Sveti Nikola, Vavedenje Presvete Bogorodice, Sveti Alimpije... Ovo je crkveni kalendar za decembar 2024. godine

Donosimo vam detaljni crkveni kalendar za decembar 2024. godine, mesec velikih slava i važnih datuma.

Crkveni kalendar za decembar 2024.

Vavedenje Presvete Bogorodice

Vavedenje je jedan od pet velikih Bogorodičinih praznika. Označava ulazak (uvođenje) Presvete Bogorodice u hram.

Praznuje se 21. novembra po starom, odnosno 4. decembra po novom kalendaru.

Prepodobni Alimpije Stolpnik

Sveti Alimpije Stolpnik je hrišćanski asketa iz 7. veka. Crkva slavi ovog sveca - Alimpijevdan 26. novembra po starom kalendaru ili 9. decembra po novom, a njegova lobanja se nalazi u riznici svetogorskog manastira Kutlumuš. Poštovan je i u Rimokatoličkoj crkvi.

Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju 9. decembra prepodobnog Alimpija Stolpnika. Iako u kalendaru nije označen crvenim slovom, ovaj svetac je veoma poštovan u srpskom narodu, a po nekim podacima, po brojnosti svečara je na petnaestom mestu kod Srba. Kao krsna slava najčešće se proslavlja u Podrinju.

Sveti apostol Andrej Prvozvani

Pravoslavna crkva proslavlja Svetog Andreja - Andrijevdan 13. decembra.

1830. na Andrijevdan je održana Velika narodna skupština u Beogradu. Na njoj su pročitani sultanov hatišerif i berat kojim je Osmansko carstvo priznalo državnu samoupravu Srpskom knjažestvu a knjazu Milošu nasledno knjaževsko dostojanstvo. Andrijevdan je redovno proslavljan kao državni praznik za vreme vladavine Obrenovića. Praznik je ukinut nakon dolaska Petra I Karađorđevića na srpski presto a mesto njega je proslavljan kraljev rođendan (12. jul).

Početkom treće nedelje decembra (17. i 18.) se takođe obeležavaju veliki sveci, ali tada nije crveno slovo i ne slave se kao slava, a reč je o Svetoj velikomučenici Varvari i Prepodobnom Jovanu Damaskin, kao i o Prepodobnom Savi Osvećenom i Prep. Nektariju Bitoljskom.

Sveti Nikola

Sveti Nikola, odnosno Nikoljdan je praznik Srpske pravoslavne crkve koji se slavi 19. decembra po gregorijanskom kalendaru (odnosno 6. decembra po julijanskom kalendaru) i posvećen je Svetom Nikoli, episkopu Mire Likijske.

Nikoljdan je najčešća krsna slava kod Srba. Istraživanje je pokazalo da od svih Srba koji slave, 30% njih slave ovu slavu. Po jednom podatku iz 1939. godine, u Beogradu, sa Zemunom i Pančevom, bilo je 73.605 svečara, iz čega je zaključeno da je "zaista tačno da pola Beograda slavi svetog Nikolu".

Praznik Nikoljdan je u crkvenom kalendaru upisan crvenim slovima kao: Sveti Nikolaj, arhiepiskop mirlikijski Čudotvorac – Nikoljdan. Praznik Svetog Nikole je jedan od najvećih hramovnih i porodičnih praznika u srpskom narodu, a sam svetac je zaštitnik putnika, moreplovaca (pomoraca), mornara, lađara, ribara, vodeničara, trgovaca, pekara, strelaca, sirotinje, dece i studenata.

Detinjci

Detinjci se slave treću nedelju pred Božić, 22. decembra. Toga dana ujutru rano, ili po dolasku iz crkve sa bogosluženja, odrasli vezuju decu.

Za vezivanje se koristi marama jer je meka i ne može povrediti dečiju kožu. Obično se zavežu noge ili ruke, pa se jednim delom zaveže za sto ili stolicu. Vezivanje za Detinjce, Materice i Oce, ima višestruku simboliku.

Prvo simbolizuje čvrste porodične veze, slogu, mir, poštovanje i međusobno pomaganje u svim prilikama. Drugo, upućuje ukućane na štedljivost i istrajnost u vrlinama, jer onaj ko poseduje pošteno zarađenu imovinu i dobra dela, lako će sebe otkupiti u svim sporovima pred zemaljskim sudovima, a posebno na poslednjem Strašnom sudu, gde će se samo vrednovati ono šta je u svom životu čovek dobro učinio. Dobra i štedljiva deca prikupe nešto sredstava štednjom, pa za taj dan nabave neku čast i dreše se onima koji ih vežu.

Sveti Spiridon Čudotvorac, Episkop trimitunski

Sveti Spiridon Čudotvorac, Episkop trimitunski se obeležava 25. decembra.

Zbog blagosti, Svetog Spiridona proslavljaju deca i majke, a bolesni veruju da mogu biti izlečeni ako taj dan provedu u nekom manastiru. Svetog Spiridona uglavnom slave varošani, gde je on zaštitnik i slava zanatskih esnafa obućara i prerađivača kože, kao i papudžija, užara, lončara, bojadžija, tkača, štrikera i trukera.

Materice

Materice se slave drugu nedelju pred Božić, 29. decembra. Ovo je najveći hrišćanski praznik majki i žena.

Toga dana deca porane i unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad zavežu svoju majku, za noge, na isti način, kao što su njih majke vezivale na Detince.

Majka se pravi da ne zna zašto je vezana. Deca joj čestitaju praznik, a majka onda deli deci poklone, i na taj način se dreši. Na isti način se vežu i sve udate žene, koje se dreše poklonima deci: kolačima, ili nekim drugim slatkišima.

Sveti prorok Danilo

Sveti prorok Danilo se obeležava 30. decembra. Pravoslavni hrišćani proslavljaju Danila kao sveca i proroka.

Judaizam smatra Knjigu o Danilu sastavnim delom jevrejskog zakona, ali ne priznaje Danila za proroka. Islam priznaje Danila za proroka, iako se on ne pominje eksplicitno u Kuranu.

Bonus video:

(Espreso/zenablic/TM)