"Ne želi da se iseli niti da pronađe posao": Ispovest žene (70) koja izdržava sina od 50 godina, prekipelo joj

Granica između roditeljske ljubavi i preteranog popuštanja često je tanka i lako može biti zamagljena. Mnogi roditelji žele najbolje za svoju decu, ali s vremenom se može dogoditi da sami postanu zarobljeni u odnosu koji, iako temeljen na ljubavi, zapravo stvara nesamostalne odrasle osobe.

U jednoj takvoj situaciji našla se i 70-godišnja žena koja je iznela svoje dileme o 50-godišnjem sinu koji odbija da se osamostali i nađe posao. Zbog odnosa u kom ne zna kako da se postavi, iznela je svoje dileme na platformi za razmenu iskustava "Quora".

"Moj 50-godišnji sin još uvek ne želi da se iseli niti da pronađe posao. Ja sam ta koja finansira apsolutno sve. Ne obavlja čak ni kućne poslove. Imam 70 godina i želim da se u miru penzionišem. Šta da radim?" upitala je ona.

Iako je većina učesnika diskusije odgovorila da je za ovo pitanje već kasno, bilo je i korisnih saveta koji ukazuju na činjenicu da roditelji često svojim ponašanjem doprinose stvaranju nezdravih odnosa, pa od zdrave dece nesvesno stvaraju nesamostalne, zavisne odrasle osobe.

"Živela sam u luksuznom dvosobnom stanu, a mom sinu se tu toliko dopalo da je došao u posetu i samo ostao. Na kraju sam oglasila stan za prodaju (zbog visokih troškova održavanja koje sam morala da plaćam) i rekla mu da se selim. Pitao me, zapanjeno, gde će on?! Rekla sam mu da ne znam. Spomenula sam i da bi možda trebalo da pronađe cimera za početak. Prihvatio je tu ideju i napravio plan. Oboje smo bez problema nastavili sa svojim životima. Dakle, vaš sin još uvek može stati na svoje noge!", napisala je jedna korisnica.

"Izbacite ga iz kuće"

Jedna učesnica diskusije na primeru iz sopstvene porodice objasnila je ovoj majci zašto je sama kriva za nezavidnu situaciju sa sinom.

"Draga gospođo, vaš sin se verovatno nikada neće iseliti niti će pronaći posao. Zašto bi? Izgleda da mu pružate sve što mu je potrebno i vrlo verovatno će naslediti sve za šta ste se vi mukotrpno trudili. I moji roditelji su pravili greške. Kad smo se tek doselili u Ameriku, mama je često govorila da ne razume zašto ovde roditelji decu izbacuju iz kuće kad napune 18 godina. Smatrala je to najokrutnijom stvari koju roditelj može da uradi," prisetila se, pa dodala:

"Možda je duboko u sebi bila usamljena i zavisna od te povezanosti s nama, ali činjenica je da je ceo život pokušavala da 'pomogne' mom bratu da postane samostalan odrasli čovek. On se pak drogirao i neprestano ulazio i izlazio iz zatvora te nikada nije zadržao posao duže od nekoliko meseci. Bio je verbalno nasilan, razbijao joj automobile, drogirao se u njenoj kući, dovodio žene. Nije je poštovao, samo ju je iskorišćavao. Ona je verno prihvatala njegove pozive iz zatvora, slala mu novac i čak pomagala u odgoju njegove ćerke jer ni on ni njegova bivša supruga nisu imali volje da se brinu o detetu.

"Postao je beskućnik"

Ali, volela ga je. Bio je njen miljenik. Učinila je sve da pokuša da ga popravi. Verovala je da je to njena dužnost kao majke. Stalno ju je izluđivao od brige, a ona je imala visok pritisak. Preživela je više moždanih udara, a zdravlje joj se pogoršavalo. Na kraju ga je prijavila kao njegovatelja kako bi mogao dobijati platu za brigu o njoj. To je bio jedini posao koji je uspeo da zadrži. Iscrpeo ju je i na kraju je doživela srčani udar i umrla. Završio je kao beskućnik, na ulici. Trebalo mu je gotovo četiri godine vrlo teškog života da se sabere. Živeo je na ulicama jer nije znao kako da bude samostalan."

"Vi mu nanosite više štete nego koristi"

Potom je ova ćerka i sestra napisala da je volela brata, ali da je odbila da mu pomogne, za njegovo dobro.

"Volela sam brata, ali sam odbila da mu pomognem. Volela sam ga na distanci, prihvatala njegove pozive i govorila mu da ga volim te ga pitala je li spreman da ide na rehabilitaciju. Odbijao je! Govorio je da to nije problem, već mu samo treba smeštaj. Ha! Na kraju je shvatio koliko je propao, pa je ipak otišao na lečenje i danas je 'čist'. Živi u stanu za izlečene zavisnike. Uči da brine o sebi. Da, sa 53 godine. Jednostavno je morao da nauči da bude odgovoran za sebe jer ga više niko nije hteo uzdržavati. Zato mnogi roditelji svoju decu podstiču na rani odlazak od kuće ili im barem počnu naplaćivati kiriju. To nije okrutno, niti je to zato što su loši i sebični roditelji. To je učenje dece da doprinose zajednici i ne budu paraziti kroz život. Dakle, da odgovorim na vaše pitanje šta biste trebalo da učinite – izbacite ga iz kuće i prestanite mu popuštati. Vi mu nanosite više štete nego koristi," zaključuje ova učesnica diskusije.

Bonus video_

(Espreso/Moje vrijeme/M.L.)