ŠTA NAS ČEKA?
TOPLOTNI REKORD JE OBOREN, I TO NIJE SVE! Cela planeta se ZAGREVA UBRZANO, Balkan najbrže, I SRBIJA IZNAD PROSEKA!
Ranije prognozirano da će doći do zahlađenja
Prethodna godina će svakako ostati zapamćena po jednom rekordu, a to je činjenica da je 2019. bila najtoplija godina ikada u našoj zemlji. A ako je suditi prema predviđanjima stručnjaka, pred Srbijom je apokaliptični scenario - u budućnosti nam prete ekstremne temperature, suše, šumski požari, ali i poplave i oluje.
Glavni "krivac" su klimatske promene sa kojima se suočava cela planeta koja se konstantno zagreva, a u poslednjih 100 godina to zagrevanje globalno iznosi jedan stepen, dok je na Balkanu situacija još gora.
Srbija "toplija" od globalnog proseka
Naš region se zagreva brže od onoga što predstavlja globalni prosek, te smo i sada "topliji" za nešto više od jednog stepena, pa to iznosi 1,2 -1,3 stepena. Ideja je da se planeta u celosti ne zagreva više od upravo tog jednog stepena, a to, ističe Vladimir Đurđević, jedan od vodećih srpskih klimatologa, vanredni profesor i istraživač na Fizičkom fakultetu, Institut za meteorologiju, najviše zavisi od toga koliko ćemo u budućnosti koristiti fosilna goriva.
- U budućnosti će se nastaviti sa korišćenjem fosilnih goriva i emisijom ugljen-dioksida u atmosferi. Planetarno nastavljamo da se zagrevamo, pa će samim tim i Srbija da postaje toplija, tako da možemo očekivati i godine koje će biti toplije od 2019. U najboljem slučaju, ukoliko se ispuni Pariski dogovor koji je međunarodni dogovor o zaustavljanju globalnog zagrevanja na granici od dva stepena, planeta će se zagrejati za još 1 stepen - kaže Đurđević.
Za implementaciju ovog sporazuma, tačnije prestanak korišćenja fosilnih goriva, potrebno je 30-40 godina, ali ukoliko se i posle toga nastavi sa njihovim korišćenjem, Đurđević kaže da će planeta nastaviti da se zagreva i da do kraja ovog veka možemo očekivati da će temperatura porasti za čak 4 stepena.
Američke agencije NASA i NOAA među onima su koje već duže vreme upozoravaju da nam predstoje sve izraženije klimatske promene. Na primer, nakon što je stiglo saopštenje da je poslednja decenija bila najvrelija ikad izmerena na Zemlji, a protekla godina bila druga najtoplija, naučnici su napomenuli da ne vide kraja trendu obaranja ovih rekorda.
- Ako mislite da ste čuli ovu priču i pre, još ništa niste videli - rekao je Gevin Šmit, direktor Instituta za svemirska istraživanja Godard američke svemirske agencije NASA.
Ekstremne prirodne katastrofe
Đurđević je takođe napomenuo da su pred nama, ukoliko ne dođe do drastičnih promena, sve toplije godine.
- Ako temperatura poraste za četiri stepena, ako dođe do takvog scenarija, ono što sada vidimo kao klimatske promene biće blago u odnosu na promene koje možemo očekivati u budućnosti. Ovo je samo uvod u ono što se može da se očekuje u slučaju da se planeta toliko zagreje - napominje Đurđević.
Kako kaže, posledice će biti snažne i predstavljaju globalnu opasnost.
- Zagrevanje od 4 stepena može doneti značajno veće rizike po pitanju ekstremnih toplotnih talasa, zatim ekstremnih padavina, oluja, poljoprivredne proizvodnje, dostupnosti vode, šumskih požara, poplava i to svakako predstavlja opasnost za celu planetu, pa tako i za Srbiju - objašnjava Đurđević.
Uticaj na poljoprivredu
Klimatske promene koje se, dakle, već uveliko dešavaju, a mogu postati i intenzivnije, što se naše zemlje tiče svakako će uticati i na poljoprivredu, ali kako se promene ne dešavaju toliko brzo, prilagođavanje je ono na šta svi treba da se pripremimo.
- Čak i ako se planeta ugreje za 4 stepena i dalje kod nas neće biti toliko toplo da bi, na primer, banane mogle da rastu, to je ipak suviše drastično i neće se desiti. Ono što možemo očekivati jeste da će u poljoprivredi doći do transformacije u smislu proizvodnje i toga šta se proizvodi i na koji način. Već sad poljoprivrednici primećuju da se neke stvari odvijaju drugačije u samoj poljoprivrednoj proizvodnji u odnosu na ranije i na neki način moraju da se prilagode tome - objašnjava Đurđević.
Kao primer naveo je periode setve ili žetve jer, kako kaže, poljoprivrednici su sigurno primetili razlike u vidu načina primene određenih agrotehničkih mera i slično.
Zagađenje vazduha
Vazduh u Srbiji je izuzetno zagađen u poslednje vreme, te se svakako nameće pitanje da li klimatske promene imaju neki uticaj na pogoršanje kvaliteta. Najznačajnija veza između klimatskih promena i zagađenja vazduha je ta što je uzrok i jednom i drugom isti - korišćenje fosilnih goriva.
- Kada sagoreva ugalj, oslobađa se velika količina ugljen-dioksida. On ne doprinosi tome da vazduh bude zagađen, ali doprinosi tome da se narušava efekat staklene bašte i tome da planeta postaje sve toplija i toplija - naglašava Đurđević.
Ukoliko bi se ispunio Pariski sporazum i fosilna goriva prestala da se koriste, kvalitet vazduha bi se drastično popravio svuda, pa i u Srbiji.
- Ima velikih benefita prestanka korišćenja fosilnih goriva, pored činjenice da bi klimatske promene bile zaustavljene. Naime, kada je vazduh lošeg kvaliteta kao sada kod nas, tome doprinose i meteorološki uslovi koji mogu da nam pokažu da je kod nas vazduh izuzetno zagađen - objašnjava Đurđević.
Kako kaže, to su vremenski uslovi sa manje vetra, sa poljem visokog pritiska i temperaturnim inverzijama.
- Ne može niko to da tvrdi sa sigurnošću, ali neke preliminarne analize pokazuju da bi takve vremenske pojave u budućnosti mogle da budu češće i da potencijalno traju duže. Recimo, ako su trajale 2-3 dana, u budućnosti mogu potencijalno trajati 5-6 dana - objašnjava Đurđević.
Sve toplije godine i temperaturni ekstremi
Usled činjenice da se naša planeta nalazi u procesu globalnog otopljavanja koji je deo klimatskih promena i činioci koji tome doprinose utiču na to da imamo i neuobičajene temperaturne ekstreme.
- Razlog zašto se klimatske promene dešavaju je taj što ljudi emituju svake godine sve više gasova sa efektom staklene bašte, a posebno ugljen-dioksida, pa se planeta zagreva zbog njegove povećane koncentracije u atmosferi koja dolazi iz ljudskih aktivnosti. Poslednjih 100 godina to zagrevanje iznosi jedan stepen. Na "toplijoj" planeti za očekivati je da će se češće dešavati topli nego hladni ekstremi - kaže Đurđević.
On naglašava da je prethodna godina upravo posledica toga što se nalazimo u procesu globalnog zagrevanja, a treba da očekujemo da će godine u budućnosti biti sve toplije i toplije.
Najtoplija godina
Podsetimo, prethodna godina će ostati zapamćena po rekordnoj temperaturi koja je ikada zabeležena u našoj zemlji. Rekord važi za period od 1951. godine, odnosno otkako se sistematski prati vreme kod nas, a prošla je najtoplija godina u Beogradu još od 1888. kada su počela prva merenja temperature u prestonici.
- Prošla godina je bila najtoplija zato što smo imali nekoliko izuzetno toplih meseci. Osim toga, jesen za nama je bila najtoplija otkad postoje merenja u Srbiji, tako da je najveći doprinos tome da 2019. godina bude najtoplija do sada upravo ta izuzetno topla jesen - objašnjava Đurđević.
Ranije prognozirano da će doći do zahlađenja
Iako je do nedavno bilo reči o tome da ćemo u narednih 30 godina iskusiti pad temperature i da će doći do zahlađenja, naš sagovornik tvrdi da to nikako ne može da se dogodi i da je situacija u potpunosti drugačija.
- Prirodna varijabilnost klime poništena je trenutnim klimatskim promenama i to što je u prošlosti izazivalo blaga ili veoma mala zahlađenja više se ne dešava. Samim tim, u budućnosti ne možemo da očekujemo da ćemo zbog te prirodne varijabilnosti da uđemo u period koji je hladniji. Jedino što možemo da očekujemo je da će temperatura rasti - navodi Đurđević i napominje da će u narednih 30-40 godina doći do sigurnog porasta za 1 stepen.
Bonus video:
(Espreso.co.rs)