Foto: Lee Frost / robertharding / Profimedia

šta se ovo dešava?

Jedna od najvećih zemalja na svetu se cepa na dva dela?! Pazite samo šta se dešava, ovo je zastrašujuće! (VIDEO)

Zemlje poput Zambije i Ugande mogle bi jednog dana da imaju svoje obale ukoliko kopnena masa nastavi da se razdvaja

Objavljeno: 16.01.2025. 10:38h

Tek prošlog marta su naučnici otkrili formiranje novog okeana kako Afrika počinje da se deli, a sada nova studija sugeriše da se tektonska ploča ispod Indije možda deli na dva dela.

Indija je sedma najveća zemlja na svetu, odmah iza Australije, Brazila i Sjedinjenih Američkih Država. Smatra se da je površina Indije približno 3,287 miliona kvadratnih kilometara i, kad bi se podelila vertikalno, postala bi dve zemlje - svaka otprilike veličine Mongolije. Međutim, ne veruje se da se Indija deli vertikalno, već naučnici smatraju da se potencijalno razdvaja horizontalno, piše "Unilad".

Prošle godine su istraživači otkrili da su dva dela kopna, koji čine drugi najveći i drugi najnaseljeniji kontinent globusa - Afriku - počela da se razdvajaju, otvarajući put za čitav novi okean da prođe kroz taj rascep. Zemlje poput Zambije i Ugande mogle bi jednog dana da imaju svoje obale ukoliko kopnena masa nastavi da se razdvaja.

Prava fascinacija leži duboko ispod površine

Sada nova otkrića ukazuju da deo Indijske ploče možda prolazi kroz delaminaciju, geološki proces odvajanja ili ljuštenja gornjih slojeva litosfere, pri čemu vrelo stenje Zemljinog plašta ispunjava taj prostor.

Teorija je prvi put predstavljena na konferenciji Američke geofizičke unije koja je održana u decembru 2023. Studija pod nazivom "Cepanje i delaminacija indijskog litosferskog plašta tokom subdukcije ploče, jugoistočni Tibet" istražuje formiranje Himalaja.

Himalaji su impozantni planinski lanac koji se prostire kroz pet zemalja - Indiju, Pakistan, Nepal, Kinu i Butan. Prema Geološkom društvu, himalajski planinski lanac i Tibetanska visoravan formirani su kao rezultat kolizije između Indijske ploče i Evroazijske ploče koja je počela pre 50 miliona godina i traje i danas.

Ipak, prava fascinacija leži duboko ispod površine, gde tektonske sile koje deluju ostaju enigmatične, piše portal Thebrighterside.news.

Ideja o višestrukim cepanjima ploča

Za razliku od gustih okeanskih ploča, kontinentalne tektonske ploče su debele i plutaju, koje se odupiru “potapanju”, odnosno subdukciji u Zemljin plašt tokom sudara. Ova jedinstvena karakteristika dovela je naučnike do rasprave o ponašanju Indijske ploče u njenom stalnom sudaru sa Evroazijskom pločom.

Prema rečima autora nove studije, Sajmona Klemperera, geofizičara sa Stenforda, ideja o višestrukim cepanjima postala je toliko rasprostranjena poslednjih godina da se skoro pretvorila u “kućnu industriju” među naučnicima.

Studija, koju su predvodili Lin Liu, Danijan Ši, Klemperer i drugi saradnici, započela je istraživanjem nivoa helijuma prisutnog u izvorima u Tibetu i predstavila novu teoriju o pločama koje leže ispod planinskog lanca. Studija je otkrila da su nivoi helijuma viši u južnom Tibetu u poređenju sa severnim Tibetom, što sugeriše da se indijska tektonska ploča deli na dva dela ispod tibetanske visoravni.

Donji deo Indijske ploče se odvaja od gornjeg

Klemperer je godinama usmeravao svoju pažnju na region u severoistočnoj Indiji, blizu Butana, gde je zona subdukcije zakrivljena, što ga čini glavnim kandidatom za cepanje ploča. Ovaj region, kako ga on opisuje, mesto je gde stvari postaju posebno turbulentne. Njegova istraživačka ekspedicija uključivala je prikupljanje izotopskih merenja helijuma iz tibetanskih izvora. Ovi izvori pružili su ključne tragove, jer je helijum-3, laki izotop prisutan u prvobitnom sastavu Zemlje, ukazivao na prisustvo stena iz plašta. Suprotno tome, nedostatak helijuma-3 sugerisao je pojavu gasova iz zakopane kore.

Tokom mapiranja izvora pojavio se upadljivi obrazac. Južno od određene linije, izvori su pokazivali karakteristike kore, dok su oni severno od te linije pokazivali karakteristike plašta.

Snimanjem talasa potresa na brojnim seizmičkim stanicama, istraživači su uspeli da konstruišu slike podzemnih struktura. Jedna slika je otkrila dve različite “mase”, što sugeriše da se donji deo Indijske ploče odvaja od gornjeg dela.

U novijoj analizi koja je koristila drugačiji skup talasa potresa, dokazi su ukazivali na rascep na zapadnoj ivici delaminirane ploče. Zapadno od ovog prekida, donji deo Indijske ploče ostao je netaknut na dubini od oko 200 kilometara, dok je istočno - gde se ploča razdvojila - izgledalo kao da stenje plašta teče na dubini od približno 100 km.

Naše 3D prijemne funkcije S-talasa novim metodama otkrivaju orogenom-perpendikularno kidanje ili deformisanje Indijske ploče”, navodi se u studiji.

Tehnika funkcije prijemnika funkcioniše tako što koristi informacije iz teleseizmičkih zemljotresa kako bi prikazala strukturu Zemlje i njene unutrašnje granice.

"Ljušti se, a ne lomi na dva dela"

Dokaz o odvajanju gornjeg i donjeg sloja Indijske ploče na slici podzemnih struktura sugeriše da se Indijska ploča “podvlači” (subdukcija) ispod “klina plašta”. Klin plašta je geološki termin koji se odnosi na trouglastu ili klinastu oblast nekoliko desetina kilometara visoko u Zemljinom plaštu, koja se formira kada se jedna tektonska ploča podvlači ispod druge.

“Naše S-talasne prijemne funkcije objektivno mapiraju dubine do različitih granica između litosfere i astenosfere Indijske i Tibetanske ploče u značajnom regionu jugoistočnog Tibeta”, navodi se u studiji.

“Pretpostavljena granica između dve litosfere potvrđena je subjektivnijim mapiranjem promenljivih parametara i nezavisnim interpretacijama šava plašta na osnovu obrazaca degazacije plašta i severne granice zemljotresa ispod Moho diskontinuiteta”, dodaje se.

Tzv. Moho, odnosno Mohorovičićev diskontinuitet ili Moho-granica, granična je zona između Zemljine kore i gornjeg dela plašta.

U suštini, kako piše “Unilad”, ovo znači da bi se Indijska ploča oljuštila na dva dela, umesto da se prelomi na dva dela.

En Melcer, seizmolog Univerziteta Lihaj, ukazala je na značaj razumevanja kontinentalnih sudara, s obzirom na to da je gotovo svaka kopnena masa na Zemlji oblikovana takvim događajima. Ovo znanje ne samo da osvetljava naše moderne pejzaže, već nam pomaže i da procenimo opasnosti od zemljotresa duž drevnih rasednih linija.

Bonus video:

(Espreso/ Blic/ Prenela: T.M.)