OVA RUSKINJA U SRBIJI SLAVI KRSNU SLAVU! Donela nam je i SVETINJU u zemlju, dobila je I JEDNU TEŠKU BITKU (FOTO)

Jedina ruskinja koja slavi slavu, najveća koordinatorka rusko-srpskog prijateljstva, žena koji dugi niz godina živi u našoj zemlji i nesebično joj pomaže, direktorka predstavništva čuvene jaroslavljenske fabrike za izlivanje crkvenih zvona, balerina - Natalija Šatiljina.

Srbiju je spojila u mnogim oblastima sa Rusijom: veri, kulturi, ekonomiji, zdravstvu, obrazovanju, proizvodnji , umetnosti, obožava naš narod i ističe da ove dve države jedna bez druge ne mogu, da su oduvek bratske zemlje i da treba da pokažu i Evropi njihov divan odnos.

Ekskluzivno za Espreso.co.rs otkriva na koji način slavi slavu, priča o teškom periodu koji je preživela tokom ratnih godina sa sinom, opisuje jedan trenutak sletanja na beogradski aerodrom, kada je osetila miris rodne zemlje, te priča o najvećoj hrišćanskoj svetinji- Hitonu, koji je donela pre nekoliko meseci u Srbiju.

Najveća ste koordinatorka rusko-srpskog prijateljstva. Kako vam polazi za rukom da dugi niz godina svakodnevno radite na jačanju prijateljskih odnosa između naše dve države?

- Sva snaga koju imam dolazi prvenstveno od Boga. Ja sam jaka, ali ta jačina dolazi od Božije volje. Bez njega ne bih mogla ništa ovo da postignem.

Koliki izazov vam to predstavlja?

- Smatram da Srbija i Rusija moraju uvek da budu zajedno, i da se podržavaju. Kada dovodim dečiji hor iz Rusije koji otpeva tri srpske pesme, meni krenu suze i zaplačem, a i ceo srpski narod. Sve to vam da snagu za dalju borbu.

Direktorka ste predstavništva čuvene jaroslavljenske fabrike za izlivanje crkvenih zvona - Nikolaj Šuvalov. Neka zvona možemo primetiti i na našim crkvama. Da li je bio naporan i dug proces izboriti se da na tone teška zvona iz Rusije dođu u Srbiju, i na koji način ste dobili ovu bitku?

- Izlivanje zvona je umetnost, kako ja volim da kažem: "Život je kratak, a umetnost je večna"! Večnost je u zvonima, jer kad ih izlivate ona mogu da traju i 100.-200. godina. A to je večnost! Tu ponudu da budem predstavnik fabrike za izlivanje crkvenih zvona prihvatila sam upravo zato što sam videla kakva je to umetnost izliti jedno zvono. Ako kojim slučajem ono nema zvuk, oni ga pretapaju ponovo posle tolikog velikog truda, jer se ne dobija taj zvuk koji bi trebalo da se dobije i čuje. Imam jednu malu tajnu koju ću vam otkriti, a to je da je gospodin Šuvalov dobio zadatak od predsednika Vladimira Vladimiroviča Putina da lije zvona za Kremlj koja će da sviraju himnu Rusije.

Srbiju ste spojili u mnogim oblastima sa Rusijom, kao na primer: veri, kulturi, ekonomiji, zdravstvu, obrazovanju, proizvodnji , umetnosti... Neverovatno je da uspevate da zadovoljite i pokrijete sve ove oblasti. Da li nam možete objasniti na koji način vam to polazi za rukom?

- Kada imaš oko sebe ljude kojima vidiš u očima tu želju da se spoje sa Rusima onda je to pokretač svega. Navešću jedan primer: vojne i ratne invalide sam pre tri godine pobratimila sa ruskim ratnim invalidima koji su se borili u mnogim ratovima kao što su u Srbiji bili. Kada vidiš ljubav između njih i kako se oni medjusobno razumeju, onda ti to daje isto dodatnu snagu da se boriš za dalju saradnju.

Kako ste se snašli u Novom Sadu dok ste igrali kao balerina u Srpskom narodnom pozorištu?

- Kada čovek ima samopouzdanja u sebi on onda može sve! Kada me je direktor pozorišta pitao da li mogu da dođem na razgovor za posao ja sam mu odgovorila: " Bolje nemoj te da me zovete, jer ako neću biti prva, u drugom planu nema šanse da budem"! On je na to odgovorio da je upravo želeo da mi ponudi da budem prva. To je to!Samopouzdanje je ključno na svim poljima. Njime me naučio upravo balet. Ja balet nazivam vojskom, jer je kod njega disciplina na velikom nivou.

Koliko vam je život bio zapravo težak u tim ratnim godinama?

- Nije mi bio težak, zato što sam osim posla, morala da vodim računa o svom malom detetu i to mi je predstavljalo veliko zadovoljstvo. On mi je davao snagu!

Tokom rata ste boravili u Vrnjačkoj Banji sa sinom. Možete li nam opisati to emotivno preživljavanje svega?

- Upravo je bilo emotivno preživljavanje i to što kada malo dete ne razume šta se dešava, i želi da se igra i smeje i vi u jednom trenutku zaboravite na padanje bombi i malo se odmorite od toga. On je moja snaga.

Jednom prilikom ste izjavili da je Srbija postala vaš dom onog trenutka kada ste, prilikom jednog sletanja na beogradski aerodrom, po izlasku iz aviona osetili miris rodne zemlje. U kom trenutku vašeg života vam se to dogodilo i šta vas je prethodno podstaklo na to?

- To se desilo samo po sebi. Kada sam odlazila iz Rusije jednog trenutka sam rekla idem kući. Idem kući u Srbiju!

Pripisuje vam se takođe i titula da ste jedina ruskinja koja slavi srpsku slavu (Sv.Iliju). Taj blagoslov ste dobili od upokojnog igumana Lazara iz Manastira Ostrog u kome ste prethodno boravili mesec dana. Kako ste se osećali, i kako se danas osećate povodom tog čina?

- Taj čin je za mene velika čast! Uopšte vam zavidim kao Srbima, a i sad sama sebi kada sam počela da slavim. To je velika čast! U svetu to niko nije radio, i ne slavi se nigde slava osim u Srbiji! Išla sam po slavama, i imala želju da počnem da slavim, ali sam mislila da je to ne moguće. Ali kako glasi jedna rečenica u romanu "Majstor i margarita": "Pazite, želje se ostvaruju…" Tako sam i ja, želela i ćutala, i to mi se ostvarilo.

Koliku blagodet vam to predstavlja?

- Ogromnu blagodet! O slavi sam učila i na fakultetu, i pričali su nam ovako: Kada su Srbi bili pod Turcima, Turci su im zabranjivali da se skupljaju, upravo zato da bi mogli da organizuju napad. Onda je jednog dana se jedan srbin setio da kaže da su se okupili zato što slave slavu Sv. Nikolu. Turci su ih pustili da je proslave. Tada u tom trenutku su se Srbi dogovorili o napadu koji im je uspeo. Od tada datira da svaki srbin treba da slavi slavu. Tako su nam pričali o bivšem SSR-u na studijama.

Kako izgleda obeležavanje slave u vašem domu?

- Kako rade Srbi, tako radim i ja!

Izuzetnu pažnju posvećujete religiji. Prošle godine, ste uz blagoslov patrijarha moskovskog i cele rusije Kirila, doneli čestice moštiju osamnaest ruskih svetaca, među kojima su bili mošti i velikog kneza Aleksandra Nevskog i Sergeja Radonješkog Čudotvorca. Da li vam ovakve stvari daju novu snagu, podsticaj i energiju za kako i vaš napredak, tako i napredak našeg pravoslavlja?

- Kada vidim lica srpskog naroda kako su srećni primajući svetinje iz Rusije, to mi daje još veći poduhvat da nosim svetinje iz Rusije i obrnuto- iz Srbije u Rusiju.

Ovih dana aktivno učestvujete u donošenju u Srbiju jedne od najvećih hrišćanskih svetinja - dela odežde Isusa Hrista koju je svojim rukama isplela Bogorodica (Hiton), a kojom je bio pokriven nakon raspeća. Njegovi delovi se nalaze samo na tri mesta u svetu: u Nemačkoj, Gruziji i Rusiji, a vi ste uspeli da ga donesete u našu zemlju. Da li nam možete malo bliže objasniti ceo put ove svetinje, i reći u kojim manastirima i crkvama će moći vernici da je celivaju?

- Ceo put ne mogu da vam objasnim , zato što kada je Rusija dobila Hiton od jednog oligarha iz Francuske koji je otkupio, na moj zahtev , odmah sam rekla da treba da to bude bratska zemlja Srbija. Jedini veliki put je da je do aprila Hiton raspisan po Srbiji. Mislim da je to dugačak put, s obzirom da je stigao iz Rusije.

Šta biste želeli još da učinite za našu zemlju?

- Mnogo toga, samo da dragi Bog da snage i zdravlja! A neka to ostane malo tajanstveno. Želim da završim knjigu koju sam davno počela da pišem. Zove se "Balkan". Imam dosta ciljeva koje želim da ostvarim.

Da li ste se nekada pokajali što ste odlučili da ostanete u Srbiji?

- Kada sam ljuta - da. Ali ja se brzo odljutim.(smeh)

Šta biste poručili i ruskom i srpskom narodu?

- Da budu uvek zajedno! Zato što jedan bez drugog ne mogu. I da prikažu Evropi da braća mi smo bili, bićemo i ostaćemo!

Odakle ljubav prema Srbiji?

- Sama po sebi se stvorila kada sam došla ovde. Odnos srpskog naroda prena nama, sam po sebi daje tu ljubav. Ona se otvara. Kada vidiš da se prema tebi odnose lepo i prijatno, onda uzvraćaš istom merom!

Možete li nam malo bliže reći o vašem humanitarnom radu u "Srpsko-rusko-iranskom" udruženju?

- Naravno! To je otvaranje ordinacija po svim mestima, malim selima. Dosta dece idu u školu, a ne znaju da imaju probleme sa vidom. Cilj udruženja da se skupi novac za otvaranje tih ordinacija po upravo malim selima. Dovodićemo i lekare iz Rusije, takođe. Trenutno delimo paketiće za bolesnu decu po dečijim domovima. Pomozite najmlađima, budite humani - naše malo njima znači puno! Pošaljite SMS na 6535 i donirajte 100 din. za pomoć pri opremanju ambulanti i dečijih odeljenja u manjim mestima u Srbiji i na Kosovu i Metohiji.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Viktorija Samardžić)