Ovo je razlog zbog kog Tramp po svaku cenu želi Panamski kanal! Sada je sve jasno, spominje se i vojna invazija!

Novoizabrani predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp želi da Amerika kontroliše Panamski kanal i nije isključio upotrebu vojne sile da preuzme plovni put koji su SAD vratile Panami pre više decenija.

Tramp je rekao da bi kontrola nad plovnim putem koji kroz Panamu spaja Atlantski i Tihi okean trebalo da se vrati Vašingtonu zato što Panama nameće “nepravedne, previsoke naknade” za američke brodove koji njime prolaze. Upozorio je da će, ako se one ne smanje nakon što on preuzme kancelariju 20. januara, zahtevati da se SAD odobri kontrola nad kanalom “u potpunosti, brzo i bez pitanja”. Tramp je ukazao i na rastući uticaj Kine oko kanala, što je “zabrinjavajući trend za američke interese” jer američka preduzeća zavise od kanala.

Iako je nejasno šta je podstaklo Trampovu nedavnu opsesiju Panamskim kanalom, neki republikanci su već dugo prigovarali zbog višedecenijskog sporazuma kojim je kanal predat pod kontrolu Paname. Kad se Ronald Regan kandidovao za predsednika, rekao je da je narod SAD “pravi vlasnik” kanala, piše “Njujork Tajms”.

- Mi smo ga kupili, mi smo platili za njega, mi smo ga izgradili – rekao je on u februaru 1976.

Šta je rekao Tramp?

"Naša mornarica i trgovina tretirani su na veoma nepravedan i nepošten način. Tedi Ruzvelt je bio predsednik SAD u vreme njegove izgradnje i razumeo je snagu pomorske moći i trgovine. Kada ga je predsednik Džimi Karter nesmotreno dao za jedan dolar, tokom svog mandata, njime je upravljala isključivo Panama, a ne Kina ili bilo ko drugi. Isto tako, Panami nije bilo dozvoljeno da SAD, njihovoj mornarici i korporacijama, koje posluju u našoj zemlji, naplaćuje previsoke cene i stope prolaza", naveo je Tramp na svojoj mreži "Istina".

Ali, buru je podigla njegova izjava početkom januara da ne može da isključi mogućnost upotrebe vojne sile ili ekonomske prinude, uključujući povećanje carina, kad je u pitanju preuzimanje kontrole nad Panamskim kanalom i Grenlandom – za koji je takođe izrazio interes.

Ko poseduje Panamski kanal?

Plovni put, koji su SAD završile 1914, vraćen je Panami prema sporazumu iz 1977. koji je potpisao predsednik Džimi Karter. Panama je preuzela punu kontrolu nad njim 1999. Nakon neuspešnog pokušaja Francuza da izgrade kanal, na kraju ga je napravila Amerika između 1904-1914, te upravljala njime nekoliko decenija.

SAD su takođe imale ulogu u stvaranju države Paname, piše “Tajms”. Na početku 20 veka, Panamska prevlaka bila je deo Kolumbije. Kada je Kolumbija odbila predloženi sporazum o kanalu, američka vlada je ohrabrila pobunu. Severne provincije Kolumbije su se otcepile, formirajući Republiku Panamu. Američka mornarica je potom sprečila kolumbijske trupe da uguše pobunu.

Američka kontrola nad kanalom stvorila je značajne tenzije sa Panamom i 1964. su izbili antiamerički protesti koji su doveli do ponovnih pregovora o sporazumima o kanalu. Karter i lider Paname Omar Efrain Torihos potpisali su 1977. sporazume koji su garantovali trajnu neutralnost kanala i predviđali da SAD predaju kontrolu Panami do 2000.

Panama je preuzela punu kontrolu 1999. i od tada upravlja rutom preko Panamske uprave za kanal.

"Bizaran splet okolnosti"

Kako piše “Tajms”, Karter, koji je umro 29. decembra, uvek je smatrao te sporazume svojim ključni dostignućem – a sada se dešava obrnuto.

- Bizarnim spletom okolnosti, sada imamo jednog predsednika koji fantazira o povraćaju kanala upravo u trenutku kad svet prepoznaje njegov transfer kao važan deo nasleđa jednog pokojnog predsednika – ukazao je Džejms Felouz, Karterov pisac govora koji je pratio predsednika na putu u Panamu 1978.

Glavni korisnici prolaza su SAD, Kina, Japan i Južna Koreja.

Procenjuje se da 5% globalnog pomorskog saobraćaja prolazi kroz Panamski kanal, a Uprava za Panamski kanal saopštila je u oktobru da je plovni put zaradio rekordne prihode od skoro pet milijardi dolara u prošloj fiskalnoj godini.

Kako je reagovala Panama?

Predsednik Paname Hose Mulino poručio je krajem decembra da Panamski kanal pripada njegovoj državi i da oko toga neće biti pregovora. On je tada istakao da "svaki kvadratni metar Panamskog kanala i njegove okoline pripada Panami i nastaviće da joj pripada i u budućnosti".

Istakao je da se američkim brodovima ne naplaćuju previsoke naknade i da tarife za plovila “nisu proizvoljno određene”.

Panamski zvaničnici ukazuju da sve zemlje plaćaju iste naknade, iako se one razlikuju u zavisnosti od veličine brodova. Naknade se utvrđuju na javnim sastancima Panamske uprave za kanal i uzimaju u obzir tržišne uslove, međunarodnu konkurenciju, kao i operativne i troškove održavanja, kako je rekao Mulino.

“Njujork tajms” ukazuje, međutim, da su tarife nedavno porasle usled teške suše i rekordno niskog nivoa vode u jezeru Gatun, glavnom hidrološkom rezervoaru za kanal, zbog čega su vlasti smanjile obim transporta kroz plovni put da sačuvaju slatku vodu iz jezera. Trampova portparolka je rekla da su SAD najveći korisnik kanala pa da zato to povećanje tarifa pogađa uglavnom njihove brodove.

Koja je uloga Kine?

Nakon Trampovih optužbi da je Panama dozvolila kineskim vojnicima da kontrolišu vitalnu brodsku rutu, Mulino je u četvrtak rekao da “nema kineskih vojnika u kanalu za ime Boga” i da je “svet slobodan da poseti kanal”.

“Tajms” piše da firma iz Hong Konga “CK Hačison holdings” upravlja dvema lukama na ulazu kanala, a neki stručnjaci su rekli da to kod SAD izaziva opravdanu zabrinutost u vezi konkurencije i bezbednosti. Direktor američkog programa Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) Rajan Berg rekao je da “CK Hačison” verovatno ima podatke o svim brodovima koji prolaze kroz kanal, dok “Tajms” navodi da Kina koristi svoje pomorske operacije za prikupljanje stranih obaveštajnih podataka i špijunažu.

- Mislim da ima razloga za brigu – rekao je on.

Portparolka kineskog Ministarstva spoljnih poslova je u utorak rekla da će Kina “kao i uvek poštovati suverenitet Paname” nad kanalom.

“Tajms” navodi da je Kina drugi najveći korisnik kanala nakon SAD i podseća da je Panama 2017. prekinula diplomatske veze sa Tajvanom i priznala ostrvo kao deo Kine.

Mogu li SAD da uspostave kontrolu nad kanalom?

Ne na lak način. Mulino je jasno rekao da kanal nije na prodaju i da je sporazumima uspostavljena njegova trajna neutralnost i “zagarantovano njegovo otvoreno i bezbedno funkcionisanje za sve nacije”.

Američki Senat je ratifikovao sporazume 1978.

Mik Malvejni, Trampov bivši šef osoblja, sugerisao je da su predsednikove provokacije samo deo pregovaračke taktike da se smanje tarife.

Ali, tu je i vojna opcija. Tramp bi, kao predsednik, mogao da naredi invaziju na Panamu koja, prema Ustavu, nema vojsku. Ali, stručnjaci odbacuju Trampove pretnje kao prazno zastrašivanje.

- Ako bi SAD želele da krše međunarodno pravo i ponašaju se kao (ruski predsednik) Vladimir Putin (koji je pokrenuo invaziju na Ukrajinu 2022), SAD bi mogle da izvrše invaziju na Panamu i povrate kanal. Niko to ne bi video kao legitiman čin, a to bi ozbiljno naštetilo ne samo njihovom imidžu, već i doprinelo nestabilnost kanala – rekao je Bendžamin Greda, direktor latinoameričkog programa Centra Vilson.

Bonus video:

Espreso/blic/TM