Teološkinja otkriva šta svaki vernik mora da uradi na dan slave: Srbi ovo uporno zaboravljaju, a to je neoprostivo

Sezona slava je uveliko počela i 19. decembra očekuje nas najveća slava u Srbiji - Sveti Nikola. Krsna slava smatra se jednom od najvažnijih običaja pravoslavnih Srba. Svaka porodica ima svog svetitelja i zaštitnika. Najveći deo pravoslavnih hrišćana želi da običaje i tradiciju prenosi s kolena na koleno, najpre sa željom da deca nauče što više o tradiciji i običajima.

Pravoslavna teološkinja Andrea Kereš u razgovoru za „yumamu“ govorila je o vezi između roditelja i dece i koji su najbolji načini da se porodična tradicija, naročito kod pravoslavnih Srba, prenese s jedne generacije na drugu.

„Najbolje je naučiti decu decu primerom. Ako deca vide da roditelji pripremaju i slave slavu, odlaze na liturgiju taj dan i pričešćuju se, to je za početak više nego dovoljno. Kada deca dovoljno odrastu da bi postavili pitanje onda im treba objasniti suštinu slave – da na taj dan svi porodično odlazimo u crkvu da se pomolimo bogu i svetitelju koji je zaštitnik porodice, a da onda taj blagoslov nosimo kući i delimo sa gostima koji dolaze da zajedno sa nama proslave tog svetitelja odnosno Boga koji ga je proslavio. Slavu odnosno svetitelje i imamo zbog toga što je Bog proslavio određene ljude koji su svoj život posvetili Bogu i koji sada nama služe kao primer, jer jedno su priče, a drugo je vera na delu. A svetitelji su upravo svojim životom dokazali da je moguće biti dosledan pravim vrednostima i hrišćanskim vrlinama“.

Andrea Kereš u skladu sa pravoslavnim hrišćanstvom kaže da greška koju prave pravoslavni hrišćani koji slave slavu kod nas je to što odvajaju krsnu slavu od crkve.

„Ako slavimo slavu licemerno bi bilo da je proslavljamo van crkve tj. bez liturgije, u toplini svog doma, sa gostima i bogatom trpezom, a da ništa ne znamo o životu tog svetitelja. Svako ko slavi slavu treba da zna bar osnovne stvari o svetitelju (svetiteljki ili prazniku), a taj dan ili dan pre je savršena prilika da iznova čitamo žitije i podsećamo se zbog čega je uopšte taj svetitelj svet. Takođe, treba da obratimo pažnju i na to da li slava pada u posne ili mrsne dane i da shodno tome pripremimo trpezu. Poznato je da se verski praznici često koriste samo kao povod za slavlje, bez ikakvog smisla i suštine pa se i slava i Božić i Vaskrs često pretvaraju u ‘porodični ručak’ gde se akcenat stavlja na ljubav i zajedništvo, što je svakako lepo i neophodno, ali nije suština ni Vaskrsa, ni Božića ni slave“.

Andra kaže da bi trebalo da se deca uključe u procesu spremanja krsne slave kako bi imali bolji uvid o običajima, ali i svom svetitelju.

Bonus video:

(Espreso/nova/Milorad Milovanović /TM)