VAZDUH KOJI DIŠEMO JE OPASAN! Ono što noćas u 1 sat izmereno JE ZABRINJAVAJUĆE (FOTO)

Vazduh u Srbiji ponovo je izrazito zagađen, a merenja u Beogradu pokazala su da je oko 1 sat noćas stepen zagađenja bio najviši od početka decembra 2019. godine.

Tri merna mesta u Beogradu i tri u Pančevu registrovala su juče, prema merenjima naše agencije najviši, peti stepen zagađenja vazduha, a jednako je alarmantna situacija i u Novom Sadu, Smederevu i Nišu.

Kada se govori o uzročnicima zagađenja vazduha, već neko vreme se vodi polemika javnosti, je li veći problem saobraćaj, industrija ili dim iz dimnjaka, a odgovor na to nudi mapa Agencije za zaštitu životne sredine. Tako se iščitava da u Pančevu vazduh zagađuje industrija, a u ostalim mestima krivac je saobraćaj.

Zanimljivo je i da grafikon na sajtu Agencije, koji prikazuje zastupljenost PM 10 i PM 2.5 čestica na različitim mernim stanicama u Beogradu (Stari grad, Mostar i Zeleno brdo), pokazuje da je noćas u 1 sat iza ponoći zagađenje bilo veoma veliko. Zapravo, u pitanju je najviši nivo zastupljenosti ovih štetnih čestica u poslednjih mesec dana!

PM2.5 vrednosti možete pronaći u izveštajima kvaliteta vazduha nekih gradova. Saznajte šta one znače i zašto bi trebalo da pratite njihove vrednosti.

PM2.5 predstavlja čestične materije (particulate matter – PM) koje imaju prečnik manji od 2.5 mikrometara, što znači da su oko 3% prečnika ljudske dlake.

PM2.5, čestice ove kategorije su toliko male da mogu biti viđene samo mikroskopom. One su manje od PM10 čestica – veličine 10 mikrometara i takođe se nazivaju finim česticama, koje u određenim uslovima mogu biti viđene i golim okom. PM2.5 čestice su četiri puta manje od PM10 čestica.

Odakle dolazi PM2.5?

Fine čestice mogu doći iz više izvora kao što su strujna postrojenja, toplane, individualna ložišta (ugalj – kao najgora vrsta čvrstog goriva), motorna vozila, avioni, gorenje drveta, šumski požari, paljenje njiva, vulkanske erupcije i peščane oluje.

Neke od njih su emitovane direktno u vazduh, dok se ostale formiraju kada gasovi i čestice imaju međusobne interakcije u atmosferi.

Na primer, sumpor-dioksid emitovan iz industrijskih postrojenja reaguje sa kiseonikom i vodenim kapljicama u vazduhu, a zatim formira sumpornu kiselinu kao sekundarnu tvorevinu.

Zašto je PM2.5 opasan?

Pošto su vrlo male i lagane, fine čestice imaju tendenciju da ostaju duže u vazduhu nego teže čestice. Ovo povećava šanse da ljudsko telo ili životinja udahne ove čestice u pluća. Zahvaljujući svojoj maloj veličini, čestice manje od 2.5 mikrometara su sposobne da prođu nos i grlo, te mogu da prodru duboko u pluća, a čak mogu ući i u krvotok.

Istraživanja su pokazala tesnu vezu između izlaganja finim česticama i prevremenoj smrti od kardiovaskularnih ili pulmonalnih bolesti. Fine čestice su takođe poznate po sposobnosti da izazovu ili pogoršaju hronična oboljenja kao što su astma, srčani napad, bronhitis i ostale respiratorne probleme.

Istraživanje objavljeno u Journal of the American Medical Association govori o tome da dugotrajno izlaganje prema PM2.5 može dovesti do taloženja plakova u arterijama, izazivajući vaskularno zapaljenje i smanjenju elastičnosti arterija, što potencijalno može dovesti do srčanog udara ili šloga. Naučnici koji su sproveli istraživanje su procenili da za svakih 10 mikrograma po metru kubnom (μg/m3) povećanja finih čestica u vazduhu, postoji do 8% povećanja smrtnosti izazvanih kardiopulmonalnim oboljenjem ili rakom pluća.

Koncentracija PM2.5 u vazduhu ima izuzetno značajan uticaj na kardiopulmonalnu funkciju ljudi kao i markere opšte inflamacije. Pogledajte šta se desilo sa laboratorijskim parametrima osoba koje su koristile prečistač vazduha samo 48 sati.

American Heart Association je takođe upozorila o štetnosti PM2.5 na zdravlje srca i smrtnost:

Izloženost prema PM <2.5 μm (PM2.5) u periodu od nekoliko sati do nekoliko nedelja, može izazvati kardiovaskularna oboljenja, imala ona fatalan ishod ili ne; dugotrajna izloženost finim česticama (npr. nekoliko godina) povećava smrtnost izazvanu kardiovaskularnim oboljenjima u daleko većoj meri nego izloženost od nekoliko dana i takođe smanjuje životni vek populacije za nekoliko meseci do nekoliko godina.

American Heart Association

Povezanost između izloženosti trudnica finim česticama i urođenim manama je takođe uspostavljena pomoću nekoliko izveštaja.

Deca, starije osobe i oni koji pate od plućnih i/ili srčanih oboljenja su posebno ranjivi na nepovoljne efekte finih čestica u vazduhu i potrebno je preduzeti specijalne mere kada nivoi PM2.5 pređu zdrave granice.

Tumačenje PM2.5 očitavanja

Usled mnogo nepovoljnih efekata finih čestica koje mogu naneti štetu velikom broju ljudi, vrednosti PM2.5 se očitavaju non-stop od strane zdravstvenih autoriteta širom sveta. Verovatno ćete naići na kolone označene sa AQI (Air Quality Index), PSI (Pollutants Standards Index) ili nekim drugim standardom. U državi Srbiji to je SAQI_11 indeks kvaliteta vazduha.

Konkretno monitoring koncentracija PM2.5 u Srbiji meri SEPA (Agencija za zaštitu životne sredine) u sledećim mestima: Beograd, Niš, Novi Sad, Beočin, Smederevo, Obrenovac, Valjevo, Bor, Kosjerić, Popovac i u Subotici. Takođe, određeni Zavodi za javno zdravlje vrše monitoring čađi.

U toku vedrog dana (bez smoga), koncentracija PM2.5 može imati vrednost čak 5 μg/m3 ili još nižu. Koncentracija PM2.5 u toku 24 časa se smatra nezdravom ukoliko je vrednost preko 35.4 μg/m3.

Zašto ne kraće i zašto baš 24 sata kada se procenjuje uticaj finih čestica na zdravlje?

To je zato što potencijalna šteta nastala pod dejstvom vazdušnih zagađivača zavisi ne samo od koncentracije, već i od perioda izloženosti. Što ste duže izloženi prema PM2.5 to je veći rizik za razvijanje negativnih efekata izazvanih izlaganjem. I zato je dvadesetčetvoročasovna mera prikazuje bolji odraz na zdravstvene efekte finih čestica nego npr. jednočasovna mera. The table below will give you a sense of what levels of PM2.5 are harmful and the appropriate precautions you need to take. It is based on the air quality standards for particle pollution published by the U.S. Environmental Protection Agency.

24-časovni PM2.5 standard (μg/m3)

Kako se zaštititi od PM2.5?

Kada su vrednosti PM2.5 na nezdravom nivou, potrebno je da preduzmete sledeće korake kako biste smanjili izloženost i zaštitili svoje zdravlje:

Ostanite u kući i zatvorite sve prozore i otvore koji omogućavaju zagađenom vazduhu da prodre, ukoliko je moguće.

Uključite prečišćivač vazduha koji je opremljen sa HEPA filterom. Samo HEPA filter može efikasno da ukloni fine čestice iz vazduha.

Mnogi filteri vazduha u klima uređajima nemaju HEPA filtere, jer bi njihova prisutnost smanjila protok vazduha, te bi motor klima uređaja morao da radi većom snagom da bi probio vazduh kroz HEPA filter. Ali, klima uređaj je i dalje koristan ukoliko je dotok svežeg vazduha ograničen, jer pomaže pri cirkulaciji vazduha i smanjenju (ili povećanju) sobne temperature.

Kada je zatvoreno većina ili svi prozori, nemojte paliti sveće, koristiti ili paliti uređaje koji emituju dim ili gas, kako biste sprečili nastajanje štetnih čestica i gasova (kao što je ugljen monoksid).

Ukoliko većinu svojeg vremena provodite na putevima i vozite pri svim mogućim vremenskim uslovima, potrudite se da pronađete filter za kabinu sa HEPA filterom i aktivnim ugljem. Normalan filter automobila ne može efikasno da ukloni štetne gasove koje emituje saobraćaj.

Ukoliko je zagađenje vazduha očekivano da traje nekoliko dana, razmotrite opciju da promenite svoju lokaciju gde nema zagađenja vazduha.

Povećajte otpornost organizma protiv PM2.5 tako što ćete povećati unos ovih nutrijenata.

Ukoliko je potrebno da izađete napolje, neka bude kratko, ali nosite zaštitnu masku sa oznakom N95 ili više (jedina maska koja može da filtrira fine čestice) – hirurška maska neće uraditi ništa po pitanju filtriranja vazduha.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/vazduh.info)