TRINKIJERI O PARTIZANU, BEOGRADU, HOBIJIMA: Živimo u doba generacije "lajk"! Pred derbi sam 6 sati kuvao supu!

Andrea Trinkijeri je pre nešto više od godinu dana došao u Partizan i seo na užarenu klupu posle otkaza Nenadu Čanku usled katastrofalnog početka sezone.

Italijanski stručnjak je sa sobom doneo novu energiju u klub, pobednički mentalitet koji se u međuvremenu tokom nekoliko sumornih godina izgubio i od tada Partizan laganim koracima počinje ponovo da se uzdiže.

Ove sezone crno-beli igraju izuzetno dobro, dele prvo mesto u ABA ligi sa 10 pobeda i 3 poraza, lako su obezbedili plasman u Top 16 u Evrokupu i već imaju u vitrini trofej Superkupa ABA lige.

Reklo bi se da su na dobrom putu ka zacrtanom cilju, a to je povratak u Evroligu posle petogodišnjeg odsustva.

Pre godinu dana ste došli u Partizan, već ste znali gde dolazite, znali istoriju, ali šta je to što ste u međuvremenu saznali i naučili novo o najtrofejnijem srpskom klubu?

- Hahaha, pa svaki dan nešto novo. Ovo je od "46" godine, velika istorija koja je imala neki problem, ali se istorija ne može izbrisati. Može se staviti u jedan ćošak da niko ne vidi, a sad je moj cilj, da polako, jako polako, uz veliki rad i trud da Partizan izgleda ozbiljno. Ne mogu da ti kažem kako će to biti, koji će biti krajnji rezultat, jer nije sve u našim rukama. Ali da se vrati neki ponos, neka istorija na terenu.

Od vašeg dolaska Partizan se uzdiže sve više?

- Recimo. U poslednjih 10 meseci smo uspeli da Partizan proda 2 igrača, Marinkovića i Lendejla. Ja nisam bio najzadovoljniji time, ali to je u istoriji kluba i to već govori da smo nešto napravili. Dva trofeja. igrali smo u finalu KLS, znamo kako je bilo i sad ove godine nismo još završili posao. Neću da kažem da ide kako treba, ali ide. Guramo.

Možete li da rezimirate ova prva tri meseca sezone? Da li je to nešto što se očekivali ili je iznad ili ispod vaših očekivanja pre početka?

- Nisam imao očekivanja jer je bila specifična situacija sa toliko gostovanja da nismo trenirali, nego smo morali samo da izdržimo i iskreno da ti kažem vrlo sam zadovoljan kako smo izdržali. Sada kada malo više treniramo diže se i kvalitet igre. Sve ima svoje razloge. I da smo mi preživeli 13 gostovanja u prva dva meseca je za mene jako važno.

S obzirom da ste uspeli da preživite sve to da li već sada može da se kaže da će sve sem titule u ABA ligi na kraju sezone biti neuspeh ili ne gledate to tako?

- Nije simpatično pitanje.

Vaši igrači kažu da za Novu godinu Grobarima žele titulu?

- Da, da. Oni kažu, ali onu moraju da donesu titulu, a ne Grobari. Ja se nikad ne zezam sa stvarima koje ne mogu direktno da kontrolišem. Znaš koliko puta lopta tamo-vamo, bude van ili unutra. Ja sam se pomirio sa uspehom davno. Znam da je na kraju sve u pobedi, ali znam da nije sve u mojim rukama. Da tu toliko stvari mora "kliknuti" da se dođe do titule.

- Imamo 2 titule u poslednjih 10 meseci, igrali smo finale KLS, polufinale ABA lige, sada igramo Top 16 Evrokupa. S jedne strane su to uspesi, ali za mene je to samo proces. Ja mnogo više uživam u putu, nego u destinaciji. Ne znam šta će biti, ja samo mogu da dajem sve od sebe svaki dan i to je sve što mogu da uradim. Neko dobije posao jer zna posao. Recimo da znam posao. Dobro ili loše?! Videćemo. Ja mogu samo najbolje da radim što znam.

Posle prvog kruga Evrokupa i dobrih igara apetiti su malo porasli, a neki stručnjaci iz inostranstva koji se bave prognozama svrstavaju Partizan među 3 favorita za osvajanje takmičenja. Koliko je to realno govoriti?

- Nije realno. Vi (novinari) pokušavate da to napravite opterećenjem. Ja ne znam, mene to ne interesuje. Znaš šta je Valhala, ja sam u Valhali. Ne čitam ništa, samo idem na posao. Nije lako s nama igrati, nemamo taj duboki kvalitet koji ima Virtus, Unikaha ili Uniks. Ne znam ko će pobediti, ali neka nas dobiju. Nećemo im pokloniti pobedu. Možda se i to desi, ako budu bolji.

Kažete da ne čitate novine, komentare, da ne pratite društvene mreže. Zbog čega?

- Uf, potrebna mi je diploma sociologa da ti odgovorim na to. Ovo je generacija "lajk". Sve odmah, bez truda i na brzinu. Zato neki put neko napiše nešto jako ili glupo, a iza toga se krije dete od 13 godina, a to je pročitalo 50.000 ljudi jer je takva tema i to onda menja ravnotežu šta ljudi misle i zašto. I onda sam dig'o ruke. Ja zato čitam knjige.

Koje knjige volite da čitate?

- Volim istorijske knjige. Jako me zanima istorija Balkana, pročitao sam "Na Drini ćuprija" od Andrića i još mi nije ništa jasno. Ja sam se rodio u Jugoslaviji i meni je Jugoslavija bila jedna od najmoćnijih zemalja na svetu, makar u sportu, umetnosti, nauci i onda shvatiti šta se desilo je jako teško.

Da li vam je Duško Vujošević koji je takođe veliki ljubitelj knjiga i voli da čita preporučio neku?

- Dule mi je rekao kad smo se videli "Samo ti čitaj".

Ipak, vi se u Beogradu osećate kao da ste "naš". Šta je to što vam se sviđa, a šta vam se ne sviđa ovde?

- Saobraćaj je haos, ali da li je bolje u Milanu, Rimu ili Njujorku. Recimo da ovo nije tako ogroman grad, kada bi ljudi malo više poštovali druge ljude i da ne parkiraju u jednu traku i zatvore druge, bilo bi manje haosa. To mi možda malo smeta.

A šta najviše volite?

- Ovo je zemlja koja ima puno talenta iako je poslednjih godina sve malo teže. Ja ne zaboravljam da je ova zemlja bila u ratu pre 20 godina. Znači ne pre 50 ili 60, nego pre 20. I ovaj rat sad, ne onaj pre, je bio rat koji ruši ekonomiju i sve, ali još ima talenta. Samo treba snage da se izvuče taj talenat, u sportu, u nauci.

Čini se iz vaših reči da pomalo žalite za bivšom Jugoslavijom?

- Ja nemam pravo da mi bude žao jer niko ne zna da li bi bilo bolje danas. Ja se samo sećam kako je to moćna zelja bila kad je bio Pokret nesvrstanih, moćni s jedne i moćni s druge strane, a ovi mali drže balans sveta. Gledao sam košarku, vaterpolo, rukomet iz tog vremena.

Da li ste vi u vašoj porodici zaduženi za pripremanje hrane i kuhinju?

- Da, to sam ja. Pa meni je košarka hobi, a kuvanje prva zanimacija.

Šta najviše volite da pripremate?

- Ništa bolje od kuvanja da se relaksirate pred veliku utakmicu. Pre derbija sam kuvao 6 sati bistru supu od mesa, pa sam stavio torteline unutra, uuuuu. Bilo je nezaboravno.

Da li neko iz stručnog štaba ili igrača neki vaš specijalitet?

- Oni vole pljeskavice.

Kad smo kod toga da li ste naučili neko srpsko jelo da pripremate i koje vam je omiljeno jelo iz naše kuhinje osim pljeskavica koje često spominjete?

- Ima tu sarme, pa uštipci. To sam naučio. Iako mi treba ceo dan da očistim kuhinju posle i to mi smeta malo. Volim bajadere, ali ne one slatke, nego one svinjske, auuuu. Evo sad mi krenu suza kad pomislim na svinjske bajadere.

Šta ste spremili deci za Novu godinu?

- Imali su oni dosta poklona, ne želim da preterujem. Nikad ne zaboravljam kad mi je ćale govorio "Previše lepo živiš, mora ti biti malo teško da bi naučio šta je život". I onda ja probam to da malo izbalansiram, iako ne uspevam uvek. Sa mojom decom je to kao da i pre početka utakmice vode 20:0 i onda ja celu utakmicu pokušavam da ih stignem. Biće igrica, knjiga i nešto iz NBA.

Koje su vaše želje za Novu godinu?

- Teško pitanje. Ovo je ozbiljno pitanje. Sport je ozbiljna stvar, ali nije sve. Želim zdravlje, sreću, ali je najvažnije zdravlje. Sve drugo bez toga nije važno.

Šta bi vas ispunilo na profesionalnom planu?

- Da sutra bude dobar trening.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)