"Ne vidim ništa loše da..." Sveštenik Igor otkrio koji je NAJVAŽNIJI običaj za Svetog Nikolu, vernici ovo...

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra slave Svetog Nikolu. Nikoljdan je najčešća krsna slava. Sveštenik Igor Bates kaže za RTS da je važno da bar neko iz porodice danas ode u crkvu, kao i da odnese kolač i vino i da se pomoli. Etnograf Svetlana Mitrović ističe da je najvažnije da danas bude posna trpeza, ali i da je, koliko god su se običaji menjali, osnovno da se danas okupi porodica. Ističe i da se do današnjih dana zadržalo to da muškarci pripremaju ribu, a žene sve ove ostale đakonije.

Sveštenik Igor Bates navodi da je najvažnije da na Nikoljdan bar neko iz porodice ode u crkvu, odnese kolač i vino, a da se prethodno pripremi postom i molitvom i da se pričesti tog dana, kao i da tako cela porodica dobija blagoslov.

"Što se tiče razloga zašto postimo, mada odmah da kažem da kada jedemo ribu u vreme dužih postova, to je uvek neko ublaženje i ne smatra se pravim postom. Kada postimo, to je samo zbog toga što se ovaj praznik nalazi u vreme Božićnog posta. Posni su i dani koji mu prethode, posni su i dani koji mu slede, u tom smislu za one koji poste ta četiri propisana godišnja velika posta, sredu i petak, to nije ništa neobično", ističe sveštenik.

Kada je reč o ljudima koji Svetog Nikolu proslavljaju mrsnom trpezom, kaže da se retko sa tim susretao u poslednje vreme.

"Retko sam sreo u poslednje vreme da neko samo sprema mrsno za Svetog Nikolu, zbog svojih gostiju, jer znaju da će doći gosti koji poste i oni koji ne poste. Dolaze tu ljudi koji su bolesni, koji i ne mogu da poste, i iz ljubavi pripreme i jednu i drugu hranu, pa da ima za koga tako ko voli", objašnjava sveštenik.

Govoreći o proslavljanju krsne slave u restoranima, kaže da je to tekovina vremena u kome živimo. Ipak, savetuje uzdržavanje i neku normalnost.

"Mnogi ljudi su podstanari. Iz raznih razloga oni ne mogu da slave u svojim stanovima, što zbog propisa u zgradama i tako dalje. Samo po sebi to izdvajanje u te neke prostore, restorane, iznajmljene prostore, ne vidim kao nešto loše", objasnio je sveštenik.

Ukazao je da svaka crkva i manastir danas služe liturgiju.

"I to je ono što je najvažnije, sveta liturgija. I obavezno se pripremi, ako ne i svaki put posle liturgije, tih dana se posebno svečano pripremi trpeza. I svi su pozvani, svi oni koji slave i oni koji dođu tog dana u crkvu. I mislim da je i to na neki način crkva, hram, mesto uvek kome treba da težimo", poručuje sveštenik.

Sveti Nikola poznat po milosrđu i skromnosti

Sveti Nikola je svetac poznat po milosrđu i skromnosti. Sveštenik kaže da su to vrline i to ne samo hrišćanske, nego i opšte ljudske vrline koje bi trebalo da krase svakog od nas.

"Ali vrline, kao što znamo, se stiču. Naravno, mesto gde se vrline najbolje stiču i od najranijeg detinjstva, to je porodica. Ali oni koji nisu blagosloveni takvim iskustvom, jer mi dolazimo iz različitih situacija i različitih porodica, svi smo različiti. I stekli smo loše neke navike, postoji i za nas mogućnost da steknemo vrline, ali znamo da ko god je krenuo tim putem, da je to jedan dugotrajan proces", rekao je sveštenik.

A dobar put za to je, ističe, post.

"Mislim da je na dobrom putu svako ukoliko je u tu svoju nameru uvrstio post. Sve bih podsetio na reči Svetog Jovana Lestvičnika, koji je rekao da su post, ali spojen sa molitvom, krila koja vode ka nebu. Tako da post i molitva za Hrišćane, kao i ono što nikako ne treba zaboraviti, to su dobra dela – milosrđe. Milosrđe je to koje topi srce, opet reči Svetog Jovana Zlatoustog i to je ono što mislim da je potrebno svakome i u dane posta i van dana posta", poručuje sveštenik.

Mitrović: Muškarci pripremaju ribu, a žene sve ove ostale đakonije

Etnograf Svetlana Mitrović kaže da je Sveti Nikola najčešća slava. Ukazala je da je puno hramova ili crkava koji su posvećeni Svetom Nikoli.

“Jeste najčešća slava. Naš narod se mnogo selio i da bi zadržao uspomenu na svoj zavičaj, na svoju maticu, oni su prenosili tu slavu koju su slavili u svom zavičaju“, dodala je Mitrovićeva.

Na pitanje šta bi trebalo da bude na trpezi za Svetog Nikolu, Mitrovićeva kaže da je najvažnije da bude posna hrana.

“Veruje se da bi trebalo da bude šarana na stolu ili neke druge vrste riba. Pasulj, posna sarma, ali što je zanimljivo, to se zadržalo i do današnjih dana, muškarci pripremaju ribu, a žene sve ove ostale đakonije“, objašnjava Mitrovićeva.

Iako su običaji živa tvorevina, menjaju se i nestaju, ali se slava kao običaj u Srba zadržao.

“Svaki običaj se menja, ali neku svoju osnovu je zadržao. To je pravljenje slavskog kolača, pravljenje žita, ima bogata trpeza, onda nošenje slavskog kolača u crkvu da se preseče. Važno je da svaki član porodice uzme komadić tog kolača za zdravlje za narednu godinu“, ističe Mitrovićeva.

"Najosnovnije je da se porodica okupi, da dođu prijatelji i komšije"

Ukazuje i da ima različitih načina na koje se slava proslavlja u zavisnosti od dela zemlje, ali najosnovnije je da se porodica okupi, da se postavi bogata trpeza, kao i da dođu prijatelji i komšije da se počaste.

Objasnila je da se Sveti Nikola slavi i 22. maja, u znak sećanja na dan kada su njegove mošti 1096. godine prenete iz Mira u Likiji u tada pravoslavni Bari u Italiji.

“Sveti Nikola ima dosta poklonika. On je postao za života svetac i on je bio dobar čovek, častan čovek, mnogo je pomagao ljudima. I to u tajnosti, umeo je svoju godišnju platu da odnese u neko sirotište i da to niko ne zna za to nego se to kasnije saznalo“, dodala je Mitrovićeva.

Inače, Sveti Nikola je slava splavara, brodara zato se i zove Vodeni Sveti Nikola. Lađari gde god se nađu, trebalo bi da zaustave lađe i da se pomole svetitelju, tek onda da nastave svoj put. A u narodu se veruje da oni ko oprosti danas dug, imaće sledeće godinu veliku blagodet.

Postoji i običaj da bi sutra trebalo da se posadi Božićno žito, da bi do Božića dovoljno naraslo.

Bonus video:

(Espreso/RTS/Prenela: N.J)