SVETSKE CARICE! Nina i Anđela donirale bubreg i kožu da spasu tuđe živote!

Konstantina Nina Maraš iz Nikšića i Anđela Lukačević iz Podgorice devojke su kojima se ponose ne samo njihove porodice, već i čitava Crna Gora i region. Nina je donirala bubreg sugrađaninu Iliji Bulajiću, dok je Anđela dala kožu teško povređenom Hamedu Asanoviću.

U vremenima kada je mnogima sopstveni interes na prvom mestu i kada vrlo malo ima solidarnosti, empatije i altruizma među ljudima, jedna Nikšićanka i jedna Podgoričanka odlučile su da pokažu ljudima da humanost nije umrla i da još ima dobrih ljudi koji su spremni da učine sve, pa i da rizikuju sopstveno zdravlje kako drugima spasli život.

Konstantina Nina Maraš iz Nikšića putem medija saznala je da je njenom sugrađaninu Iliji Bulajiću potrebna transplantacija bubrega i spremna je bila da mu donira taj organ. Za Direktno.rs ispričala je kako se odlučila na taj herojski poduhvat.

- Oduvek sam imala želju da nekom pomognem. Kada sam saznala za Ilijin slučaj, bez razmišljanja sam odlučila da mu doniram bubreg. Nekoliko prijatelja je znalo i iskreno molili su me da odustanem, ali nisam želela da ih poslušam, bila sam sigurna u svoju odluku. Majka je brinula kao svaki roditelj i strepela je kako će sve proći. Ilija je takođe bio nepoverljiv, mislio je da nema nade za njega. Znate i sami da su šanse da vas neko pozove i kaže da će vam dati bubreg skoro nemoguće. Ali kako je vreme odmicalo, znao je da sam sigurna u odluku. Danas se redovno čujemo i viđamo. Pa, brat i sestra smo zar ne? Njegova porodica me doslovno gleda kao svog člana - govorila je Konstantina koliko se zbližila sa Ilijom, kao da su rod rođeni.

"Moja najveća nagrada biće to da Ilija osnuje porodicu"

Konstantina Maraš dobila je mnoga priznanja za humanost u Crnoj Gori, ali nju nagrade i priznanja manje zanimaju. Na umu je imala samo da pomogne nekome i učini dobro delo.

- Nisam to uradila ni zbog pohvala, ni priznanja već da bih spasla jedan mladi život. Svakako, prijatno je kad vam ljudi prilaze i obraćaju vam se sa oduševljenjem, govoreći da im je čast što su vas upoznali. A što se pohvala i nagrada tiče, zahvalna sam i svaka mi je draga. Ipak, moja najveća nagrada biće ta da se Ilija oženi i oformi porodicu.

Konstantinina humanost tu se nije završila. Nešto slično je pokušala ponovo.

- Nedavno sam htela da doniram jetru jednom mladiću. Međutim, nažalost, nismo odgovarali jedno drugom. Kasnije je tom momku rođak donirao jetru i on se uspešno oporavlja.

Mladu Nikšićanku nijednog trenutka, kako kaže, nije zanimala samopromocija i medijska pažnja, već je pristala da nakon doniranja bubrega govori za medije kako bi podstakla i druge ljude da učine slično.

- I, eto, desilo se da je Anđela Lukačević, devojka iz Podgorice, vođena mojim gestom odlučila da svom prijatelju donira kožu. Ljudima koji razmišljaju da učine isto, poručila bih da se ne dvoume, vec da to odmah učine sa osmehom. Jer, jedan od najlepših osećaja koji možete da nosite u sebi jeste taj nakon saznanja da ste nekom spasli život. Za taj osećaj ne postoji cena i ne može se kupiti - zaključila je Konstantina Maraš.

Podgoričanka Anđela Lukačević je donirala kožu Hamedu Asanoviću iz Bijelog Polja, mužu svoje drugarice koji je zadobio teške opekotine usled strujnog udara visokog napona za vreme letošnjih radova na auto-putu.

- Momak kom sam donirala kožu je muž moje dugogodišnje prijateljice. Upoznali smo se kada su počeli da se zabavljaju, a prisustvovala sam i njihovom venčanju. Delili smo zajedno srećne trenutke, pa sam osetila potrebu i obavezu da im se nađem pri ruci i u teškim trenucima. Na sve to sam se odlučila bukvalno za tri minuta - rekla je Anđela za Direktno.rs, a inspiracija joj je upravo bila Konstantina Nina Maraš iz Nikšića.

- Nekoliko dana pre toga čitala sam o Nini, hrabroj Nikšićanki koja je donirala bubreg. Sebi sam tada rekla: "Ona je dala deo sebe, nešto što ne može da se vrati, a tebi će se koža vratiti, uradi to" - kaže Podgoričanka, koja slično Konstantini, ima isti cilj.

- Ne pričamo ni ona, ni ja o svemu tome da bismo se hvalile, nego da još neko krene našim putem - dodala je Anđela, koja se u međuvremenu pridružila humanitarnoj organizaciji "Izvor života", ciji je predsednik maločas pomenuta Konstantina Maraš, a ta nevladina organizacija za cilj ima pomoć socijalno najugroženijim osobama, gde kako kaže, planira da volontira do poslednjeg atoma snage.

"Najveći uspeh? Kada sam posle toga videla Hameda kako hoda"

Anđela je otkrila i šta je bila njena najveća nagrada nakon doniranja kože.

- Najveći uspeh mi je bio kada je Hamed došao na moj rođendan, kada sam videla da stoji na nogama. Tada sam bila srećna i zadovoljna svime što se izdešavalo. Nisam se nadala da će se moja priča tako brzo proširiti, a iskreno, nisam ni htela to. Najvažnije je da se sve dobro završilo, i da sam dobila još jednu porodicu - zaključila je Anđela Lukačević.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Direktno.rs)