jezivo!
Žena Bašara al-Asada umire, teško je bolesna, lekari joj daju 50% šansi da preživi: Objavljeni stravični detalji!
Njen otac, Favaz Akhras, brinuo se o svojoj ćerki u Moskvi, a izvori, koji su u bliskom kontaktu sa njenom porodicom rekli su da je njen otac veoma loše zbog ćerkinog stanja
Supruga svrgnutog sirijskog predsednika Sirije Bašara al Asada, Asma, suočava se sa teškom borbom protiv leukemije, a lekari joj daju samo 50 odsto šansi da preživi. Izvori bliski porodici tvrde da je Asma već nekoliko nedelja u Moskvi na lečenju.
Pre samo nekoliko dana se pisalo da Asma al Asad želi razvod od svog supruga, a njena bolest i potencijalni razvod mogu imati značajan uticaj na međunarodne odnose i političku dinamiku, posebno u kontekstu sankcija i njenog britanskog državljanstva.
Pretpostavlja se da se Ami leukemija dijagnostikovana u maju vratila nakon kratkog perioda remisije.
Njen otac, Favaz Akhras, brinuo se o svojoj ćerki u Moskvi, a izvori, koji su u bliskom kontaktu sa njenom porodicom rekli su da je njen otac veoma loše zbog ćerkinog stanja.
- Asma umire - rekao je izvor koji je poslednjih nedelja direktno razgovarao sa porodicom.
- Ona ne može da bude u istoj prostoriji ni sa kim zbog njenog stanja - dodao je.
Razvod kao karta za London
Kruže glasine da Asma razmatra razvod od svog supruga kao "preduslov" za povratak u London, ali i zbog nezadovoljstva uslovima života u Moskvi. Međutim, britanske vlasti su potvrdile da je njoj zbog sankcija blokiran od povratka u Veliku Britaniju.
Iako ruske vlasti razmatraju njenu molbu za odlazak, britanski ministar spoljnih poslova, David Lami, insistira da ona "nije dobrodošla u Velikoj Britaniji".
Analitičari pokazuju zabrinutost za njenu sigurnost u Moskvi, opisujući njen život kao "zlatni kavez" pod kontrolom predsednika Putina.
Ko je Asma al Asad?
Asma Favaz Al Asad rođena je 11. avgusta 1975. godine u Londonu u uglednoj sirijskoj porodici. Otac, Favaz al Akhras, bio je lekar, a majka, Sahar, diplomirani inženjer. Asma je odrasla u Britaniji, gde je stekla visoko obrazovanje, diplomirala je informatiku na prestižnom "Kings College" u Londonu 1996. godine. Nakon toga, planirala je da nastavi studije na Harvardu, ali je 2000. godine, tokom posete Damasku, upoznala Bašara Al Asada. Ubrzo su se zaljubili, a samo nekoliko meseci nakon njihovog susreta, Asma je odlučila da se preseli u Siriju. Brak sa Bašarom, koji se dogodio krajem 2000. godine, usledio je ubrzo nakon smrti njegovog oca, Hafeza Al Asada, što je izazvalo iznenađenje u javnosti, jer je malo ljudi bilo svesno da Bašar ima partnerku.
Brak sa Asmom, obrazovanom i modernom ženom sa Zapada, viđen je kao pozitivan znak, s obzirom na to da je ona bila iz sunitske porodice, dok je Bašar bio alavit. Njen dolazak u Siriju označio je početak novog, modernog imidža porodice Asad, što je ujedno bila i reakcija na tradicionalne političke vrednosti koje su dominirale u zemlji.
Uključivanje u javni život i društvene inicijative
Nakon preseljenja u Siriju, Asma Al Asad se ubrzo angažovala u različitim društvenim i humanitarnim projektima. Putovala je po sirijskim selima, učestvujući u brojnim inicijativama koje su se bavile obrazovanjem, zdravljem i kulturnim razvojem. Takođe, postala je zaštitnica mnogih dobrotvornih organizacija i kulturnih centara, što je izazvalo pozitivne reakcije u međunarodnim medijima. 2010. godine, "Vogue" je objavio članak u kojem je Asmu opisao kao "najmagnetičniju prvu damu", ističući njen stil, obrazovanje i harizmu.
Iako je imala sve atribute da bude međunarodno prepoznata i obožavana ličnost, njen imidž je počeo da se menja 2011. godine, kada je izbio građanski rat u Siriji. Asma je postala meta kritika zbog svojih političkih stavova i uloge u režimu svog muža. Na Zapadu je počelo da se piše o njenoj povezanosti s vladavinom, a mnogi su postavili pitanje da li je ona bila u potpunosti svesna nasilja koje je režim sprovodio protiv opozicije.
Građanski rat i kontroverze
Početak sirijskog građanskog rata 2011. godine promenio je i percepciju Asme Al Asad na Zapadu. Mnogi su počeli da se pitaju da li je ona svesna ili čak podržava represiju koju je režim sprovodio protiv opozicije. U to vreme, strani mediji su objavljivali izveštaje u kojima je Asma optuživana da je odgovorna za nasilje koje je pogodilo civile. Iako su neki tvrdili da ona nije bila potpuno informisana o zločinima režima, drugi su smatrali da je ona aktivno učestvovala u donošenju odluka.
U martu 2012. godine, "The Guardian" je objavio tekst u kojem se navodilo da je Asma podržala vojnu akciju u Homsu, gde je poginulo nekoliko civila, uključujući dva stranaca - francuskog novinara Remija Ošlika i američku novinarku Meri Kolvin. Ove informacije izazvale su dodatne kontroverze, što je kulminiralo odlukom Evropske unije da zamrzne njenu imovinu i zabrani joj ulazak u mnoge zemlje. Iako je izgubila podršku mnogih zapadnih nacija, Asma je ostala uz svog muža tokom ratnih godina, što je dodatno zaoštrilo njen imidž u međunarodnim okvirima.
Odbijala da napusti Siriju
Iako su joj ponuđeni azil i finansijska sigurnost u inostranstvu, Asma je ostala u Siriji, izjavivši da ne može da zamisli život ni u jednoj drugoj zemlji. "Ne vidim sebe nigde drugde osim u Siriji", rekla je jednom prilikom, odbijajući ponudu da napusti domovinu. Kasnije, izvori su izveštavali da je postala ključna figura u stvaranju mreže političkog uticaja koja je pomagala režimu da opstane tokom rata, kao i u usmeravanju resursa u interesu porodice Asad. Njen javni imidž u zapadnim medijima bio je u velikoj meri oblikovan kao rezultat političkih i vojnih akcija njenog supruga, te je ona bila često kritikovana zbog toga što je bila smatrana suučesnicom u zločinima režima.
Bonus video: