Eksplodirala prodaja nuklearnih bunkera nakon ovog Putinovog poteza! Usijali se telefoni, daju se masne sume, a...

Kada su Bernard Džouns i njegova supruga Doris izgradili svoj dom iz snova, nisu se suzdržavali. Bazen sa pećinom i vodopadom za vruće letnje dane. Kućni bioskop za ugodne zimske noći. Voćnjak za berbu u jesen. I ogroman podzemni bunker u slučaju katastrofe.

“Svet ne postaje bezbednije mesto”, kaže on. “Želeli smo da budemo spremni.”

Ispod neupadljivog metalnog otvora u blizini privatnog košarkaškog terena, skriveno je stepenište koje vodi do soba pod zemljom, sa krevetima za oko 25 osoba, kupatilima i dve kuhinje, sve podržano samodovoljnim izvorom energije.

Sa vodom, strujom, čistim vazduhom i hranom, osećali su se spremnim za svaku katastrofu, čak i nuklearnu eksploziju, u svom domu u unutrašnjosti Kalifornije.

“Da je došlo do nuklearnog udara, da li biste radije otišli u dnevnu sobu ili u bunker? Da ga imate i vi biste otišli tamo”, kaže Džouns, dodajući da je nevoljno prodao kuću pre dve godine.

Globalni lideri iz oblasti bezbjednosti upozoravaju da nuklearne pretnje rastu jer je potrošnja na oružje prošle godine porasla na 91,4 milijarde dolara. Istovremeno, prodaja privatnih bunkera je u porastu širom sveta, od malih metalnih kutija do ekstravagantnih podzemnih vila.

Kritičari upozoravaju da ovi bunkeri stvaraju lažnu percepciju da se nuklearni rat može preživeti. Oni tvrde da se ljudi, koji na taj način planiraju preživeti atomsku eksploziju, ne fokusiraju na stvarne i trenutne opasnosti od nuklearne pretnje i kritičnu potrebu za zaustavljanjem širenja oružja za masovno uništenje.

Vladini stručnjaci za katastrofe kažu da bunkeri nisu potrebni. Vodič Federalne agencije za vanredne situacije (FEMA) na 100 stranica, o reagovanju na nuklearnu detonaciju, fokusira se na to da stanovnici uđu u zatvoren prostor i ostanu u njemu, idealno u podrum, te da budu podalje od spoljnih zidova barem jedan dan. Ti postojeći prostori mogu pružiti zaštitu od radioaktivnih padavina, navode iz ove agencije.

Ipak, kupci kažu da bunkeri sve više nude osećaj sigurnosti. Predviđa se da će tržište američkih skloništa od bombi i padavina porasti sa 137 miliona dolara prošle godine na 175 miliona dolara do 2030. godine, prema izveštaju o istraživanju tog tržišta kompanije „BlueWeave Consulting“. U izveštaju se navodi da glavni faktori rasta uključuju "rastuću pretnju od nuklearnih ili terorističkih napada ili građanskih nemira".

Izgradnja bunkera

“Ljudi se osećaju nelagodno i žele bezbedno mesto za smeštaj svoje porodice. I imaju stav da ga je bolje imati a ne trebati, nego da ga nemaju kada zatreba“, kaže Bob Habard, izvršni direktor kompanije „Atlas Survival Shelters“. Za svoju fabriku bunkera, u Sulfur Springsu u Teksasu, on tvrdi da je najveća takva na svetu.

Habard je rekao i da su zatvaranja zbog kovida, ruska invazija na Ukrajinu i izbijanje rata između Izraela i Hamasa podstakli prodaju.

Dodaje da mu je telefon zvonio bez prestanka nakon što je Rusija 21. novembra prvi put upotrebila eksperimentalnu hipersoničnu balističku raketu u napadu na Ukrajinu.

Četiri osobe su na kraju kupile bunkere u jednom danu, a više njih je naručilo vrata i druge dijelove za skloništa koja su već gradili.

Habard navodi da su njegovi bunkeri izgrađeni za sve katastrofe.

"Dobri su za sve, od tornada preko uragana do nuklearnih eksplozija, od pandemije do erupcije vulkana", kaže on, pokazujući rukama prema ogromnom skladištu u kojem se gradi više od 50 različitih bunkera.

Uz napunjenu sačmaricu na dohvat ruke i metalne mrežaste prozore koji služe kao štitnici za blokiranje molotovljevih koktela, Habard kaže da je osnovao kompaniju nakon što je pre 10 godina izgradio sopstveni bunker. Kaže da ga ljudi koji ga pozivaju ispituju o cenama i instaliranju.

Cene njegovih proizvoda kreću se od 20.000 do više miliona dolara, u proseku 500.000 dolara, a mogu da budu postavljeni bilo gde. Kaže da većinu dana proda barem jedan bunker.

Prema Habardovom scenariju sudnjeg dana, globalne tenzije mogle bi dovesti do Trećeg svetskog rata, situacije koju je spreman preživjeti.

“Dobre vesti o nuklearnom ratu”, rekao je, “ako ih uopšte ima, su da je veoma moguće preživeti ako ne poginete u početnoj eksploziji.”

To nije pogrešno, kažu stručnjaci američke vlade za spremnost za katastrofe.

„Želite da se sklonite u svoju najsnažniju zgradu“

“Izlaganje padavinama je u potpunosti moguće sprečiti jer je to nešto što se događa nakon detonacije”, kaže Bruk Badmajer, stručnjak za zaštitu od radijacije u Nacionalnoj laboratoriji „Lawrence Livermore“, gdee američka vlada dizajnira nuklearno oružje.

Badmajer i njegove kolege imaju zadatak da procijene šta bi se moglo dogoditi nakon napada i kako najbolje preživeti. „Doći će do prilično očiglednog događaja nuklearne eksplozije, velikog oblaka. Dakle, samo ulazak unutra, dalje od mesta gdje te čestice padaju, može zaštititi vas i vašu porodicu.”

Badmajer i drugi koji rade u američkoj vladi pokušavaju naučiti Amerikance - koji su se prije nekoliko decenija sakrivali ispod stolova tokom vežbi nuklearnih napada - o tome kako da reaguju.

Nakon smrtonosne i zaglušujuće eksplozije, snažnog bleska i formiranje oblaka u obliku pečurke, potrebno je oko 15 minuta da radioaktivne padavine stignu do onih koji su 1,6 kilometara ili više udaljeni od nulte tačke, kaže Majkl Dilon, naučnik iz Nacionalne laboratorije „Lawrence Livermore“.

“To će bukvalno biti pesak koji vam pada na glavu, a vi ćete hteti da se izvučete iz te situacije. Želite da se sklonite u svoju najsnažniju zgradu”, rekao je. Modeli njegove organizacije procjenjuju da će ljudi možda morati ostati u zatvorenom prostoru dan ili dva pre nego što dođe do evakuacije.

Vladini napori da edukuje javnost pojačani su nakon što je lažna uzbuna o nadolazećoj raketi izazvala raširenu paniku na Havajima 2018. godine.

U upozorenju za hitne slučajeve, koje je poslato na mobilne telefone u CELOJ državi, nešto PRE 8:10 ujutro, pisalo je: „PRETNJA BALISTIČKOM RAKETOM U BLIZINI HAVAJA. POTRAŽITE ODMAH SKLONIŠTE. OVO NIJE VEŽBA.”

Narednih 40 minuta nastala je gužva u saobraćaju, radnici su ulazili i izlazili iz zgrada, porodice su se sklanjale u kupatila, studenti su se okupljali u teretanama, vozači su blokirali tunele, sve u pokušaju da potraže sklonište, bez jasne ideje šta reći „potražite odmah sklonište” zapravo znače.

Federalna vlada ima vodič za pripremu građana za nuklearni napad koji savjetuje ljudima da pronađu podrum ili centar velike zgrade i tamo ostanu, eventualno nekoliko dana, dok ne dobiju vest o tome gde da idu dalje.

“Nežno pročešljajte dlaku svog ljubimca kako biste uklonili sve čestice”, piše u vodiču, uz napomenu da 15-minutna pauza između bombe i padavina omogućava “dovoljno vremena da se može sprečiti značajno izlaganje radijaciji”.

Džefri Šlegelmilh, koji rukovodi Nacionalnim centrom za pripravnost na katastrofe na Univerzitetu Kolumbija, kojeg podržava FEMA, kaže da "scenariji nuklearne detonacije nisu sve ili ništa".

Ako eksplodira mala količina oružja, a ne izbije sveopšti rat, rekao je on, sklanjanje u veliku zgradu kako bi se izbjegle padavine moglo bi spasiti živote.

"Podzemni bunkeri neće zaštititi ljude"

Zagovornici protiv nuklearnog oružja kritikuju bunkere, skloništa ili bilo kakav nagoveštaj da se nuklearni rat može preživeti.

"Bunkeri, zapravo, nisu alat za preživljavanje nuklearnog rata, već sredstvo koje omogućava stanovništvu da psihološki podnese mogućnost nuklearnog rata", ksže Ališa Sanders-Zejkr iz Međunarodne kampanje za ukidanje nuklearnog oružja.

Ona radijaciju naziva "jedinstveno užasnim aspektom nuklearnog oružja" i napominje da čak ni preživljavanje padavina ne sprečava dugotrajne, međugeneracijske zdravstvene krize. “U konačnici, jedino rešenje za zaštitu stanovništva od nuklearnog rata je eliminacija nuklearnog oružja.”

Istraživač Sem Leir iz Centra za istraživanje neproliferacije „James Martin“ kaže da su američki lideri prestali govoriti o bunkerima pre nekoliko decenija.

"Politički troškovi koji nastaju time što ljudi ponovo razmišljaju o skloništima nisu toga vredni za lidere, jer teraju ljude da razmišljaju o tome šta bi radili nakon nuklearnog rata", rekao je. “To je nešto o čemu vrlo malo ljudi želi da razmišlja. Zbog toga se ljudi osećaju ranjivo.”

Leir kaže da se izgradnja bunkera čini uzaludnim poslom, čak i ako imaju kratkoročno pozitivan efekat.

"Čak i ako nuklearna razmena možda nudi veće šanse za preživljavanje nego što mnogi ljudi misle, mislim da će posledice takođe biti ružnije nego što mnogi ljudi misle", dodaje Leir. “Osnovna šteta koju bi to učinilo našem načinu života bila bi duboka.”

To je ozbiljna briga kongresmena iz Masačusetsa Džejmsa Mekgaverna gotovo 50 godina.

"Ako ikada dođemo do tačke u kojoj će doći do nuklearnog rata, podzemni bunkeri neće zaštititi ljude", kaže on. “Umesto toga, trebali bismo uložiti naše resurse i energiju u pokušaje da počnemo da razgovaramo o zamrzavanju nuklearnog oružja.”

Zatim, rekao je, "trebamo raditi ka danu u kojem ćemo se rešiti svih nuklearnih oružja."

Iz godine u godinu Mekgavern predlaže zakone koji se zalažu za zabranu nukelarnog oružja, ali gledajući kroz prozor svoje kancelarije na Kapitolu, navodi da je razočaran nedostatkom debate o tome šta će biti rezultat jedne milijarde dolara namijenjene za izgradnju i modernizaciju američkog nuklearnog arsenala.

„Ako se nuklearno oružje ikada upotrebi, milioni i milioni i milioni ljudi će umreti. Zaista je šokantno da imamo svetske lidere koji opušteno govore o korištenju nuklearnog oružja. To bi bilo katastrofalno, ne samo za one koji su uključeni u rat nuklearnim oružjem, već i za celi svet”, kaže Mekgavern.

On kritikuje napore koje FEMA sprovodi za pripremu javnosti za nuklearni napad, savetujući ljudima da se sklone:

“Kakva glupa stvar reći da svi samo trebamo znati gde da se sakrijemo i gde da izbegnemo najviše uticaja nuklearnog zračenja. Zaista, zastrašujuće je kada čujete kako ljudi pokušavaju racionalizovati nuklearni rat na taj način”.

Nuklearni rat nije bio na pameti jednom američkom paru kada su prije nekoliko godina u južnoj Kaliforniji krenuli u potragu za kućom. Želeli su dom da se smeste i podignu svoju porodicu, a trebao im je i dodatni garažni prostor. Na internetu su uočili oglas za kuću sa najmanje osam parking mjesta. Na košarkaškom terenu se nalazio metalni otvor. Ispod njega je bio bunker.

Ovo je bio bivši dom Džounsovih, za koji kažu da su ga prodali iz porodičnih razloga.

Suprug, novi vlasnik, koji je govorio pod uslovom anonimnosti zbog zabrinutosti za privatnost svoje porodice, kupio je kuću, bunker i sve ostalo. Nisu posebno zabrinuti zbog nuklearnog rata i nisu proveli noć u bunkeru, ali su tamo pohranili hranu i medicinske potrepštine.

“Rekli smo nekim našim prijateljima, ako se dogodi nešto suludo i stvari postanu loše, dođite što je pre moguće”, kaže novi vlasnik. “To pruža osećaj sigurnosti.”

Bonus video:

(Espreso/ Glas Amerike/ Prenela: T.M.)