lgbt prava
MOG SINA JE NAPUSTILA NAJBOLJA DRUGARICA JER JE GEJ: Bolna ispovest majke čije dete se suočilo sa velikom MRŽNJOM
"Bez obzira na njegovu buduću seksualnost, tog dana, homofobija ga je bacila u oča".
Majka Lori Duron, spisateljica je bloga Raising My Rainbow, na kojemu piše o odgajanju deteta koje je svesno svoje homoseksualnosti, ali se još uvek otkriva na tom polju.
Na njemu je podelila i bolnu priču kada je njenog sina odbacila najbolja prijateljica nakon što joj je otkrio da je gay.
Ovo je njena priča:
Moj sin C. J. ležao je u mom naručju celu noć. Plakao je dok nije pao u nemirni san, a onda je ritmički plakao. Ako bih se odmaknula, on se pomaknuo prema meni tako da nam se obrazi dodiruju.
Nije spavao sa mnom u krevetu otkad je navršio šest meseci. Lani je 1. februara navršio 11 godina. Sedam dana pre, Ali, njegova 'najbolji prijateljica iz škole', slomila mu je srce.
- Moja se porodica ne druži s gejevima, tako da se više neću družiti s tobom - rekla mu je dok su zajedno šetali školom.
C. J. nije ništa odgovorio. Bio je u šoku i zbunjen. Osećao je kao da će mu puknuti srce i ostao je bez reči.
Alinu porodicu poznajemo već devet godina, na način na koji poznajete porodicu kad zajedno odgajate decu u istom predgrađu. C.J. je pola života išao u školu s Ali. Oduvek je znala da je on kreativan dečak koji voli stvari za devojčice.
Ispada da, iako su Ali i njena porodica bili u redu s tim, nisu mogli da ponesu činjenicu da je on gej.
- Kako je bilo u školi? - pitala sam C. J.-a kad je to popodne ušao u auto.
- Dobro - rekao je. Mogla sam zaključiti da ništa u njegovom svetu tada nije bilo u redu.
Nekoliko smo se minuta vozili u tišini dok bol nije sama izašla iz njega. Bilo je to previše za mene.
- Upravo je to rekla. Rekla je da se njena porodica ne druži s gejevima, pa se ne može družiti sa mnom. Kaže da sam jedini gej kojeg poznaje i da se ne želi sa mnom družiti. Kaže da će sada svi naši prijatelji biti njeni prijatelji jer je popularnija od mene - promucao je dok je glavu držao u rukama.
Iz njegovih malih prstiju, koji su bili prljavi od igranja rukometa, kapale su suze.
Trenutno C. J. ne govori puno o svojoj seksualnoj orijentaciji. On još nije romantično ili seksualno biće; on je 11-godišnji dečak s puno vremena da shvati ko ga privlači. Kad govori o tome, ponekad kaže da je gej. Ponekad kaže da je pola gej i pola biseksualac. Ponekad kaže: To sam samo ja'.
Bez obzira na njegovu buduću seksualnost, tog dana, homofobija ga je bacila u očaj.
C.J. je naučio da živi život ignorišući poglede i neprijatne komentare drugih ljudi. Može s lakoćom da ignoriše invazivna pitanja i krtikuje druge iz razreda. Ali suočiti se s odbacivanjem od strane jedne od najvažnijih osoba u svom životu, nešto s čime se nikada nije trebao suočiti. Srce mu je napuklo i možda nikad neće potpuno zaceliti.
Usredotočila sam se na vožnju, iako je to bilo poslednje što sam htela. Htela sam se prebaciti na zadnje sedište, maziti i tešiti. Kad smo stigli kući, Mat, moj suprug, radio je u garaži pa sam mu odmah rekla da nešto nije u redu.
C. J. je bio u suzama i imao mnoga pitanja na koje se ne može odgovoriti:
- Jesu li Alini roditelji homofobi? Mrze li homoseksualce? Mrze li mene? Ako se ljudi druže sa mnom, mogu li oni i dalje biti popularni? S kim ću sedeti na ručku? S kime ću se igrati na odmoru? Zašto ljudi mrze nekoga zbog nečega što ne mogu da promene?
Skoro sam se srušila. Htela sam poslati Alinoj mami nekoliko poruka i ukazati na Aline propuste. Htela sam da vratim poklon za rođendan koji mu je dala s osmehom nekoliko dana ranije. Htela sam izbrisati sva sećanja sa zajedničkih igranja koje imaju i stvari koje su zajedno izradili. Htela sam izbrisati fotografije koje su snimili s Deda Mrazom.
Znao sam da ne razmišljam racionalno, nego srcem. Setila sam se stvari koje učimo oba naša sina: Ne možemo dopustiti mržnji da nas preuzme. Ali, to je lakše reći nego učiniti.
C. J. ne oseća sram zbog toga što voli šminku ili misli da su dečaci simpatični. Ali je to videla te školske godine. Pre nekoliko mjeseci bila je prva osoba van naše porodice kojoj je C. J. rekao da je možda gej. Bilo joj je malo neprijatno, ali njihovo se prijateljstvo nastavilo. Nakon što je izašao film 'Wonder', otkrili su da se njoj, ali i njemu, sviđa glavna zvezda u filmu. Ali je prvo mislila da je to čudno, ali istovremeno i potpuno razumljivo jer je taj dečak bio sladak.
Pretpostavljam da je malo stvari ukazivalo na to da je moj sin gej, pre nego što se sve dogodilo. Ali je upala u probleme kad su je roditelji uhvatili kako čita moj blog o odgajanju na svom iPadu. Danima kasnije, bila je na C.J.-evom rođendanu na kojem je bilo još gejeva. Za vreme zabave, C.J. joj je nasumično rekao da jedva čeka Gay Pride i da bi i ona trebala ići s njim.
Ili je Ali odlučila da joj je previše neprijatno zbog C.J.-evog identiteta da bi se nastavila družiti s njim. Ili su njeni roditelji doneli odluku umesto nje, jer je drugi dan, njihovo prijateljstvo bilo gotovo, a fizička i emocionalna bol C.J.-a tek je počela.
Popeo se u moje krilo poput malog deteta. Držala sam ga i ljuljala dok sam razmišljala - ovo je napravila mržnja. Nisam znala šta da učinim kako bi ublažila bol.
Seli smo, plakali skoro sat vremena i izgovorili tek nekoliko reči.
- Volim te jako - prošaptala sam.
- Znam - šapnuo je.
- Kada bih znala kako umanjiti bol, odmah bih to uradila - rekla sam.
- Znam. Ali ne možeš uzeti moju homoseksualnost - rekao je.
Volela bih da su Ali i njeni roditelji mogli to da vide. Bi li ih to podstaknulo da razmotre svoje fobije? Bi li se predomislili? Da li bi videli da je moj dečak nežne duše sjajna osoba koju bi hteli imati u svom životu? Da li bi videli da ja učim svoje dete da voli dok oni uče svoje da mrzi?
C. J.- eva je bol dolazila u talasima, kao što to obično biva. Zaboravio bi na trenutak. Bio bi sretan na minutu. Tada bi se setio. Emocije bi ga slomile.
C. J. je ponekad bio neumoljiv. Gledala sam ga kako drhti na kauču i trudi se uhvatiti dah između jecaja. To je jedan od razloga zašto LGBT deca potonu u depresiju, okreću se drogama, odustaju od škole i budu u nesigurnim seksualnim situacijama. Zbog toga neke majke s decom poput moje, jednog dana ostanu same, praznih ruku.
Brinem se da C. J. ne može godinama podneti tu vrstu boli i odbacivanja. Ne može imati ovakve noći još sedam godina koliko ide u školu u kojoj će ga mrziti zbog onoga koga voli i što nosi.
Stavili smo ga u kadu i rekli mu da će ga to smiriti. Mat je legao na pod pored kade kako bi C.J. osetio njegovu prisutnost i zaštitu. Mat je obrisao svoje tihe suze kad C. J. nije gledao.
- Nećeš biti sam, prijatelju. I dalje ćeš imati ljude oko sebe - rekao je Mat prije nego je nabrojio sve C.J-eve prijatelje, isključujući Ali.
Mat i ja nismo smatrali da Ali može uveriti sve C.J-eve prijatelje da mu okrenu leđa. Do sada su sve njegove ženske prijateljice bile odane i štitile ga. Ali ona je usadila seme straha u naša srca kakvo nikad pre nismo osetili. Ako bi Ali, koja je nekada bila jedna od najvernijih C.J.-evih prijateljica, mogla preko noći promijeniti svoje mišljenje o njemu, možda će tako biti i s ostalima.
Odjednom sam se zatekla kako zamišljam da Ali i njeni roditelji pišu mailove, poruke na Facebooku, Tweetove i kontaktiraju svaku porodicu iz škole kako bi ih okrenuli protiv našeg sina jer će on jednoga dana možda voleti dečaka. Mržnja se brzo širi u maloj sredini.
Ipak, umesto da se bavimo najgorim scenarijima, Mat i ja odlučili smo da pokušamo iskoristiti to iskustvo i izvući iz njega poruku. Podsetili smo C. J.-a da prema drugima postupa onako kako želi da se drugi odnose prema njemu.
C. J. nas je pitao možemo li se samo odmarati i sutra se probuditi. Pristala sam bez oklevanja.
Pre spavanja, rekao je da će sutrašnji dan biti prvi bez prijatelja u školi, da će sedeti sam za ručkom i sam se igrati na odmoru. Zamišljao je da će ostatak života provoditi sam i da će ga svi mrziti jer se Alina porodica ne druži s gejevima. Zaključio je da ako se Ali neće hteti družiti s njim, da će se i svi ostali tako ponašati.
- Neće te uvek boleti i biti tako. Ići će na bolje. Znam da je u to trenutno teško verovati, ali obećavam - rekla sam C.J.-u u krevetu.
- Imaš puno prijatelja. Sjajan si i ako ljudi to ne vide, oni su ti koji imaju problem, a ne ti. Deca bi se trebala boriti da zasluže jedinstvenog prijatelja poput tebe - dodala sam.
Sledećeg jutra polako sam vozila C. J.-a u školu, bez žurbe. Htela sam da što kasnije napusti sigurnost mog automobila.
- Volim te. Lep dan - rekla sam mu, kao i svako jutro.
Gledala sam ga kako odlazi spuštene glave. Osećala sam se kao da mi se srce slama.
Vozila sam suznih očiju na posao misleći na roditelje koji su ovo već prošli i na one koji će to osetiti nakon mene. Pomislila sam na LGBT zajednicu i mlade ljude koji menjaju pol, koji imaju ili će doživeti C.J.-evu bol i odbacivanje bez podrške kod kuće.
Kada sam stigla na posao, pogledala sam se u retrovizor i obrisala oči. Duboko sam udahnula i ušla u svoju kancelariju , spremna započeti odbrojavanje do trenutka kada ću čuti kako je prošao dan C. J.-a u školi.
BONUS VIDEO:
(Espreso.co.rs/24sata)