TARANTINO, DŽOKER, PARAZIT, ALI I DOKUMENTARCI O ARETI FRENKLIN I ROBERTU MIČAMU Filmovi godine po Đorđu Kalijadisu

ONCE UPON A TIME IN HOLLYWOOD - Quentin Tarantino

Svaki film Kventina Tarantina je bioskopski praznik. Taj praznik se slavio i u protekloj godini. Tarantino uvek digne frku. Posebno je primamljiv kritičarima koji vole da šilje plajvaz kada pišu o njegovim filmovima. U drugom ešalonu dežurnih napadača obično stoje feministkinje, raznorazni aktivisti, čak i brojne kolege. Eto, onomad je Spajk Li bio uvređen zbog tretiranja crnaca u Đangu. Jevreji su se uvredili kod Prokletnika. Vidim da su sada uvređeni brojni ljubitelji pop-kulturne istorijske verodostojnosti. Ispada da je ovim filmom udario na "svoje". Meni su ovih dva sata i četrdeset minuta vožnje kroz mitski Holivud šezdesetih, bili pravo uživanje. Tarantino, kao stari majstor reciklaže i omaža, umetnik kolaža, postmodernista koji u skladu sa tim pravilima sve relativizuje, ovde pakuje svoju mitomansku priču s puno humora i ljubavi prema jednom davno iščezlom vremenu, ali pri tome ne odbacuje ironijsku distancu, niti se libi da promeni istorijski tok. S fenomenalnim Di Kapriom i Pitom, s prelepom Margo Robi, i ekipom poznatih glumaca koji su i ranije defilovali kroz njegove filmove, meni je ovde bilo sve na svom mestu.

AMAZING GRACE - Alan Elliott, Sydney Pollack

Areta je kao ćerka baptističkog sveštenika odrastala uz gospel muziku. Kad je postala soul zvezda i kad je iza sebe već imala velike hitove, 1972. godine rešila je da snimi gospel album i vrati se tamo odakle je krenula. Album „Amazing Grace“ snimljen je uživo u New Temple Missionary Baptist Church u Los Anđelesu s crkvenim horom Džejmsa Klivlenda. Ovaj koncertni film je režirao Sidni Polak, ali je tom prilikom tehnički debelo zabrljao jer nikako nije mogao da usaglasi sliku i zvuk, zbog čega je Areta zabranila njegovo prikazivanje. Međutim, Alan Eliot je uz pomoć moderne tehnologije uspeo da ispegla snimljeni materijal, tako da je ovaj film ugledao svetlo dana posle 46 godina. Kao fan Arete Frenklin za mene je ovo bilo vanserijsko bioskopsko iskustvo, jer sam na velikom platnu pogledao još jedan veliki koncertni film, koji se može smestiti uz klasike kakvi su Skorsezeov The Last Waltz, D.A. Penebejkerov Monterey Pop ili Majkl Vadlijev Woodstock.

PARASITE - Bong Joon-ho

Parazit je nesumnjivo jedan od najboljih filmova iz protekle godine, a po svom zapletu i priči mogao bi, na neki način, da se poredi s prošlogodišnjim kanskim laureatom Kradljivci Hirokazu Koride. Za razliku od Koridinog art house filma, ovaj je proširen žanrovskim miksom psiho trilera i tragi-komedije zbog čega je brz, raskošan, napet i nimalo dosadan. Osim toga, s dubljom političkom porukom koju prenosi, znatno je artikulisaniji i jasniji od političke poruke koju je možda želeo da prenese Džoker Toda Filipsa. Ipak, Bong Joon-ho nije uspeo da nadmaši svoje remek-delo Sećanja na ubistvo.

JOKER – Tod Phillips

Što se tiče Džokera i podeljenosti koju je izazvao među kritikom i publikom, među levičarima i desničarima, među ljubiteljima i mrziteljima Hoakina Finiksa, čistih superherojskih filmova i mutiranih varijanti, meni i dalje ovo delo, sa svim klišeima i učitavanjima, čvrsto stoji kao jedno od najznačajnijih iz 2019. godine. Ne moramo se baš uvek složiti, zar ne?

MARRIAGE STORY - Noah Baumbach

Bračna priča je zapravo Kramer protiv Kramera za nove generacije. Režiser Noa Baumbah dolazi iz miljea njujorških jevrejskih intelektualaca, čiji je je svet kreativno uobličen na jedan privlačan i zanimljiv način, kao u romanima Filipa Rota ili u nekim filmovima Vudija Alena i Pola Mazurskog. U pitanju je priča o raspadu braka dva egomanijaka s detetom, čiji brak često podseća na utakmicu u kojoj se partneri nadmeću i koji zapravo ne kapiraju baš najbolje šta je problem u njihovoj komunikaciji i zašto je hemija polako počela da nestaje. Prvenstveno je glumački film koji su maestralno izneli Adam Drajver i Skarlet Johanson u glavnim ulogama, ali i Lora Dern, Rej Liota i Alan Alda u epizodnim ulogama. S druge strane, ovo je bio i terapijski tretman za autora Baumbaha, koji je prikazao raspad svog braka sa glumicom Dženifer Džejson Li.

DRAGGED ACROSS CONCRETE – S. Craig Zahler

Ovaj film sam izabrao zato što nije savršen, zato što u njemu igraju Mel Gibson, Vins Von i Don Džonson, zato što ima atmosferu bioskopskog B filma iz osamdesetih, zato što je tvrd, zato što ga je režirao čovek koji iza sebe ima još dva odlična filma.

THE HIGHWAYMEN - John Lee Hancock

Džon Li Henkok je svoju karijeru započeo devedesetih kao scenarista i reditelj. Posle prvog igranog filma upoznao je Klinta Istvuda i napisao dva scenarija za njegove filmove. The Highawayman je njegov povratak onom što je onomad učio kod Istvuda. Nije to slučajno, jer odabir glavnog glumca Kevina Kostnera, govori da je Henkok poželeo da stvori nešto kao Istvud u filmu A Perfect world. Frenk Hamer (Kostner) i Meni Golt (Vudi Harelson) su penzionisani teksaški rendžeri koje vlasti vraćaju u igru kako bi rešili problem poznatiji kao „Boni i Klajd“. The Highwayman mi je bio pravo filmsko osveženje, zato što ima onaj tajni sastojak koji bi se mogao nazvati starinska stvar. Sastojak koji ukazuje na to da se jedan stari fordovsko-pekinpoovsko poetički model obnavlja, kako kroz život junaka, tako i kroz mentalitet koji im je uglavnom zajednički.

VICE - Adam McKay

Nisam ljubitelj biografskih filmova o moćnicima iz Bele kuće. Takođ, nisam ni jedan od onih kojima je Kristijan Bejl jedan od omiljenih glumaca. Režiser Adam MekKej me je prvo odbio konfuznim i nervoznim The Big Short. Ipak ovaj film sam pogledao i nisam se pokajao. Ostavio mi je dobar utisak. Ovo je priča o Diku Čejniju i njegovim nedelima. Inteligentno napisan, moderan, majstorski režiran, s genijalnim obrtom o sveznajućem naratoru.

THE MULE - Clint Eastwood

Nežni tradicionalizam Klinta Istvuda. Na samom kraju, dok je išla odjavna špica, ostao sam u bioskopu „zakucan“ za sedište, potpuno razgaljen, slušajući pesmu Tobija Kejta "Don’t Let The Old Man In". Ovo takođe nije savršen film, niti je jedan od boljih Istvudovih filmova, ali... Imam utisak da su starci, poput Klinta, znali u kom grmu leži zec, šta je život i kako treba, čak i kad uradiš ono što ne bi trebalo. Stari dobri Klint je nastavio tamo gde je stao u Gran Torinu i još jednom, sa svim preterivanjima, potvrdio sopstvenu legendu.

NICE GIRLS DON`T STAY FOR BREAKFAST – Bruce Weber

Dokumentarac Brusa Vebera koji na najbolji mogući način opisuje najharizmatičnijeg holivudskog glumca. Bilo je dovoljno da samo ušeta u kadar i suzdražnim, gotovo neprimetnim glumačkim sredstvima na gledaoca ostavi snažan utisak. Kao od brega odvaljen, s dubokim glasom, spuštenim obrvama, podočnjacima, pripaljenom cigaretom i flegmatičnim držanjem, uspeo je da kreira jedan novi tip junaka koji je mogao biti i dobar i loš momak. U filmu su zanimljive priče ispričali Džoni Dep i Benisio Del Toro o njihovoj fascinaciji Mičamom, ali takođe, ovde se osim filmskih veličina, provlači i jedna ultimativna rokerska ekipa koju predvodi Dr Džon, koji je zajedno s Riki Li Džons i Marijen Fejtful imao nekakav muzički projekat s Mičamom, tako da je ovo dokumentarni film koji sveobuhvatno, na pravi način, pokriva biografiju prvog, pravog i najvećeg holivudskog buntovnika.

BONUS VIDEO:

Espreso Live Session #12: Ivica