Neverica! Danska reagovala nakon Trampovih najnovijih poteza oko Grenlanda: Spominje se vojska, ali i PSEĆE ZAPREGE

Vlada Danske predložila je kupovinu dva nova arktička istraživačka broda i povećanje broja patrola sa psećim zapregama kako bi pojačala vojno prisustvo na Grenlandu.

Pored toga, vlada je predložila nadogradnju aerodroma u Kangerlusuaku, bivšoj američkoj vojnoj bazi na zapadu Grenlanda, kako bi tu mogli da se rasporede borbeni avioni F35, prenosi Rojters.

Danska je već izdvojila 400 miliona dolara za pojačanje nadzora i obaveštajnih aktivnosti na Arktiku i u severnim delovima Atlantskog okeana pomoću dronova velikog dometa.

Ranije ove sedmice novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da SAD žele da preuzmu kontrolu nad teritorijom Grenlanda, koja je u sastavu Danske.

Premijer Grenlanda Mute Egede, koji se zalaže za njegovu nezavisnost, izjavio je da Grenland mora da ostane ujedinjen, istovremeno pozivajući žitelje Grenlanda da ne paniče.

Danska ima ograničene vojne kapacitete na Grenlandu, koji trenutno uključuju četiri broda, nadzorni avion i 12 patrola sa psećim zapregama.

Tradicija korišćenja psećih zaprega na Grenlandu datira još iz Drugog svetskog rata, pri čemu je patrola bila specijalizovana jedinica Kraljevske danske mornarice.

Zašto Tramp želi Grenland?

Ključne su klimatske promene

Ogromni ledeni pokrivači i glečeri Grenlanda brzo se povlače kako se Zemlja zagreva zbog ubrzanih klimatskih promena. To topljenje leda moglo bi omogućiti bušenje nafte i rudarenje minerala kao što su bakar, litijum, nikl i kobalt. Ovi mineralni resursi su ključni za brzo rastuće industrije koje proizvode turbine na vetar, dalekovode, baterije i električna vozila.

Zbog viših temperatura, oko 28.500 kvadratnih kilometara grenlandskih ledenih pokrivača i glečera se već otopilo u protekle tri decenije, što je površina otprilike veličine američke države Masačusets.

Potencijalno vredno nalazište minerala, ali i novi pomorski putevi

Danska vlada je 2023. objavila izveštaj u kojem je detaljno opisan potencijal Grenlanda kao bogatog nalazišta vrednih minerala. Arktičko ostrvo ima "povoljni uslove za formiranje rudnih naslaga, uključujući mnoge kritične sirove minerale".

Topljenje leda na Arktiku otvara i novu stratešku, geopolitičku prednost – kraće i efikasnije morske puteve. Na primer, plovidba Arktičkim morem od zapadne Evrope do istočne Azije je oko 40 odsto kraća u poređenju sa plovidbom kroz Suecki kanal. Brodski saobraćaj na Arktiku je već porastao za 37 odsto u protekloj deceniji, prema nedavnom izveštaju Arktičkog saveta.

Kina je pokazala značajno interesovanje za novu rutu kroz Arktik, a u novembru su se Kina i Rusija dogovorile da sarađuju na razvoju arktičkih pomorskih ruta.

"To je auto-put od Arktika do Severne Amerike"

Tramp je više puta nazvao klimatske promene "prevarom". Ali jedan od njegovih bivših savetnika za nacionalnu bezbednost, Robert C. O'Brajan, sugerisao je da je, između ostalog, upravo zbog posledica ovih promena Tramp zainteresovan da Grenland postane američka teritorija.

"Grenland je auto-put od Arktika pa sve do Severne Amerike, do Sjedinjenih Država", rekao je za Foks njuz.

"Strateški, to je veoma važno za Arktik, koji će biti kritično bojno polje budućnosti, jer kako klima bude toplija, Arktik će biti ruta koja može smanjiti upotrebu Panamskog kanala", dodao je on

Bonus video:

(Espreso/Agencije/Preneo: V.Š)