NEMAM PARA, FRIŽIDER PRAZAN, A JA GLADAN! Štimac ovo nikada nikome nije ispričao, Hrvat ga kao brat spasao!

Vladimir Štimac se ove zime vratio u Crvenu zvezdu i po treći put u karijeri poneo njen dres, čime je samo pokazao koliko voli taj klub i zbog čega ga i navijači obožavaju, osim njegove fanatične borbenosti.

Mnogo toga je iskusni centar preturio preko glave u prethodnih deceniju i po od kada je takoreći počela njegova seniorska košarkaška karijera kada je još kao tinejdžer i dete otišao iz Beovuka u Kaunas i postao član slavnog Žalgirisa.

A upravo su tokom ove nedelje igrali meč Crvena zvezda i Žalgiris u Evroligi i to je bila prilika da litvanski mediji popričaju malo sa bivšim srpskim reprezentativcem i prisete se njegovog boravka u Litvaniji.

Setio se ovom prilikom Štimac i navika koje je poneo iz Srbije.

- Mnogo sam voleo da jedem. Dešavalo mi se da odem u Srbiju na odmor i da se za deset dana vratim sa pet kilograma viška. Uživao sam u hrani. Samo sam jeo i jeo - rekao je Štimac i prisetio se da je postao omiljena mušterija u pekarama u Kaunasu.

- Ja sam za ljude iz jedne pekare bio najvoljeniji komšija. Išao sam tamo svakog dana. Samo bih pokupio kesu koju si mu ostavljali. Stavim je u ranac, platim i odem. I tako iz dana u dan.

Tri godine je proveo u Litvaniji, bio je takoreći dete, samo van svoje zemlje, daleko od roditelja i nije bilo lako privići se na sve.

- Dešavalo se da u Litvaniji bude i -40. Stvarno je teško živeti u tim uslovima. Voleo bih da vidim da mladi igrači češće prolaze kroz ovakve situacije. Naravno, pričam o zdravom košarkaškom okruženju. Onda vas okolnosti nauče disciplini i osnovama košarke.

Ipak, tada mu je mnogo pomogao jedan čovek. Bila je to legenda litvanske košarke, bivši reprezentativac SSSR-a, a u to vreme pomoćni trener u Žalgirisu - Kazis Petkavičijus. On ga je i vozio na treninge i mnogo uticao na njega.

- Jako bih voleo da ga sada vidim i javno mu se zahvalim na svemu šta je uradio za mene. Nikada nisam video da je bio loše raspoložen. Imao je mnogo godina. U tom trenutku 70, ali je izgledao kao da ima 20 manje. Uvek je bio tu za nas. Stalno nam je pokazivao kako treba da igramo ispod koša. Njegova metodologija se zasnivala na staroj školi, ali je učinio da svi budemo bolji.

Nažalost, Petkavičijus je preminuo još davne 2008. godine.

- Bio je čovek pun anegdota. Znao je da ranije dođe po mene kako bi zagrejao automobil. Radio je to kako se ja ne bih smrzao. Stalno smo pričali, bio je čovek pun anegdota. Voleo sam da pričam sa njim. Veliko poštovanje - prisetio se Štimac.

Teško je bilo tada kada još nije znao ni da raspolaže novcem. Nekoliko puta mu se dešavalo da se preračuna i da ostane bez para i da gladuje zbog toga, jer ga je bilo sramota da traži novac roditeljima.

- Nisam imao para. Bilo je trenutaka kada mi je frižider bio poptuno prazan, a ja gladan.

Još jedan čovek mu je u tom periodu mnogo pomogao i koga smatra svojim starijim bratom. To je bio Marko Popović, bivši hrvatski košarkaš i živa legenda "zelene šume" koji mu se našao na usluzi, pa čak i kada je ostajao bez novca dok je igrao za mladi tim.

- Dešavalo mi se da ostanem bez novca. Žalgiris mi je dao klupski automobil, ali ja nisam imao pare za gorivo. Bilo me je sramota da zovem roditelje. I onda sam nazvao Marka Popovića. Rekao sam mu da sam ostao bez para. On je bio smiren. Odmah mi je pozajmio novac i rekao da ne treba da brinem. Od njega sam naučio mnogo. Savetovao mi je kako da se ponašam sa novcem i da ne pravim gluposti - s poštovanjem govori Štimac o njemu.

Ali nije to sve što je radio, umeo je i da podvikne na njega i to onako baš kao stariji brat.

- Otvoreno mi je jednom prilikom rekao da sam prev iše debeo i da moram da smršam. Disaciplinovao me je. Jednom prilikom me je izribao na treningu. Govorio je da se nisam ni oznojio i šta je uopšte radim u životu. Bio mi je od velike pomoći i to neću nikada da zaboravim - ispričao je Štimac.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)