Rat u Ukrajini, ilustracija, Foto: sergei bobylev sputnik kremlin pool photo via ap, AP Photo Vadim Ghirda, EPA UKRAINE PRESIDENTIAL PRESS SERVICE, Printscreen/Institute for the Study of War

novi zemljotres!

Zemljotres! Totalni haos, Rusima krenula para na uši, najnoviji razvoj situacije: Ovo nimalo nije naivno, gori sve!

On je upozorio da takve akcije SAD mogu da doveduUkrajina, ilustracija do pravnih akcija Rusije

Objavljeno: 25.12.2024. 18:19h > 19:28h

Kremlj je danas saopštio da milijarda dolara, koju je Vašington navodno poslao Ukrajini preko Svetske banke, a pokrivena je profitom od zamrznute ruske imovine, predstavlja svojevrsnu krađu.

''Ovaj novac nam je ukraden. A te rezerve koje su blokirane, one su takođe blokirane apsolutno nezakonito. To je suprotno svim normama i pravilima", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

On je upozorio da takve akcije SAD mogu da dovedu do pravnih akcija Rusije, koja će, kako je rekao, ''iskoristiti svaku priliku da zaštiti svoja prava i svoja imovinska prava'', prenosi Rojters.

Dmitrij Peskovfoto: EPA-EFE/MAXIM SHIPENKOV

Ukrajinski premijer Denis Šmihal je u utorak objavio da je ta zemlja od SAD dobila milijardu dolara od zamrznute ruske imovine, a da je to istovremeno prvi deo od 20 milijardi dolara koje je Vašington obećao Kijevu.

U odvojenoj izjavi, Šmihal je rekao da je Kijev od Velike Britanije i Japana takođe dobio milijardu dolara, a ta tranša je izdvojena pod garancijama vlada ovih zemalja u okviru DPL programa Svetske banke.

Rusija ranije obećala da će odgovoriti na "krađu".

EU se obavezala da će uložiti dodatnih 20 milijardi dolara u fond, dok će članice G7 Britanija, Japan i Kanada dodati još 10 milijardi dolara, za ukupno 50 milijardi dolara koje će teoretski biti otplaćene tokom 40 godina.

Zajam je finansiran kamatama zarađenim od imobilizovane ruske imovine.

Procenjuje se da su 300 milijardi dolara koje pripadaju Ruskoj banci zamrznuli SAD i njihovi saveznici nakon eskalacije sukoba u Ukrajini u februaru 2022.

- Očekujemo da će sva suverena ruska imovina biti konfiskovana i iskorišćena za obnovu Ukrajine - napisao je Šmigal juče u objavi na Iksu.

Denis Šmigalfoto: Profimedia

Ukrajinska vlada, vojska i javne službe u potpunosti zavise od strane pomoći od 2022. godine, a troškovi održavanja sukoba sa Rusijom doveli su finansije zemlje u nered. Prošlog meseca ukrajinski lider Volodimir Zelenski potpisao je zakon o budžetu za sledeću godinu. Predviđa prihode od 49 milijardi dolara i rashode od 87 milijardi dolara, ukupan deficit od 37 milijardi dolara.

Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorio je da će zaplena ruske imovine potkopati globalno poverenje u SAD i njihove saveznike, dok je Kremlj više puta osuđivao zamrzavanje imovine kao "krađu" i tvrdio da bi privlačenje tih sredstava bilo nezakonito i da bi postavilo opasan presedan.

Lavrov se takođe oglasio tokom dana, tema bila potencijalni mir. Imao svašta da kaže

Neće biti lako rešiti sukob u Ukrajini, ali Moskva ne okreće leđa pregovorima, već očekuje ozbiljne i konkretne predloge, poručio je onv za emisiju "60 minuta".

"Ne gajimo iluzije o lakoći rešenja situacije u Ukrajini", istakao je ruski ministar i naglasio da je okončanje ukrajinske krize povezano sa uređenjem bezbednosne situacije u celoj Evropi.

Šef ruske diplomatije je pozvao na rad na konačnom, potpunom, pravno obavezujućem rešenju situacije u Evropi, uključujući ukrajinsku krizu.

Takođe, nastavio je ministar, Rusija ne gaji iluzije da će s dolaskom Donalda Trampa na vlast u SAD istog momenta i zasigurno početi pregovori o Ukrajini.

Stav Rusije je jasan – ona ne postavlja uslove već zahteva da se ispuni ono što je već više puta dogovoreno, naglasio je ministar.

Na Zapadu govore isključivo o primirju koje bi Kijevu dalo mogućnost da obnovi snagu, ali Moskva se primirjem ne bi zadovoljila, dodao je Lavrov.

Govoreći o rizicima upotrebe nuklearnog oružja, Lavrov je istakao da Moskva ne želi da "podgreva to pitanje", ali ni ne savetuje da se testira njeno strpljenje kada je u pitanju zaštita nacionalnih interesa.

Sergej Lavrovfoto: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

"Ko ima uši, neka čuje", poručio je Sergej Lavrov.

Pritom, ruski ministar je podsetio da su na inicijativu Rusije 2021. godine predsednik RF Vladimir Putin i SAD Džozef Bajden, a zatim i lideri svih pet nuklearnih država i stalni članovi Saveta bezbednosti razgovarali o upotrebi nuklearnog oružja i da je tada istaknuto da u ratu s primenom takvog oružja ne može biti pobednika, te ga stoga nikada ne treba ni započeti.

Prema njegovim rečima, Rusija je spremna da uradi sve kako građani SAD i drugih zapadnih zemalja "ne bi trošili novac s kojim sada oskudevaju na bunkere". Na ovaj način je prokomentarisao izveptaje medija o toma da u Americi i zapadnim zemljama neki stanovnici već grade bunkere u slučaju nuklearnog rata.

Govoreći o napadima Ukrajine na rusku teritoriju, Lavrov je istakao da Moskva ne mora nužno odmah da odgovori na napade – ponekad je bolje izmeriti sedam puta, ali udariti jednom, ali da to bude zasvagda.

"Nije potrebno da se reaguje odmah posle razbojničkog napada na Kazanj, Kursku oblast, Brjansku ili Belgorodsku. Ne treba reagovati odmah sledećeg jutra. Može se i malo sačekati, mi smo ljudi strpljivi. Nekad je, znate, potrebno sedam puta izmeriti i jednom preseći. Ali valjalo bi tako izmeriti da kad se preseče bude potpuno", rekao je Lavrov.

Ruski udari poslednjih meseci naneli su značajnu štetu ukrajinskoj vojnoj mašini, primetio je Lavrov.

Na pitanje da li ga je uhvatila praznična euforija i da li mu je "raspoloženje novogodišnje", Lavrov je rekao da je ipak "borbeno".

Ministar je primetio da mnogi eksperti smatraju da se od Kijeva i Zapada na Novu godinu i Božić može očekivati "sve" i da su akcije Ukrajine direktno kršenje svih antiterorističkih konvencija.

"Što se tiče stalnih terorističkih manira kojima pribegava kijevski režim, namerno gađajući čisto civilne ciljeve, stambene zgrade, bolnice, klinike, prodavnice, mesta okupljanja i odmarališta ljudi – to je nečuveno, to je direktno kršenje svih antiterorističkih konvencija, svih rezolucija Saveta Bezbednosti UN na ovu temu", naveo je ministar.

Govoreći o sastanku ruskog predsednika Vladimira Putina i slovačkog premijera Roberta Fica, Lavrov je rekao da su razgovarli o varijantama koje bi omogućile da ruski gas dođe do zainteresovanih država Istočne i Centralne Evrope.

Bonus video:

(Espreso/Agencije/Preneo: V.Š)