Bivši lekar sa VMA otkrio čime se Srbi najviše truju: Ovu namirnicu preskočite jer je puna otrova

Hemijski zagađivači hrane, među koje spadaju i ostaci pesticida, tek su na trećem mestu rizika od zagađenja hrane, kaže dr Miodrag Jovanović, klinički toksikolog i nekadašnji načelnik Toksikološko-informacionog odseka na Vojnomedicinskoj akademiji.

Ova informacija zvuči ohrabrujuće, posebno posle plasiranih vesti da se 70 odsto hrane u Srbiji tretira pesticidima, za koje, navodno, nismo sigurni kakve posledice imaju po zdravlje ljudi i okolinu.

Ova tema koja se godinama u Srbiji eksploatiše najčešće u vreme kada rano povrće stiže na pijace i dalje nije dovoljno razjašnjena niti imamo istraživanja koja bi potrošače konačno uverila šta je prava istina.

Na pitanje kakve zdravstvene posledice mogu imati građani ukoliko se hrane povrćem i voćem koje sadrži ostatke pesticida u većim količinama od maksimalno dozvoljenih (MDK) dr Jovanović kaže da ima dokaza da posledice mogu biti štetne.

– Dugogodišnjim eksperimentalnim ispitivanjima na životinjama, ali i praćenjem štetnih efekata pesticida na ljudski organizam pokazano je da hronično i višegodišnje unošenje njihovih ostataka preko hrane može imati štetan uticaj na zdravlje ljudi. Međutim, rezidui ili ostaci pesticida u hrani, čak i u povećanim koncentracijama ne mogu dovesti do značajnih akutnih trovanja kod ljudi – ističe dr Jovanović.

Upitan da li je u Srbiji uočen porast trovanja zbog unošenja „prljave” hrane, on kaže da u poslednjih nekoliko godina u ovoj ustanovi nije bilo slučajeva akutnog trovanja reziduima pesticida iz hrane. Uvidom u godišnje izveštaje Nacionalnog centra za kontrolu trovanja beleži se pad broja čak i namernih trovanja pesticidima na radnom mestu.

Sagovornik ističe da najčešći uzroci trovanja hranom nisu vezani za hemikalije i njihovo prisustvo u hrani, već za higijenski neispravnu hranu, što izlazi iz domena toksikologije.

U poslednjoj polemici o bezbednosti hrane u Srbiji iz Uprave za zaštitu bilja uveravaju da su pesticidi pod kontrolom u Srbiji, a kao dokaz navode da od 2007. godine nijedna pošiljka hrane proizvedene u našoj zemlji nije vraćena iz inostranstva. Da li je baš tako?

Ako jeste, onda smo ostali bez pravog odgovora šta se dogodilo tačno pre godinu dana kada je iz Rusije vraćen kontigent od 60 tona jabuka sa navodno previsokim koncentracijama ostataka pesticida u njima. I zbog čega su nas Rusi još 2011. godine upozorili da, ukoliko želimo tamo da izvozimo, moramo da uskladimo tretiranje voća hemikalijama sa njihovim propisima. Šta god da je pravi odgovor, nedostaje nam sistemska kontrola i pravi odgovori koji se neće baviti nagađanjem.

Dotle se jedino možemo osloniti na obimna i ozbiljna istraživanja koja sprovodi Evropska unija, preko Evropske agencije za bezbednost hrane. Najnovije istraživanje tako je sprovedeno u 27 zemalja EU, a kontrolisano je oko 77.000 uzoraka i oko 500 različitih vrsta hrane. Ceo projekat urađen je u cilju kontrole i sprovođenja evropskog zakonodavstva u ovoj oblasti, ali takođe daje odgovore potrošačima u kojim namirnicama ima najviše ostataka pesticida.

– Rezultati su pokazali da je u 1,6 odsto ukupnog broja uzoraka pronađeno više od maksimalno dozvoljene koncentracije ostataka pesticida. U nekima je bilo više u nekima manje, pa su tako neslavno prvo mesto zauzele žitarice – ovas, a onda i zelena salata sa 3,4 odsto uzoraka koji su premašili granicu. Jabuke su po evropskom istraživanju zauzele četvrto mesto po zagađenosti, dok ih SAD u svojim poslednjim istraživanjima svrstavaju na prvo mesto liste „najprljavijih” proizvoda, to jest poljoprivrednih proizvoda sa najviše ostataka pesticida. Osim jabuka, u vrhu liste „prljavih” su celer (koji je godinama bio na prvom mestu) i čeri paradajz – objavila je u svom poslednjem istraživanju Američka organizacija za zdravstvenu bezbednost potrošača Environmental Working Group (EWG).

Pesticidi i njihova štetnost po zdravlje ljudi okupiraju javnost i u drugim zemljama. Moglo bi se reći da je strah od pesticida dominantan kada je reč o bezbednosti hrane, iako sva istraživanja pokazuju da ima mnogo više razloga za strah od bakteriološke neispravnosti i nehigijene u proizvodnji.

Nemački zavod za procenu rizika je u poslednjem istraživanju javnog mnjenja objavio podatke o tome kako građani doživljavaju ovu temu i čega se najviše plaše. Ovo istraživanje je dalo vrlo zanimljive odgovore koji će, kako se navodi, biti upotrebljeni i u unapređivanju propisa.

I Nemci, ako je suditi po rezultatima ove studije, znaju malo o pesticidima i njihovim ostacima u hrani. Ipak, 70 odsto anketiranih smatra da su ostaci pesticida u poljoprivrednim proizvodima zabranjeni, čak i kada ne premašuju maksimalno dozvoljene količine.

Anketa je, između ostalog, pokazala da građani pesticide obično smatraju rizičnim i štetnim za ljude ili životnu sredinu, čak i kada se koriste na odgovarajući način. I dok 28 odsto potrošača smatra da su hemikalije koje se koriste u dozvoljenim količinama bezopasne za ljude i okolinu, 72 odsto anketiranih u to ne veruje i smatra ih rizičnim. Rezultat je sličan i kada je reč o šteti koju mogu naneti ljudima, pa čak 67 odsto građana smatra da je rizik od pesticida ozbiljan, baš kao i od GMO, konzervansa, veštačkih aroma i ukusa.

Jedno od pitanja u ovoj studiji, koja je takođe potvrdila da se građani o pesticidima najviše informišu iz medija (ne iz eventualnih ličnih iskustava ili zdravstvenih problema koje su imali), bilo je i koje voće je, prema njihovom mišljenju, najviše „kontaminirano” pesticidima.

Čak 21 odsto je je odgovorilo da su to jabuke, a onda slede grožđe, paradajz, citrusi, paprika, zelena salata. Na poslednjem mestu je šargarepa, za koju je glasalo tek dva odsto anketiranih.

Bonus video:

(Espreso / Politika/Prenela:M.S.)