SAD
Šta se dešava sa Bajdenom? Odlazeći predsednik najnovijim potezom šokirao sve odreda, pazite šta je sada uradio!
Pod Trampovom administracijom, više ljudi u federalnom sistemu je pogubljeno nego pod prethodnih 10 predsednika zajedno.
Odlazeći predsednik SAD Džozef Bajden ponovo je sve iznenadio. Nešto manje od mesec dana pre okončanja svog mandata (Donald Tramp polaže zakletvu 20. januara), Bajden je odlučio da preinači 37 od 40 federalnih smrtnih kazni u SAD. Osuđenici će sada umesto pogubljenja doživotno ostati iza rešetaka bez prava na uslovni otpust.
Ova odluka doneta je nakon višemesečnih pritisaka aktivista koji su upozoravali da izabrani predsednik Donald Tramp podržava smrtnu kaznu i da je tokom svog prvog mandata ponovo pokrenuo federalne egzekucije nakon gotovo dve decenije pauze, preneo je "Gardijan".
"Nema sumnje. Osuđujem ove ubice, tugujem za žrtvama njihovih gnusnih dela i saosećam sa svim porodicama koje su pretrpele nezamisliv i nenadoknadiv gubitak", poručio je Bajden i nastavio:
"Ali vođen svojom savešću i iskustvom kao javni branilac, predsednik senatskog Odbora za pravosuđe, potpredsednik i sada predsednik, uveren sam više nego ikad da moramo zaustaviti upotrebu smrtne kazne na saveznom nivou. Ne mogu mirno da stojim i dozvolim novoj administraciji da nastavi sa egzekucijama koje sam ja obustavio".
Među onima kojima je kazna preinačena je i Len Dejvis, bivši policajac iz Nju Orleansa koji je organizovao lanac zaštite u trgovini drogom, uključujući više drugih policajaca, i naručio ubistvo žene, koja je protiv njega podnela prijavu zbog brutalnosti.
Kazna je takođe preinačena Norisu Holderu, osuđenom na smrtnu kaznu zbog pljačke banke u kojoj je poginuo čuvar. Tužioci su naveli da možda nije on ispalio smrtonosni hitac.
Odluka se ne odnosi na trojicu osuđenih za terorizam ili masovna ubistva iz mržnje. To su Džohar Carnajev, osuđen za bombaški napad na Bostonskom maratonu 2013. godine, Dilan Ruf, koji je 2015. godine ubio devet Afroamerikanaca u crkvi u Čarlstonu (Južna Karolina) i Robert Bauers, koji je 2018. upao u sinagogu u Pitsburgu i ubio 11 vernika.
"Mnogi muškarci na federalnoj smrtnoj kazni procesuirani su tokom politički pregrejanog perioda i pristupa ‘strogo protiv kriminala’ koji se pokazao duboko pogrešnim. To je deo drugačijeg doba i lekcija koje smo iz njega naučili. To je ono što će predsednik Bajden razmatrati dok donosi ovu odluku", poručila je Medlin Koen, koja zastupa Norisa Holdera.
Većina od 40 muškaraca na federalnoj smrtnoj kazni su pripadnici manjinskih grupa, dok su 38 odsto njih Afroamerikanci, navela je Robin Meher, izvršna direktorka Informativnog centra za smrtnu kaznu. Skoro četvrtina osuđenih imala je 21 godinu ili manje u vreme zločina.
Kao senator, Bajden je podržao zakon o kriminalu iz 1994. godine, koji je proširio federalnu smrtnu kaznu na 60 novih dela. Sada se taj zakon često smatra jednim od uzroka masovnog zatvaranja, posebno crnih muškaraca, a mnogi od onih koji su trenutno na smrtnoj kazni osuđeni su prema njegovim odredbama.
Tokom predsedničke kampanje 2020. godine, Bajden je promenio stav i obećao da će ukinuti smrtnu kaznu na federalnom nivou. Naveo je zabrinutost zbog pogrešnih osuda i rasne nejednakosti u pravosudnom sistemu.
Bajdenova administracija je uvela moratorijum na federalne egzekucije. Bela kuća je izjavila da će poslednja odluka predsednika sprečiti buduće administracije da izvršavaju kazne koje se ne bi izrekle prema trenutnim politikama.
Pod Trampovom administracijom, više ljudi u federalnom sistemu je pogubljeno nego pod prethodnih 10 predsednika zajedno.
Bonus video: