U zatvoru nije pisnuo 6 meseci, ni jeo nije da ne bi bio cinkaroš: "jedini nije bio PI*KA" - pio URIN da bi mogao..

Priče i životi o kriminalcima koji su harali beogradskim podzemljem devedesetih i dan danas se prepričavaju

Uvek se pojave neke anegdote, njihove ekskluzivne fotografije, pa i priče o onima za koje mnogi nisu čuli.

Svaki od njih je važio za jakog momka, pored njih su bile i lepe žene... nema ko pred njima nije drhtao.

Jedan od njih je bio i Karanfil Manojlović Fuka koji je bio jedan od najbrutalnijih.

Čovek koji je izazivao strahopoštovanje i za koga su tvrdili da je bio najjači u Beogradu, Karanfil Manojlović Fuka ubijen je pre 27 godina u svom stanu u Mokroluskoj ulici u naselju Mali Mokri Lug. Bio je nerazdvojni prijatelj Ljubomira Magaša, poznatijeg kao Ljuba Zemunac, a tvrdilo se da mu je čast bila najbitnija u životu.

Tog 12. januara 1997. godine N. S. i V. Đ. došli su u Manojlovićev stan da kupe 20 grama heroina za 1.000 maraka. Ona ih je najavila, a V. Đ. je tada ubio Fuku i njegovu prijateljicu Suzanu Jovanović koja je usmrćena samo zato što je bila očevidac. U njega je pucao dok je sedeo na trosedu, a onda je presudio i Suzani, kada je izašla iz kupatila.

V. Đ. je uzeo zatim drogu, 200 maraka i sa žrtve skinuo zlatni lančić. Kad su izašli iz kuće zaključali su vrata, a N. S. je bacila ključ u kontejner. Policija ih je otkrila kada su prodali zlatni lanac i podelili novac.

On je osuđen na dvadesetogodišnju robiju, a N. S. je prvobitnom presudom osuđena na četiri godine zatvora.

Manojlović je u žižu javnosti dospeo kada je u zatvoru šest meseci štrajkovao glađu. Kasnije se saznalo da je Fuka koji je prilično narušio svoje zdravlje i vidno oronuo, preživeo zahvaljujući urinu drugih zatvorenika. Te 1989. godine u zatvor je dospeo samo zbog jednog grama heroina.

Pio mokraću

Od ulaska u zatvor, od prvog dana, branio se ćutanjem i neuzimanjem hrane. Odmah je smešten u samicu. Trideset dana nije pipnuo ni hranu ni vodu. Kad god je komandir ulazio u samicu, zaticao ga je kako leži na leđima, zatvorenih očiju, odbijajući da odgovori na bilo kakva pitanja.Posle desetak dana naglo je počeo da mršavi.

U pritvor je došao sa 115 kilograma, a posle mesec dana smršao je na oko 90. Počeo je povremeno da gubi svest, pa je prebačen na interno odeljenje Zatvorske bolnice. Nije hteo ni da se brije. Kopnio je i zapuštao se sve više.

U bolnici je nastavio sa ćutanjem, spavanjem i neuzimanjem hrane. Ni pokušaji infuzije nisu urodili plodom, jer je i to odbijao. Posle nekoliko dana provedenih u bolnici, saznalo se da u toku noći koristi urin sobnih kolega. Naime, u bolničkoj sobi, bila su na lečenju još petorica pritvorenika. Od njih je zahtevao da mu skupljaju mokraću u plastične čašice. Tako sakupljeni urin pio je noću, potajno. Time je i rešena zagonetka koja je kopkala lekare kako je moguće da već treći mesec ostaje u životu, a da ne uzima ni vodu ni hranu.

Apstinirao je i od kupanja. Nije vršio ni nuždu. Nepomično se topio i kopnio. Onda mu se, na skočnom zglobu na desnoj nozi pojavio poveći otok, koji se ubrzo pretvorio u otvorenu ranu. Posle tri meseca istražnog postupka, počelo mu je suđenje. Stražari su ga u invalidskim kolicima odveli u Treći opštinski sud.

"Nikad cinkaroš"

I na suđenju je ćutao, ne odgovarajući na sudijina pitanja. Pošto nije želeo da sam angažuje advokata, dodeljen mu je po službenoj dužnosti. Ni on nije mogao da obavi svoju dužnost, jer nije uspeo da sa njim ostvari bilo kakav kontakt. Sudija je zato odlučio da ga ponovo vrati u pritvor, odnosno u zatvorsku bolnicu.

Nastavio je Fuka tako i u naredna tri meseca. Posle šest meseci provedenih u zatvoru, imao je manje od 60 kilograma. Ponovo su ga odveli na suđenje, i opet isto. Glavnookrivljeni u tom procesu, onaj koji mu je zapravo prodao taj gram heroina, preuzeo je na sebe kompletnu krivicu i na suđenju mu se obratio "Fuka, druže, ja sam kriv, nisi ti, samo reci da si kupio od mene. Daj, čoveče, nemoj da ubijaš sebe bez razloga". Ni sudija nije bio ravnodušan: "Manojloviću, reci samo da li si zaista kupio od njega, ukinuću ti pritvor". Fuka je, međutim, odbio da izusti ijednu reč.

Sudija mu je odredio zatvorsku kaznu od 15 meseci i pustio ga na slobodu do pravosnažnosti presude. Tog trenutka Manojlović je imao jedva četrdesetak kilograma. Posle pravosnažno potvrđene presude, otišao je u Padinsku Skelu na dosluženje još preostala dva-tri meseca. Tamo se pojavio prilično oporavljen.

Komandiri ga upitaše: "Dobro, Fuka, šta ono uradi čoveče?" Samo im je kratko uzvratio: "Fuka nikad nije bio p*zda i cinkaroš!"

Fuka je kažu bio jedan od poslednjih kriminalaca koj je više držao do časti nego do života. Upućeni tvrde da je više bilo onih kojima je pomogao u životu nego onih kojima je odmogao. Bio je pritvaran više puta od 1978. do 1989. godine za razna sitnija krivična dela.

Pričali su i da je u zubima mogao da nosi kafanski sto s jednog kraja u drugi deo kafane, a to je često činio u kafani "Smederevo" na Zvezdari. Govorilo se da je bio najjači čovek u Beogradu. Mnogi od kriminalaca su priznavali da ne bi smeli sa njim da se pobiju.

Da podsetimo, Milorad Veljić Manga je takođe bio jedan od najjačih, a njega se i Ljuba Zemunac plašio.

Bonus video:

(Espreso/24sedam/Mirjana Stojadinović/Espreso vesti)