Radmilu Savićević život nije mazio: Reči koje je kroz suze izgovorila i danas odzvanjaju (VIDEO)

Legendarna glumica Radmila Savićević obeležila je domaću kinematografiju, zasmejavala je generacije svojim ulogama, a malo ko je znao da je iz svega toga bila njena teška sudbina.

Radmila je nizala brojne uloge u kultnim serijama i filmovima, iako nije završila Fakultet dramskih umetnosti, bila je neprevaziđena.

Nikada nije živela u izobilju, ali toplinu koju je dobijala od majke Cane bila je dovoljna da njeno detinjstvo bude kako je govorila srećno.

- Krštena sam posle sedam godina jer nisu hteli da me prime u školu dok nisam bila krštena. To je bio uslov za to vreme. To je bilo strašno. Mog mlađeg brata i mene tata nije hteo da krsti, tada nismo razumeli zašto, valjda iz nekih svojih uverenja. Moj otac je čak zbog toga morao da ode i da ostavi moju majku sa troje dece bez igde ičega. Ali majke su uvek majke izbore se do kraja. Mi smo imali jedno lepo, siromašno detinjstvo. Ono je bilo toplo, ljudski- prisetila se davne 1992. godine. Radmila Savićević za emisiju "Veče sa zvezdama".

Radmila je završila Žensku zanatsku školu jer majka nije imala mogućnosti da joj pruži školovanje u Gimnaziji u koju su išla deca bogataša. Kako je znala da joj ne može priušti odlazak na studije, majka ju je usmerila da završi žensku stručnu spremu, kako bi imala svoj zanat i time obezbedila sebi siguran hleb.

- Moja majka bila je velika žena, sama je podigla troje dece. Imala je čudnu, strahovitu energiju, za nju nije postojalo nemoguće. I da nisam glumica, nikada ne bih mogla da sedim kod kuće, nego bih morala nešto dinamično da radim, stvorim, da ne bude: "Jao, ja nemam. Morala bih nešto da uradim, ja sam od tih žena- rekla je Savićevićeva u jednom od retkih intervjua koje je dala.

Radmila se seća da je i posle Oslobođenja teško živela.

- Moja majka je bila šnajderka, ali posle Oslobođenja je teško mogla da zarađuje. Ja sam išla na okopvanje kukuruiza. Odmah sam organizovala kulturno društvo, pa tako nisam okopavala kukuruz. Akcija je trajala mesec dana. Organizovala sam omladinsko pozorišta, Đuza, Čkalja, moj čovek (Boža Savićević). To omladinsko pozorište, prerastalo u gradsko pozorište- rekla je tada Rada Savićević.

Čuvena Riska iz serije "Srećni ljudi", osvojila je srca televizijskih gledalaca širom nekadašnje Jugoslavije. Tada dolazi do preokreta u njenoj karijeri, koji je za nju predstavljao, kako je sama govorila, novi početak.

- Ukupno 25 godina vukla sam, radila, stvarala i došla kao gotova glumica u Beograd, sve zaboravila i počela ispočetka – rekla je Radmila 1993. u intervjuu za TV Novosti.

Član Beogradskog dramskog pozorišta postala je 1970. odakle je 1986. otišla u penziju sa ukupnim radnim stažom od četrdeset godina, ali njena profesionalna karijera time nije okončana. Doživela je i zlatni jubilej – pola veka na sceni. Osim u matičnom pozorištu, igrala je u Jugoslovenskom dramskom.

"Moj muž je bio izuzetno lep"

Radmila je u ljubavi sreću pronašla kraj Božidara Bože Savićevića kojeg je upoznala na kruševačkom korzou. Kako govore njeni bližnji supruga nikada nije zvala ni po imenu ni kao muža nego kao "moj čovek".

- Otići iz svog rodnog grada, ostaviti svoje majke, svoje kuće, mi smo bili izvor zarade kojima su njima omogućili da svoje dane bolje prožive. To je bilo strašno. Mi smo otišli. Ljubiša Ružić je ponudio mom čoveku da dođemo u Niš. Mi smo pošli. Nismo imali stan, ništa. Glumci su u svim varijantama bili sirotinja. Ne želim se. Ja sam svoj život sama htela onako kako sam htela. Moj muž je bio izuzetno lep čovek.

Radmila je uvek želela pravdu. Nikada nije u ničemu posustajala. A, jednu stvar kod ljudi je teško podnosila-mržnju.

- Imam utisak kada bi svi ljudi u ovoj našoj zemlji samo pet dana rekli: "Neću nikoga da mrzim, da bi sve bilo dobro"- drhtavim glasom kroz suze je rekla tada Radmila Savićević za emisiju "Veče sa zvezdama" 1992. godine.

U harmoničnom braku sa Božidarom Savićevićem dočekala je starost, sve dok ih Radmilina smrt nije rastavila.

Umrla je 8. novembra 2001, a sahranjena je četiri dana nakon toga na Novom groblju u Beogradu, u Aleji zaslužnih građana. Njen čovek, kako ga je zvala, Božidar Savićević poživeo je tek nešto više od godinu dana i umro je 25. januara 2003. godine.

Bonus video:

(Espreso/Blic/L.M.)