Poez11a u Knapu: Bor nije izgoreo

Poez11a je nova, zanimljiva pojava na muzičkoj sceni Srbije, sa snažnim korenima i autentičnom poezijom i muzičkim izrazom. Nakon nekolicine singlova koje su počeli da objavljuju od sredine 2019 godine (koje možete preslušati ovde), kojima su privukli pažnju večitih tražitelja nove muzike, Poez11a je početak zime obeležila prvim koncertnim aktivnostima - najpre u rodnom Boru 7. decembra, i sinoć, 9. januara u beogradskom klubu Knap.

Najaktivnija nova muzička bina Beograda, klub Knap, prema grupi Poez11a sinoć je bio veoma blagonaklon po pitanju kvaliteta zvuka. Veliki deo zasluga za to pripada i jednom od najboljih srpskih zvučnih dizajnera, Milanu Barkoviću - Baretu, ali i prirodi zvuka benda.

Muzički žanrovi su izmišljeni da bi ljudi jedni drugima lakše objasnili zvuk, pa ćemo zato grupu Poez11a uslovno svrstati pod odrednicu chamber pop, što ih stavlja, bez njihove svesne namere, u istu fasciklu sa imenima kao što su Black Heart Procession, Tindersticks ili Lambchop, a od domaćih kolega ponajpre Mothership Orchestra.

Odmah nakon odsviranih prvih tonova u klubu popunjenom otprilike do polovine, što je solidan uspeh za bend koji prvi put nastupa u ovoj sredini, postalo je jasno da pred sobom imamo ozbiljan bend, koji zvuči ubedljivo i stameno. Mada verovatno neće biti oduševljeni referisanjem na Goribor, jer Poez11a nije ni kopija ni nastavak Goribora već samosvojan bend, činjenica je da "šasiju" Poez11e čini trojka Željko Ljubić Piti (gitara) - Miloš Vojvodić (bubnjevi) - Duško Spasojević (bas gitara) koja je prešla izvesnu kilometražu zajedno u Goriboru, a sada nosi zvučnu sliku novog sastava. Dok Ljubić vodi harmoniju benda u smerovima koji daleko prevazilaze blues svedenost Goribora i ulaze u post rock sferu, ritam sekcija Vojvodić-Spasojević zvuči istovremeno suzdržano ali stabilno (Vojvodić) i moćno poput štita svemirskog broda koji natkriljuje celi bend i sve u klubu i čini da se osećamo bezbedno kao u zagrljaju dobronamernog grizlija (Spasojević).

Iznad te osnove dešava se još dosta muzike, jer Poez11a je osmočlani bend, u kom su još i zanimljivi pijanista i još jedna autorska ličnost, Vukašin Jelenković, čije samostalne autorske radove možete čuti ovde, klarinetista Nikola Stamenković, kojeg smo sinoć najmanje čuli ali je u dve-tri pesme gde se čuo zvučao ujedno funkcionalno i maštovito, dok je Jelena Ilić svojom violinom i vokalom bila sveprisutna i iznenađujuće uverljiva za nekoga ko je nov na muzičkoj sceni. Pošto je harmonikaš Dragoljub Ranđelović sinoć izostao sa bine, ostaje još da se pozabavimo frontmenom.

Ivan Ilić je pesnik sa objavljene tri zbirke poezije ("Ledeno prepodne" 1994, "Eshatolog" 2001 i "Nebostaješ mi" 2019). Kao pevač, sinoć je pokazao da je moćni bariton koji ima dobru intonaciju i prijatnu boju glasa, tako da je zvučao i ubedljivo i intonativno stabilno, što se ne sreće tako često među srpskim bendovima. Jedino dikcija Ivana Ilića nije savršena, pa nije svakog trenutka bilo sasvim razgovetno ono što peva, što je šteta.

Opšti utisak koji je ostavila grupa Poez11a sinoć u "Knapu" više je nego povoljan. Muzička scena Srbije bogatija je za jedan nov, kvalitetan i autentičan bend koji će sigurno naći svoju publiku. Poez11a je prijatno iznenađenje, nadamo se da će istrajati.

Bonus video: