ZLATNI PADOBRAN DIREKTORIMA PO SRBIJI OBEZBEĐUJE MILIONE: Znate li šta je i kako radi?

U Srbiji nema javno poznatih primera, ali se nezavnično u visokim poslovnim krugovima zna koji ljudi poseduju zlatni padobran.

S druge strane, u svetu su poznati primeri direktora Eksona Mobil-a, Li Rejmonda koji je po odlasku iz korporacije dobio 400 miliona dolara. Oko 30 miliona dolara dobio je Stiven Krofors koji je na čelu Morgan banke radio samo tri meseca. Takođe, izvršni direktor "Mekdonaldsa" koji je napustio kompaniju zbog emotivne veze sa saradnicom, po odlasku je dobio 675.000 dolara otpremnine. I konačno - direktor Boinga, Denis Milenburg, ostavio je iza sebe dug spisak problema u kompaniji, ali odlazi s velikim “zlatnim padobranom” – odnosno iznosom koji bi se mogao kretati oko 60 miliona dolara.

Praktično, zlatni padobran nakon raskidanja radnog odnosa direktorima ili članovima uprave može da donese pravo na dugoročnu isplatu visokih mesečnih zarada, najčešće do pet godina, ali i pravo na službeno vozilo, privatno zdravstveno osiguranje, dodatne akcije u kompaniji... Tu su još i prava na isplate uoči odlaska u penziju, te pravo na korišćenje kancelarije i sličnih resursa kompanije. I sve to nije strano u Srbiji. Naprotiv.

Kako objašnjava Goran Petković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu "zlatni padobran" nije ništa neobično u kompanijama koje su stranog porekla. Tako, kako navodi, u Srbiji "padobran" najčešće imaju direktori zaposleni u stranim kompanijama, i to najčešće u bankarskom sektoru.

"Kada radite na odgovornoj poziciji, vrlo često potpisujete ugovor koji ima klauzulu o zaštiti. Tako recimo u slučaju otkaza direktor često traži da prima platu neko vreme dok se ne snađe i dok ne pronađe novi posao", kaže Petković.

Konsultant Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže da je primer "padobrana" u Srbiji dosta manje zastupljen u Srbiji jer su, kako navodi, u našoj zemlji manji i obrti novca i menadžerske naknade pet do 15 puta manji nego u zapadnim zemljama.

"Uglavnom se kod nas to svodi na isplatu nekoliko zarada (najčešće dve do četiri) ili se dogovora tzv. finalni menadžerski bonus, jedna finalna isplata", kaže Rajić.

Postoje, kako tvrdi i izuzeci kada se to dogovara sa vlasnikom neke firme koji je bio i njen direktor prilikom akvizicije te firme od neke veće kompanije.

"Kod nas se obično ugovara da prethodni direktor i vlasnik ostane na rukovodećoj poziciji još neko vreme u periodu tranzicije u kompaniji, dok novi vlasnik ne odluči da postavi novi unapređeni menadžment i direktore. Onda stari direktor dobija zaradu kao direktor i dalje i na kraju dogovorenog perioda jednokratni iznos nagrade ", objašnjava Rajić.

I privrednik Radoslav Veselinović, vlasnik "Galeb grupe" deli slično mišljenje.

"Kod nas više postoje određene vrste naknada, ili sličnih načina zaštite od konkurencije, ali ne i baš u tom smislu kao zlatni padobran u kakvom ga vide strane kompanije. Uglavnom je to karakteristika stranih preduzeća koja su na berzi", ocenjuje Veselinović.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic)