"U ovom momentu je pozlilo jednoj oštećenoj": Ovo je bila reakcija Uroša Blažića i njegovog oca kada su čuli kaznu

Čini se da se naše društvo našlo u najozbiljnijoj nedoumici u savremenoj istoriji, a vezanoj za zakonodavnu praksu. Neadekvatna kazna za monstruozan zločin koji je počinio Uroš Blažić - da ili ne?

To je, po važećim zakonima, najstrožija kazna koju je Blažić mogao da dobije, a sa druge strane, za ubistvo 9 i ranjavanje 12 osoba, veliki broj ljudi smatra da je morao da bude osuđen na doživotnu kaznu zatvora.

Gosti vikend specijala "Puls Srbije" koji su analizirali ove kazne bili su Blažo Marković, predsednik sindikata policije, Tanja Damjanović, advokat i Rajko Nedić, glavni i odgovorni urednik Kurira.

Otac ubice, ali i sam ubica osuđeni su na po 20 godina zatvora, pa je Damjanović rekla da je to maksimalna kazna:

- To je maksimalna kazna u ovom trenutku, sudija je postupila po zakonskom okviru. Mada, ja bih citirala sudiju prilikom iznošenja presude, koja je izjavila da ovo nije pravična kazna, a definitivno nije adekvatna, ali da je prosto u skladu sa zakonom jedina moguća, to je prosto slika i prilika današnjeg društva, pa se izvodi zaključak da je potrebno vršiti izmene zakona.

Marković se osvrnuo na promene zakona:

- Postavlja se pitanje šta će biti sa ocem, on sigurno neće dobiti 20 godina, spreman sam na opkladu. On je kraju rekao da mu je žao što nije presuda bila smrtna kazna, a to je ironično. Imali smo u Kragujevcu kada je onaj čovek ubio suprugu doktoricu na spavanju i on je nakon toga učinio samoubistvo, to očekujem i od Uroša, ako mu je žao što nije došlo do smrtne presude. To je jedini način da nas demantuje da ovo nije ironično i bezobrazno kako bi probudilo ovo osećanje u ljudima.

Damjanović je spomenula reakciju Uroša i njegovog oca:

- To je prvostepena odluka, branionci imaju pravo žalbe u roku od 15 dana od presude, pa očekujemo žalbu. Reakcije su bile prosto očekivane, Radiša Blažić se krstio sve vreme, negodovao, dok se Uroš posmehivao, to je njihov oblik ponašanja koji imaju od početka suđenja. Ne znam kako bih to nazvala, ali to je bezobrazluk, nemaju osećanja, ljudskost... Sa druge strane, oštećeni su burno reagovali jer su prilikom izricanja presude iščitane povrede koje su imali preminuli i čak se jednoj sestri od ubijenog pozlilo. Vrlo je bilo potresno.

Nedić je komentarisao vapaj ožalošćenih roditelja, pa je komentarisao naslovnu Kurira "Uroše, čekamo te. Nas 50 živi za taj 5. maj 2043.":

- To je vapaj besnih, ogorčenih roditelja zbog ove presude, koja je zapravo maksimalna, dakle 20 godina za oca i sina. Takav je zakon. Uroš je osuđen, a postoji jedinstvena kazna od 48 godina, dakle 20 za ubistvo, po 10 za otmicu i osam za držanje oružja i krađu automobila, a upravo je taj zakon suzio, dakle vezao ruke sudiji i ostalo je tih maksimalnih 20 godina. Ljudi su očajni, Panići su ostali bez sina i ćerke, zaista je strašno i oni ne žele da on proživi minuta više od njihove dece. To je neka poruka, da ga čekaju za 20 godina, ostaje na drugima da prate i da vide šta će da se desi, a najveća ironija i tuga je što će on nastaviti život, imaće 40 i nešto godina. Vapaj roditelja, ne samo ovde, nego i u Ribnikaru, upravo nas navode da ipak porazmislimo da se taj zakon promeni i da se starosna granica spusti uz sve ostale segmente koji prate to.

Bonus video:

Espreso/Kurir/M.L.