Država koja se graniči sa Rusijom sprema se za najgori scenario: Kopaju tunele, skladište hranu, a vojska im je...

Geopolitička situacija joj ne ide u prilog, a ne može, naravno, da se preseli na povoljniju lokaciju niti promeni činjenicu da s Rusijom deli granicu dugu 1300 kilometara.

Upravo zato zvanični Helsinki ne čeka da problemi eskaliraju, već se priprema za najgori scenario. Finska, koja je bila neutralna zemlja od Drugog svetskog rata, pridružila se NATO-u u aprilu 2023. godine i ozbiljno se posvetila pripremi građana i vojske za mogući ruski napad.

- Međutim, pretnja koja visi u vazduhu nije nužno dobra za ekonomiju Finske - primećuje Elizabet Bro, stručnjakinja iz Atlantskog saveta, međunarodne organizacije sa sedištem u Vašingtonu koja se bavi globalnim izazovima. Finska će morati dodatno da se potrudi kako bi zadržala interes investitora i izbegla negativne posledice po svoju privredu koje geopolitičke pretnje već sada imaju.

Upravo tu, ističe Bro, leži problem za Finsku, uprkos svim preventivnim merama i sveobuhvatnim pripremama. Tu se kriju i lekcije za druge zemlje.

Priprema za neizvesnu budućnost

Šta će se dogoditi, niko ne može sa sigurnošću reći. Ipak, Finska svojim primerom pokazuje kako pametne i promišljene zemlje treba da se postave u trenucima geopolitičke krize. U članku za Politico, Bro piše da Finska mora javno govoriti o pretnjama sa kojima se suočava i upozoravati svet na moguće turbulencije. Takođe, mora koristiti sve resurse kako bi se pripremila za najgori scenario, što je već delimično učinila.

Finska ima obavezni vojni rok za muškarce, što joj omogućava stalnu obuku novih vojnih kadrova. Sa populacijom od 5,6 miliona stanovnika, raspolaže sa 280.000 vojnika i 900.000 obučenih rezervista. Modernizuje svoju vojsku nabavkom nove opreme. Vojne baze i strateški objekti često su smešteni duboko pod zemljom, sa složenom mrežom tunela ispod Helsinkija, nalik švajcarskom siru. Njihova Nacionalna agencija za hitnu opskrbu poseduje strateške rezerve ključnih resursa, uključujući žitarice i gorivo, koje mogu zadovoljiti potrebe zemlje za šest meseci.

Ekonomski otpor na pritiske

Međutim, Finska se suočava sa strahom investitora i trenutno traži način da učini svoju privredu otpornom, kao što je to uspela sa stanovništvom i vojskom. Bro predlaže da se ugleda na Švedsku tokom Hladnog rata, koja je u ratnu pripravnost uključila ceo ekonomski sektor.

Švedska je tada identifikovala oko 11.000 kompanija kao „ključne“ za ekonomiju zemlje. Vlada je sa tim preduzećima održavala posebne odnose, omogućavajući im rad čak i u slučaju invazije. Poruka je bila jasna: možete imati ogromnu vojsku, ali naše društvo i ekonomija će nastaviti da funkcionišu uprkos svemu.

- To je bila snažna poruka i delovala je. Švedska ekonomija je, uprkos sovjetskoj pretnji, nastavila da funkcioniše. Čak je i rasla - zaključuje Bro.

Bonus video:

(Espreso/srbijadanas/Blic/TM)