Denisu lekari davali 0,01% šanse: Treptao je majci da poruči da je živ, pa dočekao čudo

I kad joj kažu da je njeno dete na korak od smrti, na korak od gašenja aparata koji ga održavaju u životu, majka ne gubi nadu. Tako je Tanja Milovanović, majka mladog Denisa koji je posle teške saobraćajke završio u budnoj komi, znala po treptajima sina da je čuje i da će uspeti. Odbila je da veruje lekarima da on ima samo 0,01 odsto šanse. Rekla bi mu trepni ako me čuješ i tako je znala da je njen Denis još tu.

Kada je pročitala priču o Milici Jovanović, devojčici koja se nalazi u budnoj komi više od godinu dana, i patnju njenih roditelja koji ne znaju više kako dalje, javila se samo da im poruči: Moguće je! Denis se probudio!

„Morala sam da im se obratim, želim da podelim naše iskustvo i pokažem da ima nade“, napisala je Tanja u svom mejlu našoj redakciji.

Tanja je imala iskrenu želju da pomogne domu hrabrog Denisa u Svilajncu koji je dočekao svoje čudo.

Već na ulasku u dvorište kuće Milovanovića, osetila se sreća. Pas Milica, veselo je mahala repom, a Tanja je, raširenih ruku, davala do znanja da je spremna da podeli svoju priču, ali i svoju nadu.

Unutra, u njihovom domu, odisao je duh praznika. Iako borba traje, Božić je stigao u dom Milovanovića – sve je ukrašeno svetlucavim lampicama, a porodična toplina ispunjava svaki kutak.

Denis, sada budan, veseo i šarmantan, je doživeo tešku saobraćajnu nesreću 2021. godine, nakon koje je ostao u komi. Nije se budio 33 dana, lekari su rekli da postoji 0,01 posto da se probudi.

- Kako može jedan roditelj da se oseća u takvom trenutku? Loše, nemate ni snage, nemate ništa sa čime biste mogli da se borite. Jedino što imate u sebi to je volja i želja da to ne čujete i da to prosto... Morate u tom trenutku da iznesete - započela je ispovest Denisova mama.

Ona je objasnila kako je možete da iznesete tako tešku životnu situaciju:

- Tako što imate volju i želju i da će onda uspeti i da će izaći iz svega toga kao pobednik. I Denis jeste jedan veliki pobednik i jedan veliki borac. On se stvarno za ove četiri godine borio i izborio ne do kraja, ali se ja iskreno nadam da Denis će da se izbori do kraja. Jer je Denis jedan veliki sportista koji to mora da iznese do kraja kao jednu veliku pobedu.

Na Glazgovovoj skali kome, medicinskom alatu za procenu nivoa svesti na osnovu reakcija na glas, bol i pokrete očiju, Denis je imao svega 4 poena, dok već 3 poena znači moždanu smrt.

- Eto, toliko je njega delilo od moždane smrti. Imao je tešku povredu glave, tešku povredu pluća, rupturu bubrega, prelom nosa, jagodice. Znači, to sve kada udružite jedno sa drugim, to nikako vam ne daje ni nula šanse da ćete da preživite - objasnila je Tanja.

Tokom 33 dana Denisove kome, Tanja i Slađan, svaki dan su bili u bolnici, čekali da vide sina i nadali se da će doći do nekog pomaka. Denis je imao temperaturu koja se nije spuštala ispod 40 stepeni. Čak i kada bi temperatura pala na 38, to je bila njegova „nova normala“. Usred leta, porodica je pokušavala da ga rashladi mokrim čaršafima, sve vreme strepeći da ne dođe do dodatnih komplikacija, poput pneumonije. Jednog dana na putu do Kragujevca, gde se Denis lečio, Slađan je rekao “Sad će Denis da otvori oči”.

- Tada smo ja i moj suprug krenuli za Kragujevac i on je meni rekao, “Sad će Deniz da otvori oči, sad će Deniz da otvori oči”. Ja kažem da li je moguće da stvarno taj dan kad sam ja naišla, Deniz jeste otvorio oči. Ali je Deniz otvorio oči, a bio je u budnoj komi, što baš ni malo nije za pohvalu da vam kažem, jer budna koma vam samo znači otvorene oči i ništa više. On je i dalje u svom svetu, on i dalje ne komunicira sa nama, on i dalje nije svestan svoje okoline. Denis je bio u budnoj komi deset meseci - objasnila je i dodala da taj tračak nade kada se Denis probudio posle 33 dana bio kratkog daha. Ja sam u tom trenutku kad sam videla njegove otvorene oči mislila da je to gotovo, evo, probudio se i to je super. Međutim, kažem vam, nije bilo to. Otvorio je samo oči i ostao i dalje u toj vigilnoj komi - rekla je uzbuđeno Tanja, kojoj se raširio osmeh kada se prisetila tog trenutka, no vrlo brzo tu sreću zamenila je tuga zbog onoga što je usledilo.

Nakon što se Denis probudio iz kome,suočavao se sa ozbiljnim zdravstvenim problemima. Zbog dužeg ležanja i teških povreda, posebno na mozgu, razvile su se kontrakture na kolenima, kukovima, šakama i stopalima. Da bi se rešili problemi sa stopalima, bila je neophodna operacija ahilovih tetiva, bez koje Denis ne bi mogao da stane na noge.

Pored toga, tokom oporavka je imao i teške komplikacije, uključujući sepsu, koja je nastala nakon operacije ahilovih tetiva, kao i infekciju leve noge. Još jedan značajan problem bila je erozija epitel rožnjače, koja je izazvala probleme sa vidom i trajala je nekoliko meseci.

Zbog ovih komplikacija, bio je sprečen da nastavi sa fizikalnom terapijom, što je dovelo do atrofije mišića i usporilo njegov oporavak, a sad ga čeka niz novih operacija - kolena, kukova i šaka - kako bi mogao da nastavi sa rehabilitacijom i poboljša kvalitet života.

- Morali smo da budemo, da kažem, jaki, da stanemo uz njega, da se borimo da izađe iz svega toga... U svakom slučaju ja kažem da on nama bude živ. I uvek kažem kad je živ, vi imate dane za borbu. I koliko god to da traje, neka traje, ali vi imate dane za borbu. To je bitno da imate dane za borbu - objasila je Tanja, koja izaziva divljenje svojom snagom da se ne raspadne usled tolikog napora, već svaki dan radi da njen sin bude opet onaj stari, da njihov dom bude mesto sreće i da otera tugu koja se nadvila nad njihovim životima 2021. godine tako što će na licu namestiti široki osmeh.

Teška životna situacija naterala ih je da se bore, a borba je donela i veru i ljude i želju da drugim ljudima budu podrška, tako je Tanja kada je pročitala priču o Milici poželela da sa roditeljima te lepe devojčice podeli barem deo iskustva i da im pokaže da ne treba da očajavaju, jer nada postoji čak i kad je šansa manja od jedan posto.

- Tako mi je izašla i Milica Jovanović, jedna lepa devojka koja je još i mlađa od Denisa, koja je takođe u vigilnoj komi. Jedino što sam želela u tom trenutku je da sa njenim roditeljima podelim to da sam ja bila u istoj toj situaciji, da ja znam kako to funkcioniše. Da znam kako se osećaju, ne samo i ja, mislim i moji suprug i svi mi. I da sam stvarno želela da im dam jednu podršku i neku pozitivnu energiju, da znaju da nisu sami. Jer stvarno u tim trenutcima vam mnogo znači da znate da niste sami i da neko ipak misli na vas. Zvali su nas, bili smo na video-pozivu. Videli su Denisa. Naravno, ja sam im poželela da njihova Milica stvarno u najskorijem, i sada im to želim, u najskorije vreme bude ovako kao Denis i da može da sedne, da može da priča sa njima, da može i da se svađa sa njima, jer Denis zna i da se svađa sada - kroz osmeh je ispričala.

Tanja sada ima snage da bude podrška drugima, međutim na početku je bilo mnogo teže. Ipak, kao što je ona sada bila podrška Milicinim roditeljima, tako su prijatelji, porodica, komšije i sugrađani bili podrška njoj i njenom suprugu, pa čak i Denisu, tokom celog procesa, a i sad su tu, da makar sa njima popiju kafu.

- Denisa su otprilike svi znali. I nas i Denisa. Tako da kad se to desilo, prvo su nam stvarno bili velika podrška, ovako, da šta god nam je trebalo da budu uz nas, da pomognu da, eto, Denis bude bolje. Naravno, kad se Denis malo oporavio i kad je krenula ta naša borba da Denisa stavimo na noge, nažalost, ništa ne možete da uradite ukoliko nemate finansijsku podršku za to, jer sve što god da hoćete da uradite, mnogo košta. Tako da su njegovi drugari prvo krenuli sa akcijama skupljanja novca, onda se pridružio Svilajnac, onda sam se ja učlanila u fondaciju “Budi human” i to je onda krenulo na nivou cele Srbije i kažem da ja nisam imala tu podršku svih njih, ne bi Denis ni mogao da bude ovako kao što je danas. Jedno veliko, veliko hvala za sve to. Hvala što svi koji misle da to malo može da znači nama puno, to jeste tako.To malo nama stvarno znači puno i... po prostu ta podrška da nije, ne bismo mogli da izguramo i ne bismo mogli da se borimo dalje, kao evo kažem vam i sada, što trebamo da se borimo, a to je da stane na noge - ispričala je.

Jedan od najvećih prijatelja cele porodice, pa posebno Denisov je i Puki - Uroš, koji se i sam pojavio. On sa porodicom Milovanović ima predivan odnos i tu je uz njih svakog dana. Na Denisove roditelje gleda kao na svoje, a na Denisa kao na svog brata. Razgovara sa njim, šali se i podstiče ga da se oporavi.

- Znamo se godinama i godinama se družimo. To više nije drgarstvo nego prijateljstvo. Najlepša uspomena mi je kada je Denis studirao u Beogradu, pa sam dolazi po njega, izlazili smo i provodili se kao što se svi momci od 20 i nešto godina provode - započeo je svoju priču Uroš.

On je objasnio da ne samo da je Denis bio divan drug i dobar učenik i student, već i vrlo omiljen među devojkama.

- Ne znam da li ste videli njegove slike pre udesa, stvarno je bio magnet za žene. Ali stvarno je bio magnet za žene. I uvek je bilo, oko njega je uvek bilo tri, četiri devojke, a meni šta zapadne - ispričao je Uroš, dok je Denis tiho samo dodao:

- Ovo je Puki, imam Pukija za prijatelja.

Bilo je lepo videti Uroša i Denisa nasmejane, kako se šale i zezaju jedan drugog. Tanju kako se smeje njihovom detinjem ponašanju i Slađana kako se prema drugu svog sina odnosi kao prema svom detetu, sa autoritetom i puno ljubavi.

- Do njegovog 22. rođendana sam imala jednog sina, sada već četiri godine imam drugog i sa tim moraš da se pomiriš jer rešenje za to ne postoji - objasnila je Tanja kako ona gleda na nesreću koja se desila, ali i jednu jasnu životnu lekciju. Uprkos suzama u očima i teškim borbama, moramo da prihvatimo život koji nam se dešava i da se kroz njega krećemo sa osmehom i u njemu vidimo sreću.

Bonus video:

Espreso/Telegraf/M.L.