običaji
Da li je greh ako se Sveti Nikola proslavi sa mrsnom trpezom? Sveštenik Gligorije zagrmeo na Srbe, reči odjekuju!
Pravoslavni vernici u četvrtak 19. decembra slave Svetog Nikolu
Sveti Nikola je najčešća slava u Srbiji. Običaji nalažu da 19. decembra trpeza bude posna, ali postoje i oni koji se toga ne pridržavaju.
Pitali smo voždovačkog paroha Gligorija Markovića da li je greh ako se Sveti Nikola proslavi sa mrsnom trpezom i evo šta nam je rekao.
– Trebalo je pre 150 godina ući u neko planinsko selo. Kako je bilo moguće naći ribu usred zime 19. decembra ako su putevi odsečeni. Onda se spremala trpeza koja je drugačija od svakodnevne. Danas nemamo više takve izgovore. Tako da ne treba nijednu slavu koja pada u vreme posta i na posni dan da slavimo mrsno. To bi bilo isto kao da kažemo: želimo da idemo na dno mora, ali bez opreme. Naša oprema je naša vera – rekao je otac Gligorije Marković za Žena.rs.
Ko je bio Sveti Nikola
Pravoslavni vernici u četvrtak 19. decembra slave Svetog Nikolu. Dan jednog od najpoštovanijih hrišćanskih svetitelja, kome je posvećeno više od 1.300 verskih objekata pod jurisdikcijom Srpske pravoslavne crkve, smatra se praznikom velikih čuda.
Sveti Nikola, ili Nikola Čudotvorac, bio je arhiepiskop Mire Likijske u Maloj Aziji. Živeo je u 4. veku, a postao je poznat po nesebičnom deljenju dobara siromašnima, ne tražeći ništa zauzvrat. Na osnovu njegovih žitija kasnije je proizašao običaj darivanja za Božić, a bio je i osnova za stvaranje lika Deda-Mraza (Santa Klaus).
U hrišćanskom svetu važi za gospodara vode, zaštitnika mornara, ribara, lađara, vodeničara, ali i putnika, dece, siromašnih. Čuvar mnogih domova u Srbiji upokojio se 19. decembra 343. godine po Julijanskom kalendaru. Pošto pada u vreme posta, slava je, kao što je istakao otac Gligorije Marković – posna.
Svaki kraj ima svoje običaje vezane za svece. Na Nikoljdan se sprema žito, kao za svaku slavu, ali ima i onih koji veruju da je svetac živ, pa to ne čine.
U južnoj Srbiji pravi se šareni kolač sa pricama, koji pop preliva vinom. Mese se ponekad i dva, da jedan pripadne svešteniku, a drugi, takozvani presveti, ostane u kući. Uveče na dan slave taj kolač se deli deci, koja bi trebalo da ga pojedu sedeći na drvetu.
Bonus video: