SRĐAN JE UMRO BRANEĆI SVOJU ŠVERCERSKU TEZGU, A NE MUSLIMANA! Pojavila se nova verzija priče o heroju iz Trebinja

Na današnji dan pre 26 godina, 21.januara 1993. godine, mladi Srđan Aleksić brutalno je pretučen na pijaci u Trebinju. On je tog dana od četvorice vojnika VRS, branio svog druga Bošnjaka Alena Glavovića.

Od dobijenih batina Srđan je pao u komu, i preminuo je 27. januara 1993. godine. Srđanov otac je u čitulji napisao: "Umro je vršeći svoju ljudsku dužnost." Jedan od napadača na Srđana je poginuo tokom rata, dok su ostali osuđeni na po 28 meseci zatvora.

Srđan je rođen 1966. godine u Trebinju. Otac mu je bio košarkaški trener, majka mu je umrla dok je još bio dete, a brat mu je poginuo u nesreći sa motornim zmajem. Srđan je bio plivačka nada bivše Jugoslavije, a aktivno se bavio i glumom.

Za svoju glumu je dobio i više nagrada, a nastavio je da glumi i u toku Rata u Bosni i Hercegovini, u predstavi "San ratne noći". U ratu je bio pripadnik Vojske Republike Srpske.

Međutim, pojavila se jedna veoma bizarna teorija o Aleksićevoj smrti koja je zgrozila mnoge. A ona kaže ovako:

Aleksića je komandant Hercegovačkog korpusa zajedno sa njegovom jedinicom poslao na hercegovačko-trebinjsko-dubrovački front, u selo Cerovac udaljeno 16 kilometara od Trebinja.

Aleksić je imao zadatak da sa svojim drugovima štiti nekoliko kilometara fronta od hrvatskog Zbora narodne garde.

Trećeg jutra posle žestokih borbi, vojnici su pronašli prazno Srđanovo šatorsko krilo, pod okriljem noći Aleksić je dezertirao.

Pobegao je za Trebinje ostavivši svoje drugove na cedilu da ih svakodnevno zasipaju granatama i da čekaju kada će Zbor narodne garde krenuti u pešadijski napad i samo zauzimanje Trebinja.

Po dolasku u grad Srđan se javlja svom ocu Radetu, vojno sposobnom čoveku i bivšem košarkaškom treneru koji je celi rat presedio u trebinjskoj opštini obavljajući „važne državničke poslove“, čoveku koji nije video dana fronta.

Rade preko svojih veza ne samo da sina oslobađa odgovornosti od dezertiranja, već kako bi sinu razbio monotoniju u ratnim danima, i pružio mu priliku da nešto zaradi, na trebinjskoj pijaci sređuje jednu tezgu, gde će ovaj preko muke srpskog naroda u tim teškim vremenima zarađivati na švercovanoj robi koja je stizala iz Albanije.

Već u jesen ’92. godine posao mu je toliko dobro krenuo da Srđan odlučuje da na tezgi zaposli radnika.

U tom trenutku nije mogao da nađe nikoga jer su svi njegovi vršnjaci bili na frontu.

Tada pronalazi lokalnog besposličara, muslimana Alena Glavovića, koji počinje da radi za njega na tezgi dok Srđan provodi vreme obilazeći lokalne kafane i posao nadgledajući iz istih.

21. januara 1993. godine, tog prohladnog subotnjeg jutra Ukropina Dragan, Redžo Savo, te braća Milenko i Simo Kovač, doskorašnji Srđanovi drugovi po uniformi, vraćali su se kući nakon nekoliko nedelja provedenih na frontu, kući čak ni za Božić nisu bili.

Po dolasku u Trebinje otišli su u posetu drugu u deo grada Mokri Dolovi, odakle će se zaputiti do Aleksićeve tezge u ulici Muje Zupčevića.

Tamo su ugledali tezgaroša Glavovića kako radi za tezgom za koju su znali da pripada Aleksiću.

U trenutku ljutnje i nemoći, vojnici prilaze tezgi i odlučuju da uzmu sebi po jedne hlače farmerke, naravno besplatno.

Glavović u tom trenutku beži sa pijace, a nekoliko minuta kasnije do tezge stiže Aleksić koji pio kafu u Starom gradu i neko mu je javio da je došlo do incidenta.

Dolazi do verbalne svađe u koju se umešao i jedan policajac te obratio Aleksiću sa rečima „Beži odavde pretuće te“, na šta je on odgovorio „Hoće ku.ac ko ih je.e.“

Nakon naguravanja Savo Redžo kaže: „Dok ja branim Trebinje u prljavim hlačama 3 meseca ti piješ kafe i švercuješ“, zatim ga kundakom puške udara u zatiok a Aleksić završava na zemlji i više ne ustaje.

2011. godine u vinariji manastira Tvrdoš ovu priču mi je ispričao Milenko Kovač, jedan od učesnika ovog incidenta, inače izbeglica iz Dubrovnika. Tokom mog kasnijeg istraživanja ova verzija događaja mi je potvrđena i od strane trebinjskog Udruženja boraca Republike Srpske.

Ova verzija događaja stoji čak i u pravosnažnoj presudi Vojnog suda u Bileći broj IK 33/93, gde stoji da četvorica osuđenih nisu ubice već učesnici u tuči koja je rezultirala smrtnim ishodom.

Dakle, Srđan Aleksić je nastradao braneći svoju tezgu i švercovanu robu a ne tamo nekog Alena Glavovića koji u tom trenutku nije čak ni bio tu, već je pobegao sa pijace - napisao je na jednoj društvenoj mreži izvesni Dean iz Republike Srpske.

Šta vi mislite o ovome, pišite nam u komentarima.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)