Znate li u kom gradu u Srbiji živi čak 25 nacija? Svi čuvaju svoje običaje i stare zanate od zaborava

Nije retko da se u kući u Zrenjaninu proslavljaju dva Božića i Uskrsa. Obeležavaju se i Bajram i Hanuka. Neguju tradicije i kulture svih naroda.

U selu Mihajlovo, Mađari su većinsko stanovništvo. Ištvan Flaman je učitelj mađarske izvorne muzike na citri, najstarijem mađarskom žičanom intrumentu.

„Ja bih ovaj instrument stavio u prvi red kao najveće blago i primarni mađarski narodni instrument. Ovi instrumenti su se isključivo svirali ovde i na ovaj način nigde drugde nema na svetu", objašnjava učitelj mađarske izvorne muzike Ištvan Flaman.

Ištvan je jedan od retkih koji ume da svira ovaj instrument. Svoje znanje nesebično deli deci koju u školama podučava sviranju citre.

„Ja mislim da svaki narod, bez obzira kojoj nacionalnosti pripada, treba da očuva i preda daljim generacijama ono što imamo - to je takvo blago koje umesto nas drugi ne mogu da rade. Ja znam da sviram, ja sam učitelj izvorne narodne muzike i imam taj zadatak da to moram da predam dalje. Ne budemo li predavali jedan drugome i mlađoj generaciji jednostavno će da izumre, a to ne smemo nikako dozvoliti", smatra učitelj mađarske izvorne muzike Ištvan Flaman.

Obilazeći mesta u okolini Zrenjanina zaustavljamo se u Aradcu, gde su se Slovaci doselili još pre 250 godina i sa sobom doneli veštine molovanja. Svileni zidovi bili su specijalnost svakog slovačkog molera, a nekada su u kućama bili stvar prestiža i odlika istančanog ukusa. U Aradcu smo naišli na osamdesetjednogodišnjeg Jana Backo jednog od svega dva molera u selu koji još uvek zna kako se rade svileni zidovi.

„Nekada smo tako radili, nije bilo boje iz kante, pa smo radili tako što se zemlja kopala, zvala se kaolin i štircla. Mi smo to radili sa tutkalom i lepkom za tapete, stručno se zvao lucerin. I tako se fino radilo, razmazivalo i nije se brisalo nikako. Rok trajanja može da bude i sto godina ili više. Većinom plave su tražili, ali smo radili i druge boje, jer nije sve moglo da bude plavo, ali u kupatilu su obavezno tražili plavo da bude kao na moru", kaže moler Jan Backo.

Do sada je, kaže, uradio bezbroj svilenih zidova, neke čak i u Austriji. Danas, kaže, nema ni mušterija koje žele, a ni majstora koji znaju da urade svileni zid. Nastavljamo dalje i u Ečkoj upoznajemo Vioriku Magda. Ona je čuvar tradicije rumunske nacionalne manjine i decu podučava starim zanatima - tkanju i pustovanju vune.

„Jako mi je važno da sačuvam od zaborava ono što je nekad bilo, što se nekada radilo, pa je tako krenulo i sa tkanjem i sa pustovanjem vune. Pustovana vuna je jedan stari zanat za koji kažu da je stariji od tkanja", smatra Viorika Magda.

Od pustovane vune Viorika pravi sve - od igračaka, nakita, odeće, rukavica, do podmetača, ukrasa i sapuna.

„Koristim u svom radu puno prirodnih materijala koji na razne načine mogu da dočaraju staru tradiciju i da se ne zaboravi ono što je nekad bilo", objašnjava Viorika Magda.

Nacionalne manjine ostvaruju sva prava, pre svega ona koja se tiču očuvanje njihovog nacionalnog, verskog, kulturnog i jezičkog identiteta.

Bonus video:

Espreso/RTS, Maša Ivkov/M.L.