PAKLENA VRUĆINA PIONIRA, KORACI I GODINA ANDREE TRINKIJERIJA: Partizanova 2019. bila je sve samo ne dosadna!

Grobari su već odavno iz sećanja potisnuli i arhivirali veoma lošu 2018. godinu za svoj voljeni klub, a dok se trepnulo, gotova je i 2019.

Tokom pretposlednje godine druge decenije 21. veka, crno-beli su uspeli da vrate svom klubu bar delić starog poznatog sjaja, a realno, najveće zasluge za tako nešto idu Italijanu Andrei Trinkijeriju, sa čijim dolaskom se poklapa pravi uzlet tima koji je, kako je u razgovoru za Espreso rekao Rade Zagorac, oko šest godina živeo u nekoj vrsti sivila.

- Posle nekih pet-šest godina malo sušnijeg perioda za Partizan, gde nije osvojen veliki broj trofeja, kao partizanovac mogu da kažem da klubu predstoje neki bolji dani, ma ko u njemu igrao. Mislim da je taj mračan period iza nas. Sticajem raznoraznih okolnosti ušli smo u to sivilo, ali nadam se da sve kreće na bolje - jasan je bio jedan od ključnih igrača Partizana kada je za naš portal sumirao sada već prošlu godinu.

I da, u pravu je bio momak koji je odrastao na Bežanijskoj kosi... Gotovo je sivilo, jer se sa krajem 2019. poklapa Partizanov povratak na čelo abaligaške tabele (doduše, na deobu sa Budućnosti i Cedevitom Olimpijom).

Osvojeno je i drugo mesto u grupi smrti Evrokupa, a slede izazovi u Top 16 fazi gde je prvi rival Virtus Saleta Đorđevića, Miloša Teodosića i Stefana Markoviča (meč je na programu 8. januara u Areni).

Ali, kako je od ekipe koja strepi za ulazak u plej-of ABA lige, koja u oktobru otpušta trenera, od osrednjeg takmaca u FIBA Ligi šampiona samo sezonu ranije, došla do tima kog se plaše svi na Jadranu, koji je već slavio u jednom Večitom derbiju ove sezone, a koji je trenutno zvanično treći ili četvrti favorit za osvajanje Evrokupa u zavisnosti od kladionice koja procenjuje kvote? ZIMA Otkako je počela prethodna godina, Partizan je počeo da igra kao preporođen. U ABA ligi je od 1. januara do plej-ofa ostvareno čak sedam trijumfa i samo dva poraza i to jedan od Crvene zvezde, jedan od FMP, oba na posed razlike.

U Evrokupu, takođe su sve stvari delovale veoma dobro, kada je tim Andree Trinkijerija slavio u Monte Karlu nad Monakom sa 71:68, došavši do skora od 2-2 u Top 16 fazi, posle čega je bilo potrebno pobediti Ritas kod kuće za prolazak u nokaut fazu. Međutim, nesrećan poraz od Ritasa malo je usporio napredak ove generacije, koja je izgubila i poslednji meč bez takmičarskog od Albe u Berlinu početkom februara.

Crno-beli su se donekle oporavili od tih poraza, završivši ligaški deo ABA sezone na četvrtom mestu, zakazavši Večiti derbi u polufinalu, a pritom, osvojen je i Kup Radivoja Koraća u Nišu. PROLEĆE Kakav način da se počne možda i najlepše godišnje doba. 23. mart, Hala Pionir, Večiti derbi broj 1. Držali su se crno-beli na krilima Vanje Marinkovića, Aleksa Renfroa i Bandže Sija, ali su Bili Beron, Filip Čović i Dejan Davidovac ipak bili predobro raspoloženi, pomogavši svom timu da slavi posle produžetka.

Na drugom meču, Partizan je uspeo da dođe do dramatične pobede od 70:67 sigurnim izvođenjem slobodnih bacanja od strane Markusa Pejdža, ali su u trećem meču poklekli, kao da više nisu imali snage, jer su poraženi sa ogromnih 21 razlike.

Delovalo je kao da je tog 6. aprila na parket Pionira izašao neki drugi Partizan.

Međutim, i te rane su zalečene, za ekipu koja je sezonu počela skorom 2-3 ni sam ulazak u plej-of nije bio loš rezultat, a onda je usledilo ono što i dan-danas boli sve poštovaoce crno-belih boja - možda i najspornija finalna serija u modernoj istoriji srpske Superlige.

Dobro, i polufinala će ostati upamćena, ali više po paklenoj vrućini kojoj su u Pioniru morale da se "povinuju" sve četiri ekipe koje su igrale "fajnal-for", ali ono što se desilo u finalu dugo, dugo će se prepričavati.

Bilo je 2:1 za Crvenu zvezdu, Partizan je imao poen prednosti pred sam kraj utakmice koja je prekidana i zbog prokišnjavanja Pionira (da, pored vrućine je i prokišnjavao) ali i zbog strašnih udara groma u krov hale, kada su crveno-beli imali poslednji napad. Napad za spas, za pobedu, za novu titulu.

Lopta je došla do Bilija Berona i onda je ispisana istorija. Polemike oko broja koraka koje je tad napravio i dalje postoje, ali jedno je sigurno - bilo da su tri ili četiri, koraci su postojali, a sudije po pravilima (ne preterano mudro osmišljenim) to nisu smele da gledaju, pa je pogodak morao da bude priznat.

Mesecima se pričalo o tome u srpskoj javnosti, nedeljama su se pisala saopštenja, ali šteta regularnosti naše lige već je bila nanešena, što je umnogome obeležilo 2019. godinu u crno-belom taboru. LETO Došlo je vreme za odmor, ali i za opraštanje sa nekim igračima i dovođenje novih. Andrea Trinkijeri je pripreme započeo još pre početka Mundobasketa u Kini, jer u tom momentu crno-beli nisu imali nijednog reprezentativca (posle je došao Stefan Birčević).

Došlo je vreme za rekonstrukciju tima.

Ekipu su napustili Aleks Renfro, Vasilije Pušica, Đorđe Gagić, Džok Lendejl, Amar Gegić, Vanja Marinković, Bandža Si, Marko Pecarski, Dušan Tanasković, a naposletku su otišli i Đorđe Pažin i Aleksandar Aranitović tokom jeseni.

Došli su stari lisac Nemanja Gordić, pa onda Rašon Tomas, Žanis Pejners, Vil Mozli, Kori Volden, Artsjom Parahovski, već pomenuti Birčević, a potpisani su ugovori i sa Ognjenom Jaramazom koji je bio na pozajmici, kao i sa Redžijem Redingom (krajem novembra).

Najbolji mogući način da se počne sezona bilo je osvajanje ABA Superkupa, što je Trinkijerijevim momcima pošlo za rukom i to na više nego lagan način, ubedljivim trijumfima redom protiv Mega Bemaksa, Primorske (koja je izbacila Zvezdu), a onda i Cedevite Olimpije sa ogromnih 22 razlike rezultatom 99:77.

Ovu polusezonu u crno-belom taboru obeležilo je igranje bez klasičnog centra, poziciju pet pokrivali su Rašon Tomas i Vil Mozli kao "undersized big man"-ovi. To je donelo rezultat... JESEN Samo tri poraza iz 16 mečeva u ABA ligi i isto toliko iz deset utakmica u Evrokupu bili su dovoljni za deobu prvog mesta na Jadranu i drugo mesto iza Venecije u drugom po snazi takmičenju na Starom kontinentu.

Pobede nad Venecijom u gostima, Viljnusom u gostima, Kubanjem, Limožom i Tofašom kod kuće već su obezbedile crno-belima siguran san pred drugi krug grupne faze Evrokupa, a još dva trijumfa u narednih pet mečeva bila su dovoljna za drugo mesto.

Da je u Beogradu pala Venecija, kao što nije, crno-beli bi bili sigurno prvoplasirani i izbegli bi Saleta Đorđevića i njegov Virtus u grupi smrti Top 16 faze. Naravno, šta je, tu je, da biste pobedili najbolje morate da igrate sa najboljima, a u razgovoru sa crno-belim strancima došli smo do zaključka da svi u klubu veruju da mogu da pobede bilo koji tim.

- Prvo, želim da osvojim sva takmičenja koja igramo. Imali smo sjajnu prvu rundu u Evrokupu, druga će biti malo teža, ali smo mi i dalje jedan od favorita za osvajanje i želimo da pokažemo da to možemo da uradimo - rekao je Vil Mozli u novogodišnjem intervjuu za Espreso.co.rs.

ZAKLJUČAK Još od vremena dok je Duško Vujošević žario i palio sa crno-belima publika nije bila ovoliko "nabrijana", nije u ovolikom broju dolazila u halu (iako deluje da je Arena poluprazna na velikom broju mečeva, mora se u obzir uzeti da je skoro tri puta veća nego Pionir u kome se do sada igralo), a nije ni ovoliko verovala u neki projekat, kao što veruje u ovaj Trinkijerijev.

U ABA ligi je plej-of već praktično osiguran, u Evrokupu će preko Virtusa, Trenta i Darušafake probati da se dokopaju četvrtfinala, a u Kupu Radivoja Koraća koji je na programu sredinom februara se brani trofej.

Biće ovo još jedna burna polusezona ispunjena dramom i takmičarskim nabojem, koju ćete vi, naravno, moći da ispratite uz Espreso.co.rs, koji je i medijski partner košarkaškog kluba sa adresom u Humskoj 1.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)