KULTURNO BLAGO SE VRAĆA U SRBIJU: Stranica 166 Miroslavljevog jevanđelja stiže do marta

Miroslavljevo jevanđelje konačno će, posle 175 godina, povratkom 166. stranice, koja se nalazi u Nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu, biti kompletirano, i to do kraja februara, a najkasnije početkom marta.

Sporazum između Srbije i Rusije o predaji peterburškog lista Miroslavljevog jevanđelja našoj zemlji i slika Nikolaja Konstantinoviča Reriha Federaciji, o kojem trenutno raspravljaju poslanici, poslednji je korak do povratka dela najstarijeg sačuvanog srpskog ilustrovanog ćiriličkog rukopisa posle godina pregovora i brojnih pravnih prepreka. Dokument predviđa da se predaja kulturnog blaga obavi u roku od mesec dana od stupanja sporazuma na snagu, što je otprilike kraj februara.

Kako je ranije dogovoreno, a parafirano tokom posete tadašnjeg premijera Rusije Dmitrija Medvedeva Beogradu, u oktobru prošle godine, Beograd će dobiti stranicu dragocenog srednjovekovnog rukopisa koja nedostaje, a zauzvrat će dati sedam Rerihovih slika, koje se nalaze u Narodnom muzeju u Beogradu.

List koji ndostaje iz Miroslavljevog jevanđelja sa Hilandara je u Rusiju odneo naučnik Petar Uspenski, kojeg su zanimali stari tekstovi, pa je bio fasciniran ovim draguljem slovenske paleografije. Od 1845. stranica je čuvana u Nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu. Smatrana je jednim od najvrednijih artefakata i izlagana je na poseban način. Stranica je bila predmet interesovanja mnogih naučnika i o njoj su napisane brojne disertacije i studije.

Jevanđelje je dokument prve kategorije, a njegova je vrednost neprocenjiva. Nalazi se u Narodnom muzeju u Beogradu i može biti izlagano samo deset dana godišnje. Sastoji se od 181 lista u kožnom povezu i nastalo je u 12. veku, a danas se smatra najstarijim sačuvanim srpskim, ilustrovanim ćiriličkim rukopisom.

Godine 2005. ovaj dokument, nazvan po knezu Miroslavu, bratu velikog župana Stefana Nemanje, uvršten je na Uneskovu listu "Pamćenje sveta".

BEZ CARINE

SPORAZUM predviđa da ruska strana obavlja osiguranje stranice, prevoz od ruske biblioteke do mesta čuvanja u Srbiji. Isto će naša zemlja učiniti kada je u pitanju prebacivanje Rerihovih slika u Rusiju. Umetnička dela ne podležu carini. Kada se potpišu zapisnici o vraćanju blaga, pravo na reklamaciju nema nijedna strana.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Novosti.rs)