Vaspitačica se udala za princa Balija, a onda je ovo sačekalo u palati: "Uzeli su mi pasoš, a u Interpolu su me..."

Australijanka Džejn Gilespi davne 1977. zaputila se sa majkom na letovanje na egzotični Bali, ni ne sluteći da će joj to putovanje zauvek promeniti život. Džejn se tamo zaljubila u pravog, pravcatog princa - člana monarhije na Baliju, a na koncu svega se i udala za njega i postala princeza ovog indonežanskog ostrva. Evo njene ljubavne priče u kratkim crtama, koju je sama napisala za magazin "Women's Weekly".

Kada sam kao mlada devojka zamišljala kako će izgledati moj život, zamišljala sam sebe kako živim mirnim, prijatnim životom u Sidneju, radeći kao vaspitač u vrtiću, što sam i radila pre nego što sam otišla na odmor na Bali koji je sve promenio.

Mama i ja smo krenuli na Bali 1977. godine; stigle smo u Ubud i otišle direktno u naš smeštaj u bungalovima Puri Sarasvati, prelep i miran hotel na zemljištu na kom se nalazila i kraljevska palata. Bili smo okruženi raskošnim vrtovima koji su svetlucali u milion nijansi zelene boje, a balijska arhitektura mi je oduzimala dah. Imanje je bilo u vlasništvu jedne od dve supruge princa Tjokorde Agung Sujase.

Jedna od njegovih žena živela je sa njim u palati, a druga u spomenutom hotelu. Njen zet, tačnije brat njenog muža, princ Tjorkoda Raka Kertjasa, bio je zgodan mladić koji je voleo da upoznaje goste iz inostranstva, te da razgovara sa njima o životu i kulturi Balija. On je ranije bio u Australiji i bio je veoma harizmatičan - odmah me je privukao. Ubrzo smo otkrili da imamo mnogo toga zajedničkog. Zanimalo ga je zašto sam izabrala da postanem vaspitač i objasnio mi je da učestvuje u organizaciji lokalne dečje pozorišne grupe. Pozvao me je da ga posetim jednog dana i ispričao mi je sve o svom radu i načinu života. Shvatila sam da između nas postoji nešto posebno. Nisam ni razmišljala o činjenici da je princ. On je za mane bio samo interesantan, veoma privlačan mladić koji mi je pokazao stranu života na Baliju koju inače ne bih upoznala.

Letnja romansa koja se pretvorila u doživotnu ljubav

Nažalost, kratko vreme smo proveli zajedno jer je moj odmor došao do kraja. Na Baliju sam bila samo dve nedelje, ali je ostavio dubok utisak na mene. Kada sam se vratila u Sidnej i na svoj posao, osetila sam nezadovoljstvo; miran život kakav sam zamišljala za sebe kao da više nije bio pravi.

Princ Raka i ja smo ostali u kontaktu tako što smo razmenjivali pisma. Sada je smešno i razmišljati o tome, ali to su bile 70-e godine prošlog veka i u Ubudu nije bilo telefona, pa čak ni u palati! Uvek sam se radovala kada primim koverat sa Balija.

Kako su meseci prolazili, nisam mogla da prestanem da razmišljam o tome koliko sam bila srećna na Baliju. Zato sam donela hrabru odluku da dam otkaz i vratim se u Ubud na odmor. Oduvek sam volela književnost za decu i odlučila sam da ostanem na Baliju tri meseca i iskoristim to vreme da napišem knjigu za decu. Nisam imala nkakva očekivanja u vezi sa princem. Razmišljao sam o njemu, naravno, ali je prošlo šest meseci otkako smo poslednji put bili zajedno i nisam želela da gajim lažne nade. Vratila sam se u bungalove Puri Sarasvati, i čim sam stigla u hotel, začula sam zvuk udaranja o bubanj iz obližnje džungle. Ljudi su nekako preneli princu Raki poruku da sam ponovo tu i on je odmah došao. Od trenutka kada sam ga ugledala, bilo je to kao da se nikada nismo razdvojili. Shvatila sam da je ono što smo imali više od prolazne, letnje romanse. Ubrzo me je princ pitao da se udam za njega. Nisam oklevala da kažem da. Kad znaš, znaš, i bila sam oduševljena.

Džejn menja ime u "Savršena iz palate"

Međutim, balijska kraljevska porodica je ogromna i rasprostranjena i voleli su da se njihovi članovi venčavaju sa nekim ko im je blizak po rangu. Uzeli su mi pasoš i proverili su me u Interpolu kako bi se uverili da nešto ne krijem. Morala sam da pređem na hinduizam. Srećom, imali smo prelepo venčanje.

Promenila sam ime u princeza Džero Asri Kertjasa. Džero znači "iz palate", a Asri znači "savršen". Naše venčanje je bilo jednostavno. Tada ljudi nisu priređivali detaljne događaje kakve sada prave, a ja nisam želela da pravim previše galame oko činjenice da se udajem u kraljevsku porodicu. Za mene je to bio dan posvećen ljubavi koju sam podelila sa Rakom. Nekoliko mojih prijatelja i uže porodice došlo je na venčanje, i pretpostavljam da je sve to zainteresovalo i javnost u Australiji jer smo bili na naslovnoj strani magazina "The Weekly".

Privukao me je balijski način života, ali postojao je jedan element istog koji me pomalo zabrinjavao, a to je bila ceremonija skraćivanja zuba, odnosno metatah. Taj ritual je od mene zahtevao da sve zube izbrusim na istu dužinu kako me ne bi pomešali sa demonom kada odem u raj posme smrti. U to vreme sam uspela da izbegnem tu posebnu ceremoniju, ali sam brzo shvatila da će moj život na Baliju biti znatno drugačiji od mog života kod kuće. Budući da smo bili mladi i zaljubljeni, princ i ja nismo razgovarali o tome koliko će se stvari promeniti kada se venčamo. Kao prvo, njegova religija je dozvoljavala više žena. Bili smo veoma srećni zajedno, iako sam znala da je kraljevski život značio određeni stepen prilagođavanjna. U to vreme, palata nije bila baš raskošna. Nije bilo vodovoda. Voda je morala da se donosi kantom. Imali smo sreće što smo imali sluge koji su to radili. Ali uvek je bilo mnogo posetilaca. Probudili bismo se i zatekli celo selo na ulaznim vratima - čekali su da dobiju savet od mog zeta. Palatu smo delili sa maćehom princa Rake, njegovim starijim bratom i njegovom ženom i njihovo troje dece.

Nije mi bilo dozvoljeno da napustim prostorije bez dozvole. Tako da sam se s vremena na vreme osećala pomalo "zarobljeno". U palati smo živeli oko godinu dana dok nam se nije rodio prvi sin. Raka je imao svoj stan izvan centra Ubuda, pa smo se preselili tamo. Nismo imali struju ni vodu, ali u to doba niko nije.

Od Australije do Balija i nazad

Pre nego što nam se rodio drugi sin, vratili smo se u Sidnej, gde smo ostali oko 12 godina. Želeli smo da naša deca poznaju i balijsku i australijsku kulturu, a dok smo bili u Sidneju, dobili smo i ćerku. Ipak, Raka je oduvek želeo da se vrati na Bali, pa smo tako došli kući. Svo troje naše dece sada žive na Baliju, a imaju i decu.

U 2017. konačno sam turpijala zube zajedno sa svojim najstarijim unukom. Nije bolelo! Više se radi o ritualu, nego o stvarnoj proceduri. To je simboličan čin, iako verujem da je moj muž šapnuo na uvo onima koji su sprovodili ritual da budu blagi.

Ovih dana princ Raka je veoma zauzet oko kraljevskih dužnosti, dok naš sin i ja vodimo čajdžinicu u Seminjaku. Naš objekat Biku služi doručak, ručak i večeru, ali je poznat po kvalitetnim čajevima. Neki ljudi uživaju u poseti čiji je vlasnik jedna princeza. Konkretno, male devojčice prilaze i govore: "O moj Bože, ne mogu da verujem!" Tako da mi je to veoma slatko. U velikoj meri sam se odrekla svog starog života da bih se udala za svog princa jer sam samo znala da je on "taj", i posle svih ovih godina, još uvek jeste.

(Espreso/blic žena/The Australian Women's Weekly/Prenela PV)