Izraelka je zbog Srbina odlučila da napusti sve: Zajedno su prošli borbu sa smrću, ovakve ljubavi nema ni na filmu!

Životna priča izraelska glumice Koral Mizrahi, koja nalikuje filmu puna je trnovitih staza i mukotrpnih borbi koje su je dovele tu gde je danas. Poznata po ulogama u serijama „The Ark“ i „Shutafim“, ova hrabra i inspirativna žena odbijana je na audicijama, selila se u razne zemlje kako bi našla sreću, a na kraju se suočila i sa teškom bolešću.

- Mlada sam počela, jer sam oduvek znala čime želim da se bavim. Bilo je teško, posebno odbijanja na audicijama. Još tada sam angažovala agenta i išla sam na audicije, ali sam dosta bila zaštićena od strane porodice i prijatelja, tako da jesam imala sreće. Drago mi je što sam rano počela, jer mi je to dalo sigurnost da sam izabrala pravo zanimanje i da sam mogla da se fokusiram na uspeh - ispričala je ona podsetila se na prve glumačke korake koje je napravila u rodnom Tel Avivu sa svega 13 godina.

Život ju je odveo u Njujork kada je imala 21 godinu, a tamo nije stekla samo dobro obrazovanje i dragoceno iskustvo - već i ljubav. I to sa - Srbinom, Borisom Lukmanom.

- Bila sam, kao i danas, vrlo posvećena glumi i želela sam da dobijem najbolje obrazovanje. Njujork mi je delovao kao prava adresa i iz ove perspektive mi je drago što je to bio moj izbor - prisetila se dana provedenih na Akademiji dramskih umetnosti koje ocenjuje kao "jedinstveno i magično iskustvo": - Tad sam toliko napredovala, i lično i profesionalno. To je takođe mesto gde sam upoznala muža, tako da mi je taj period izuzetno drag.

Njihova ljubavna priča počela je sasvim filmski – prvi poljubac dogodio se na sceni dok su igrali ljubavnike.

- Boris i ja smo se upoznali u Njujorku na fakultetu. Imali smo mnogo zajedničkih scena i vežbi, što nas je zbližilo. Zanimljivo je da nam je prvi poljubac bio na sceni. Igrali smo ljubavnike pre nego što smo to postali - otkriva i dodaje da je u njemu pronašla sigurnost i oslonac:

- Mnogi moji prijatelji kažu da ne bi bili u vezi sa glumcem, ali za mene je to odličan spoj. Ne postoji nikakva konkurencija između nas, jer ne ciljamo na iste uloge. Samo se podržavamo i podstičemo da se glumački razvijamo. Trudimo se da otkrivamo poslovne prilike jedno za drugo. Smatram da je to predivna stvar koju imam u životu. Znam da mogu da mu se poverim. Da mu kažem kad sumnjam u sebe, a da će on moći da me razume i podrži na najdubljem nivou, jer suštinski problemi su nam isti.

Novi dom pronašli su zajedno u - Srbiji.

- Oduvek me je fascinirala Evropa i dolazila sam ovde kao dete. Bila sam u Grčkoj, Češkoj, Francuskoj, Engleskoj, Švajcarskoj i Portugalu. Pre preseljenja u Beograd, nisam uopšte bila na Balkanu. Kad smo odlazili iz Amerike, razmišljali smo gde da se nastanimo. Želela sam Evropu, on je hteo da bude sa porodicom, pa je odluka bila logična. I dan danas sam zahvalna na njoj - priseća se preseljenja:

- Jedino na šta se nisam navikla je jezik pošto mi je srpski težak. Kad sam se doselila, bilo mi je baš teško. Nije mi palo na pamet da će me nepoznavanje jezika toliko opteretiti. Prvih nekoliko meseci sam se služila rukama da se sporazumem u prodavnici. Bilo je smešno, ali efikasno. Shvatila sam da ima nekoliko sličnih reči u srpskom i hebrejskom: pupak – pupik, burek – burekas.

Međutim, život kao život, uvek sprema nova iznenađenja, pa je tako 2020. godina doživela dijagnozu raka.

- Imala sam mnogo simptoma koji mi nisu imali smisla, kao ni mnogim lekarima. Tek kad su mi dali prave testove, dobili smo odgovor. Gubila sam kosu, nisam mogla da dišem, posebno kad se penjem uz stepenice ili kad hodam uzbrdo. Nije mi prijao alkohol jer sam imala osećaj da gorim iznutra, tako da nisam pila godinu dana. Bolele su me ruke i ramena jer sam imala velike tumore u grudima koji su mi gurali ramena iznutra. Kad sam dobila dijagnozu, sve je bilo jasnije. To je bila najgora stvar koja mi se desila u životu - priseća se i dodaje da je dijagnozu dobila u sred pandemije kovida.

Kako je bila previše zauzeta ignorisala je simptome i odlagala da se pobrine za njih. Ali kada se pojavila izraslina na grlu nije više mogla da se pravi da se ništa ne dešava.

- Imala sam izraslinu koja je rasla iz mojih grudi kroz grlo i tad sam već mogla da je osetim. To je bio jedan od tumora u mojim grudima. Imala sam ih dva, oba veličine pesnice. Sećam se da je bio petak kad sam pozvala doktorku. Rekla mi je da odmah odem u hitnu pomoć. Tada mi je bilo jasno da kad odem u bolnicu, ne vraćam se kući. I bilo je tako. Uradili su biopsiju i zadržali me nedelju dana na posmatranju. Postojala je mogućnost da će mi tumori zatvoriti disajne puteve i da neću moći da udahnem. Posle nedelju dana sam se vratila u Izrael i odmah počela hemioterapiju - navodi Koral.

U svojoj borbi je pobedila i danas živi u Beogradu gde je pronašla sreću i mir.

- Ovde osećam da sam kod kuće. Srbija je prelepa. Osećam se vrlo živo i sve me ovde ispunjava optimizmom. Dočekana sam raširenih ruku. Zaljubila sam se u ljude i ovu kulturu. Hrana je naravno fantastična, a ja sam rođena u Izraelu gde su ponosni na svoju kuhinju. Srpska hrana je puna duše i uvek osećam da je pravljena sa puno ljubavi - zaključuje Koral.

Bonus video:

(Espreso/Zadovoljna/Ona/prenela:B.S.)