Rečnik pokvarenih reči

Izdefinisati, izdominirati, izignorisati, izinicirati, izorganizovati, izreagovati, iskomentarisati, iskomunicirati, ispauzirati, ispozirati, ispregovarati, ispoštovati... Ove novokomponovane tvorenice samo su deo zbirke „suvišnih reči” koje je lingvista i antropolog Gordana Đerić prikupila putem ankete sprovedene među svojim prijateljima i kolegama, izvornim govornicima srpskog jezika, i objavila kao „Rečnik suvišnih reči”, u izdanju Knjižarnice „Zlatno runo” i Instituta za evropske studije. Ispitanici su prema sopstvenim kriterijumima sudili rečima i na svoj način tumačili sintagmu „suvišna reč”.

I baš u toj spontanosti, u izostanku lingvističkih teorija i krutih normativističkih pravila kojima se leksika obično osmatra i ocenjuje, leži intrigantnost ovog rečnika. Govornici, a ne lingvisti, osuđivali su i proterivali po sopstvenim merilima izabrane reči, pokazujući pritom naglašeno uzavreo odnos prema maternjem jeziku kao prema čuvalištu sopstvenog identiteta, nad kojim imaju pravo i koje bi da štite iz sve snage. Tako, sve veći broj glagola s prefiksom iz- govornici pogrdno nazivaju „isizmima” i „iz-novotarijama”, „folkersko-folirantskim rečima”, „školskim primerom ispraznosti i nakaradnosti jezika”, „mafijaškim jezikom”, „novogovorom” i nemoćno otkrivaju da ih te reči „jednostavno poražavaju”.

______________________________________________________________________________________________

U formalnom smislu Rečnik suvišnih reči pripada enciklopedijskoj leksikografiji i predstavlja zbirku primera reči i izraza koji su se rastali ili sa 1) značenjem i smislom, ili sa 2) vremenom i kontekstom u kome se upotrebljavaju ili sa 3) jezičkim standardom, stilom i dobrim ukusom. Shvatanje da je jezik neposredni pokazatelj društvenih promena, i glavno sredstvo društvenog organizovanja i društvene analize, u osnovi je primenjenog pristupa, koji razobličenjem pogrešnog, neprimerenog, značenjski ispražnjenog ili sumnjivog u komunikaciji fotografski prikazuje „stanje stvari“ u jeziku, kulturi i društvu. Stoga je, u sadržajnom i idejnom smislu, Rečnik suvišnih reči ne samo normativni korektiv i podsticaj na odgovornu upotrebu jezika, precizno i jasno izražavanje, nego i svojevrsni šifrarnik za razumevanje najrazličitijih aspekata društvenog života u periodu tzv. „divljeg kapitalizma“ i/li „tranzicije“ u Srbiji.

Poput putokaza u realnost reči – od onoga što one više ne znače u konvencionalnoj upotrebi do onoga što znače (ili bi trebalo da znače) – Rečnik problematizuje sve veću distancu oznake i označenog i nadomešćuje jaz između reči i stvarnosti života na koju se odnose te reči. Prema toj intenciji, Rečnik suvišnih reči je originalni leksikografski izazov vladavini simulakruma i postistine, osim što je poražavajući dokument o razmerama relativizacije i potiranja standarda u savremenom srpskom jeziku.

______________________________________________________________________________________________

Ispitanici su s pravom primetili i porast broja glagola s prefiksom od-, naročito u jeziku sportskih novinara: odreagovati, odrentirati, odrizikovati, kao i umnožavanje konstrukcije „za” plus infinitiv: za izbegavati, za izvesti, za nadoknaditi, za obući, za očekivati, za poverovati. Rečnik pokazuje koliko nam smetaju klišei, poštapalice (znači, samo da kažem), eufemizmi (biznismen za kriminalca), pleonazmi (vrhunac kulminacije), nove pojave iskazane rečima iz engleskog jezika (influenser, koučing, pi-ar), hiperbole u novinskim naslovima (jezivo upozorenje, strahovito važno, užasno važno, ultraradikalno, šok cena), reči koje su u uličarskom diskursu dobile nova značenja (respekt, kombinacija, po difoltu).

Iz „Rečnika suvišnih reči” jasno je da je veza između jezika i društvene stvarnosti toliko jaka da govornici ponekad ne uspevaju da razluče reči od pojmova koji su njima imenovani, pa kao glavnu suvišnu reč srpskog jezika izdvajaju „rijaliti šou”, navodeći više od dvadeset obrazloženja za svoj izbor: „najjeftiniji ovovremeni opijum za narod”, „okupacija banalnošću i prostaklukom”, „kolektivna hipnoza”, „voajerizam kao nacionalna disciplina”, „takmičenje u psovanju i vređanju”, „pokazatelj opšte besposlenosti, ispraznog trošenja vremena, bežanja od realnosti; čist eskapizam”. U nepoželjne reči ili izraze ispitanici su uključili i ove (pojmove i pojave, koje ne odvajaju od naziva): akademske i kulturne elite, višak istorije, dve Srbije, demokratski izborni proces, direktne strane investicije, društvo jednakih šansi, emancipatorski potencijal, estradna umetnica, ispratiti događaj, kruna karijere, laka zabava, ljudski resursi, modna ikona, politička korektnost, populizam, sve od Cece, spinovanje javnosti...

Ostali rečnici sabiraju reči, a ovaj ih „oduzima”, kako kaže dr Gordana Đerić u predgovoru. U ostalim rečnicima obrađuju se reči koje su govornicima nepoznate, a ovaj sadrži one koje su svima poznate, vrlo učestale, ali, iz različitih razloga, odbojne govornicima. „Proterane reči” izazivaju čitaoce da razmišljaju o jeziku kojim se služe i da pažljivo oblikuju svoj jezički izraz. U ovom rečniku se sudi rečima, ali nema jednog sudije i njegovog subjektivnog uvida, već se u ulozi sudije javlja kolektiv, pa su iznesene informacije zajedničke, naše. I kao što su nam svima poznate reči koje bi ispitanici udaljili iz srpskog jezika, tako su mnogima od nas bliski i razlozi za njihovo odbacivanje jer razumemo ulogu jezika u mehanizmima i uporištima delovanja simulakruma u kojem živimo.

Reči zabeležene u ovom rečniku i reakcije govornika na njih predstavljaju fotografiju naše stvarnosti, zamrznutu sliku današnjice, koja će omogućiti i sledećim generacijama da istraže našu sadašnju jezičku i društvenu stvarnost. I kakva je ona? Ispitanici, često i nesvesni toga, poručuju da iza reči, konstrukcija i izraza kojima nas mediji zasipaju o eliti, ulaganjima, uspesima, napredovanju, iza multi-, ultra- i naj-, iza slobodne volje, slobodnih građana, slobodnih medija, slobodnog tržišta – puca praznina, izostanak sadržaja i smisla. Većinu reči koje su predložene „za odstrel” u „Rečniku suvišnih reči” povezuje nelagodnost koju osećamo pod teretom praznoslovlja.

*Redovni profesor Katedre za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima Filološkog fakulteta u Beogradu