BRAVO
MALA NATALI JE NAPISALA STATUS O PRIJATELJSTVU S ROMKINJOM SEMINOM Cela Srbija bi trebalo da se ponosi njome (FOTO)
Pismo za primer
Osmogodišnja Natali Mirimanov iz Novog Sada osvojila je prvo mesto na literarnom konkursu Instituta za javno zdravlje Vojvodine na temu “Dobri prema sebi, dobri prema drugima”.
Pisala je o prijateljstvu nje i jedne Romkinje koja je svakodnevno trpela nasilje.
Ovo je njen nagrađeni rad:
Semina je malo krupnija devojčica, malo tamnije boje kože, imala je kratku kosu tamnu kao ponoć, malo deblje braon obrve i često pocepanu obuću.
Semina je Romkinja kojoj su se stalno smejali: Nikola, Lav, Aleksej, Srđan, Dušan, Anastasija i Nera.
To se dešavalo na malom i velikom odmoru dok učiteljica nije bila tu.
Svi su govorili iste reči ali su se one stalno ponavljale. Govorili su joj: „Ti si prljavi đubretar“.
Dušan ju je jednom gurnuo na radijator. Tada sam je prvi put videla kako plače. Niko Dušanu nije rekao da je to pogrešno, niko osim mene.
„Dušane to uopšte nije bilo pošteno što si uradio! Zašto si je gurnuo na radijator?“
Dušan je samo rekao: „Zato što je to zaslužila kada je Ciganka“.
Meni su stalno govorili: „Nemoj uzimati Semininu užinu zato što je njena užina iz đubreta“ kad god bih htela da podelim užinu sa njom.
Kada sam pitala Seminu: „Hej, šta bi želela da ti kupim za rođendan?“ Nera me je povukla i rekla mi: “Nemoj ništa da joj kupuješ za rođendan ona će to uvek uništiti.“
Semina i ja smo se veoma neprijatno osećale.
Niko od onih koje sam nabrojala nije hteo da se družim sa Seminom zato što je ona Romkinja.
Kada si Rom, to njima znači da sediš na klupi i prosiš, to njima znači da su oni prljavi ali meni ne.
Sada mi je veoma žao zato što je Semina otputovala u Nemačku i što se možda nikada nećemo videti.
Moja poruka je da se nikada ne smejemo Romima jer su oni jednako vredni kao i mi.
*u odnosu na originalan tekst koji je napisala Natali, izmenjena su samo imena dece
Aleksan Mirimanov, majka ove divne devojčice, tokom razgovora za Espreso nije mogla da sakrije koliko se ponosi svojim detetom.
- Ponosna sam na Natali, ali i na sve one koji doprinose podizanju svesti o problemu vršnjačkog nasilja. Od malih nogu sam je učila da ne procenjuje druge na osnovu izgleda, stila oblačenja, boje kože, nacionalne pripadnosti već na osnovu ponašanja, kao i da razume razliku između bića i ponašanja, što ujedno vodi razumevanju da je promena ponašanja stvar odluke, a mi odrasli smo tu da pomognemo deci u tome, najviše primerom.
- Ono sto je jednako važno jeste i razumeti zašto dolazi do određenih oblika ponašanja, koji faktori utiču na iste. Samim tim nije dovoljna podrška roditelja vec i čitave zajednice. Vaspitno obrazovne institucije u kojima se na adekvatan način razgovara sa decom o ovom problemu doprinose rešavanju ovog problema. Natali mi kaže kako u nekim situacijama skoro pola časa provedu razgovarajući o nekom problemu koji se desi među decom, dok ga ne razreše i tek onda nastave sa programom, što toplo pozdravljam.
Šta vi mislite o ovome?
Pišite nam u komentarima...
Bonus video: