne znam više kojega, da sam ih slao u kladionicu da mi se uplate listići. Poanta svega je da sam ja tu sasvim slučajno umešan. Ja sam trenutno jedina živa osoba iz cele priče koja može nešto reći. Ja pozadinu ove priče ne znam, mogao sam u tom trenutku biti kod oca, moglo me ubiti - kaže Malvasija.

- Svaki dan me policija zove i pita gde sam. Imam pratnju jer se priča da ću nekome nauditi. Okružen sam policijom. Kad Filip bude mogao, neka da izjavu jer i mene zanima pozadina priče. Zašto sam zamalo poginuo ni kriv ni dužan? Imam svoj kodeks u životu: Nikad nikoga nisam prevario, nikad nikome nisam prodao heroin, nikad nikome nisam oteo ništa njegovo i nikad nikoga nisam drukao. Ne bojim se poginuti ni umreti jer ja nemam šta izgubiti u životu. Samo bih voleo znati, pre nego me ubiju, ima li razloga - ispričao je Jerko Malvasija.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/24sata)