NAJSTARIJI MATERIJAL NA ZEMLJI STARIJI JE OD SAME PLANETE: Ima 7 MILIJARDI GODINA i došao je sa neverovatnog mesta!

Naučnici koji su analizirali meteorit otkrili su najstariji materijal za koji se zna da postoji na Zemlji.

Pronašli su zrna prašine u svemirskoj steni - koja je pala na Zemlju 1960-ih - koja su stara čak 7,5 milijardi godina.

Najstarije zrno prašine formirano je u zvezdama koje su se "rodile" pre nego što se rodio naš Sunčev sistem.

Tim istraživača opisao je rezultat u časopisu Proceedings of the National Academi of Sciences. Kada zvezde umiru, čestice formirane unutar njih izbacuju se u svemir. Ta „pre-solarna zrna“ se zatim ugrađuju u nove zvezde, planete, mesece i meteorite.

- Oni su čvrsti uzorci zvezda, pravi zvezdani prah - rekao je glavni autor Filip Hek, kustos u Fild muzeju i vanredni profesor na Univerzitetu u Čikagu.

Tim istraživača iz SAD-a i Švajcarske analizirao je 40 pre-solarnih zrna koja su se nalazila u delu meteora Murčison, koji je pao u Australiji 1969. godine.

- Sve počinje drobljenjem fragmenata meteorita u prah - rekla je koautorka Dženika Grir iz Univerziteta u Čikagu.

- Jednom kada su svi komadi segregirani, to je vrsta paste i ima oštro svojstvo - miriše na povareni kikiriki puter.

Ta pasta je zatim rastvorena u kiselini, ostavljajući samo zvezdani prah.

- To je poput spaljivanja stoga sena da bi se pronašla igla - rekao je Filip Hek.

Da bi utvrdili koliko su stara zrna, istraživači su merili koliko dugo su bili izloženi kosmičkim zrakama u svemiru. Ovi zraci su čestice visoke energije koje putuju kroz našu galaksiju i prodire u čvrstu materiju.

Neki od ovih zraka deluju u materiji sa kojom se susreću i formiraju nove elemente. Što im je duže materija izložena, više ovih elemenata formiraju. Istraživači su koristili određeni oblik (izotop) elementa neon - Ne-21 - da bi saznali starost zrna.

- Upoređujem to s izbacivanjem kante u kišnu oluju. Pod pretpostavkom da je kiša konstantna, količina vode koja se nakuplja u kanti govori vam koliko je vremena bila izložena - rekao je dr Hek.

Merenje koliko novih elemenata je prisutno govori naučnicima koliko dugo je zrno bilo izloženo kosmičkim zrakama. To ih sa druge strane obaveštava koliko su zrna stara. Neka od pre-solarnih zrna pokazala su se kao najstarija ikada otkrivena.

Na osnovu koliko je kosmičkih zraka došlo u interakciju sa zrnima, većina je morala biti stara 4,6 - 4,9 milijardi godina. Za poređenje, Sunce je staro 4,6 milijardi godina, a Zemlja 4,5 milijardi. Međutim, najstariji je datirao oko 7,5 milijardi godina.

Hek je rekao za BBC News:

- Samo 10% zrna je starije od 5,5 milijardi godina, 60% zrna je staro (od 4,6 do 4,9 milijardi godina), a ostatak je između najstarijih i najmlađih . Siguran sam da u Murčisonu i ostalim meteoritima postoje stariji minerali pred-solarnog sistema, samo ih još nismo pronašli.

Ranije je najstarije pre-solarno zrno datirano sa neonskim izotopovima staro oko 5,5 milijardi godina.

Ova otkrića bacaju novi pogled na raspravu o tome da li se nove zvezde formiraju stalno ili ne, ili postoje li visoki i najniži brojevi novih zvezda tokom vremena.

- Zahvaljujući ovim zrnima, sada imamo direktne dokaze za period pojačanog formiranja zvezda u našoj galaksiji pre sedam milijardi godina pomoću uzoraka iz meteorita. Ovo je jedan od ključnih nalaza naše studije - rekao je dr Hek.

Istraživači su takođe saznali da pre-solarna zrnca često lebde kroz svemir spojen u velike grozdove, poput granole.

- Niko nije mislio da je to moguće u toj meri - objasnio je Filip Hek.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/BBC)